Festival nove domaće muzike doveo je mlade bendove u verovatno najbolji koncertni prostor u gradu u ovom trenutku, i već ta činjenica je dovoljan razlog da se vidi šta se ovde dešava
Mesto: Dom omladine, Beograd
Vreme: Petak i subota, 27-28. novembar 2009.
Gde su ljudi?
Bilo je pravo osveženje videti domaće bendove nakon godina provedenih u raznim potpalubljima i potkrovljima kako izlaze na pravu, diskretno nabudženu scenu Pogona Doma omladine Beograda i za trenutak i zazvuče i zaliče na svoje kolege s prostora između Budimpešte i Sijetla.
Možda na spomenutom geografskom prostoru na sličnim manifestacijama stvari stoje drugačije, ali najuočljiviji problem na FENODOM-u bio je nerazumljivo mali broj posetilaca. Kad se sve sabere, na četiri koncerta prve večeri bilo je nešto više od trista pedeset ljudi, i to pod pretpostavkom da oni koji su došli zbog Keckeca nemaju mnogo živaca za Consecration, i obrnuto, pa su otišli kućama kad su njihovi odsvirali svoje.
Bendovi su tu, uslovi su tu, cena karte je razumna... A gde su ljudi?
Nova uloga u novom prostoru očigledno je prijala i Multietničkoj Atrakciji, koja je na festivalu svirala u pauzama između koncerata. Najduhovitiji bend na našoj sceni bio je mnogo više od nekakve muzike u pozadini. Smešten na malom postolju u uglu hola ispred sale nekadašnjeg Pogona, ovaj bas-bubanj duo je svoj već poznat spoj (recimo) Suicidea i (recimo) kabarea začinio nečim što bi uz malo dobre volje i zdravog smisla za humor moglo biti nazvano jazzom.
Eto dokaza da procenat jazzeraja i humora u nečijoj muzici ne mora biti obrnuto proporcionalan (pogledajte Ramba). Kad se sve sabere, posao zabavljača u pauzama Multietnička Atrakcija je uradila taman kako treba. Osim toga, bubanj Osmana Ahmeda ovog puta nije vrludao okolo, nego je mirno stajao na mestu. Ozbiljnu su ulogu dobili, pa sve mora pod konac.
Čast da festival otvori pripala je novosadskom trubarduru Keckecu. Ako ste nekad slušali njegovu muziku, verovatno ste očekivali da na binu izađe neki simpatični hobo, sedne na ofucan kofer, izvadi akustičnu gitaru i počne da izvodi svoje pripovedačke minijature, možda čak i s otvorenim koferom za gitaru, za slučaj da neko ubaci i neki cvonjak.
Ali, ništa od toga. Na scenu je izašao pozamašan bend, onako lambchopovski šarolik i razvučen na stejdžu. Reč je o Keckecovom sastavu Acid Folk Orchestra, koji osim frontmena čine još i jedan gitarista, bubnjar, klavijaturista, basista, tenor saksofonista i marimbista.
Keckecov orkestar ne liči ni na šta na domaćoj sceni. S jedne strane, nemoguće je ne spomenuti Đorđa Balaševića, ali u isto vreme ne biste mogli više promašiti. Ako im je zajedničko to neodoljivo nemanje blama da se na srpskom jeziku i s lalinskom mirnoćom ispričaju čitave priče u formi pop pesme, onda ih veoma razdvaja imanje mere u istom poslu.
Keckecov songwriterski i storytellerski talenat najvidljiviji je u pesmi Šest momaka, koja je u Domu omladine osim jezičke dobila i odgovarajuću meru muzičke raspojasanosti. Ali, raspojasanosti s merom. Uz koju je malobrojna publika mogla i da đuska, inače.
Nakon Panonca Milana Kerezovića Keckeca, nastupio je Repetitor, bend koji se s pravom smatra predvodnikom čitave jedne male scene koja se u poslednjih nekoliko godina stvorila u Beogradu. Za one koji ih nisu gledali na Exitu, nastup na FENODOM-u bio je prva prilika da se bend u koji mnogi polažu najveće nade vidi i čuje u pristojnim uslovima.
