Istina O Univerzumu? Neka, hvala

Funk-rock trojka Slaptrap sutra uveče svira na Povetarcu, na beogradskoj koncertnoj promociji debija Mlad i perspektivan.

Basista i pevač Ivan kaže: „Ili si Mlad & Perspektivan, ili si Darkwood Dub. A pošto je Darkwood Dub već Darkwood Dub, onda si Mlad & Perspektivan“.

Mlad i perspektivan je, dakle, sinonim za r'n'r bend u Srbiji danas. Gotovo svaka grupa koja muzikom počinje da se bavi iz velikog ubeđenja i