Da li zbog toga ili nečeg drugog, tek Repetitor je sinoć delovao kao da ima tremu ili im nešto nije potaman. Možda zbog nešto slabije reakcije ne baš previše brojne publike, pa je Ana-Marija u jednom trenutku rekla nešto u stilu: „Pokrenite se slobodno, ne bojte se“.
Svirka je uprkos svemu ipak bila čvrsta, sa svim sada već dobro poznatim osobinama poletnog trija (između ostalog, Borisu Vlastelici opet pukla žica na gitari), a publika se najzad promrdala uz pesmu Slamčica, kada je krenula i jedna šutkica u prvim redovima. Od novih stvari, najupečatljivija je ona o Oktobarskom salonu. Repetitorci ili ne vole tu umetničku manifestaciju, ili su ironični pa ismevaju one koji je ne vole, ili je tekst pesme prosto banalan.
Kako god, dobro je znati da rade na nečemu novom, ali bi možda bilo bolje da se novim tekstovima otisnu malo dalje od prepoznatljivog minimalizma, pre nego što preraste u manir.
Bilo bi dobro da napišu još jednu pesmu kao što je Ja, ali, s druge strane, zašto bi? Ovako imaju idealnu stvar za zatvaranje svirki, kao što je to bilo na FENODOM-u. Nema mnogo domaćih pesama uz koje tako lako đuskaju stranci, kao što je to bio slučaj s grupicom stranih studenata koji su skakali ispred izveštača Popboksa.
Publiku na nastupu Slaptrapa, međutim, nije trebalo pozivati na mrdanje. Od prve pesme, njihovog verovatno najvećeg hita Ja nisam lenj do drugog kandidata za tu titulu, Majke mi, u Pogonu se stvorila veoma opuštena atmosfera koju diktira živahni novosadski funk-rock.
Bez želje da ponovo jadikujemo, ali svaki put kada Slaptrap svira nemoguće je ne primetiti da bi takav bend negde na Zapadu bio mejnstrim mejnstrimova, uz respekt alternativnih krugova. Dok se to ne desi, ostaje respekt alternativnih krugova. Ali i respekt ljubiteljki i ljubitelja pevača golih do pasa, što je u petak velikodušno publici ponudio Ivan Karanović.
Neobičnu celinu prve večeri FENODOM-a zaokružio je beogradski bend Consecration. Uzme li se u obzir početak festivala s Keckecom i njegovim živopisnim orkestrom, koncert Consecrationa deluje kao sušta suprotnost, ali je na neki način ipak bio kompatibilan. Ono što ih povezuje je očigledna konceptualna fokusiranost i jednih i drugih i želja da se ponudi svoje (muzičko) viđenje sveta. Da nisu odrasli slušajući metal, Consecration ostavljaju utisak benda koji bi u, malo drugačijim okolnostima, post-rock pre spajao s nekim malo manje agresivnim pravcem.
Ali, šta bi onda radili oni sjajni headbangeri iz prvih redova? Sve u svemu, svirka Consecrationa u petak bila je odlična, i pored nezanemarljivih tehničkih problema (zbog kojih su morali da zamene gitarsko pojačalo).
Šta je rock bez skandala?
Drugo veče FENODOM-a otvorili su Nikad dosta. U 40-ak minuta predstavili su materijal sa debija Zakon, otklon, svima poklon te je, u tom trenutku malobrojna publika mogla da čuje numere Šorom Šajke, Nikad Dosta, Ćale... iako su svirali pred praznjikavom salom, Nikad dosta su sa strašću svirali svoju verziju rocka, koja podrazumeva naslage Stray Catsa, Sonic Youtha, bluesiranih gitarskih deonica, funky ritmova i uskovitlane energije.
Prilično vesela i energična svirka je ono što Nikad dosta nadahnuto isporučio, i jedino je nedostatak publike donekle pokvario utisak.
Tokom pauze do početka nastupa sledećeg sastava, publiku u holu zabavlja Multietnička atrakcija. Bas, bubanj, glas i procesor dovoljni su za furozne i duhovite kratke nastupe dok se čeka na nameštanje drugih bendova u renoviranoj sali nekadašnjeg Pogona.
Stuttgart Online se na sceni pojavljuju nešto posle 22 h. Već od prvih taktova jasno je da su rani Obojeni program glavni izvori inspiracije beogradskom dvojcu, (kako u lirskom, tako i u muzičkom smislu), ali svojim žestokim, punim distorzijama Stuttgart Online neretko dodiruju i RATM teritroriju.
Odlična svirka podiže publiku, koja je sada već prilično dobro popunila salu. Nižu se Dva Miliona ljudi, Superheroj, Grlo, Kompjuter i ja, Crna Ovca, Kao Šarlo, Muzika je važna i druge numere sa debi albuma Radost svakom domaćinstvu.
Srčano, bučno i jako (sa hektolitrom znoja koje je Bojan Slačala prolio), Stuttgart Online su na odličan način iskoristili svoju minutažu na festivalu.
Ubrzo po završetku nastupa Stuttgart Onlinea, na bini se pojavljuju ŽeneKese i odmah počinju da praše; bazični rock, country, punk, blues dobro su upakovani, te je odmah jasno zašto je njihov nastup bio najočekivaniji sinoć. Bez tebe, Parmigianino, Šta bi bilo kada bih ti dao sve što imam, sve je bilo u znaku ogoljenog rock ‘n’ roll-a, lišenog svake kitnjavosti i suvišnog filozofiranja, i posvećenog isključivo dobrom zezanju i zabavi, motivima zbog kojih je i nastao previše od pola veka.
ŽeneKese uspevaju da ožive taj duh i prospu svu detinju radost sa kojom stvaraju i sviraju svoju muziku.
Oko ponoći, posle ŽenaKesa, na scenu izlazi pančevački hip-hop/hardcore sastav Iskaz i svedoci. Tri MC-ja i petočlani bend dobrano su se potrudili da odrade svoj nastup na najbolji način, i može se konstatovati da su u tome i uspeli. Problem je jedino što su stilski znatno odskakali od drugih bendova, te je veći deo publike po završetku nastupa ŽenaKesa napustio veliku salu.
Pred malim brojem ljudi Iskaz i svedoci su ipak žestoko svirali i repovali, priredivši standardno energičan nastup. Profil poroka, Simuliran san… u živoj izvedbi zvuče znantno ubedljivije nego na studijskom snimku i potvrđuju da su Iskaz i svedoci jedan od najperspektivnijih sastava u okviru žanra.
***
Iako se može konstatovati da je drugo veče FENODOM-a u programskom smislu bilo vrlo uspešno, senku na ceo događaj bacilo je ponašanje pripadnika obezbeđenja. Tokom nastupa ŽenaKesa, zbog bukvalno jedne bačene limenke i plastične čase prema bini, iz sale je izbačen Ljuba iz Nežnog Dalibora (inače prijatelj članova ŽenaKesa), a nedugo zatim je zbog prskanja pivom bio izbačen još jedan posetilac koji je bio u društvu Borisa Vlastelice iz Repetitora.
Revoltirani Boris je na celu situaciju odgovorio nepristojnom gestikulacijom prema šefu obezbeđenja. Ono što je usledilo bilo je prosto neverovatno – bilo je mučno gledati kako gotovo cela ekipa obezbeđenja nasrće na momka slabašne konstitucije i brutalno ga izbacuje ne iz velike sale, već iz zgrade Doma Omladine.
Malo je reći da je reakcija bila neprimerena. Izbacivanje zbog “nestašluka” se verovatno iz ugla pripadnika obezbeđenja podvodi pod odrednicu "briga za bezbednost učesnika", ali izbacivanje članova bendova koji na događaju učestvuju (?!) se mirne duše može nazvati skandalom.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari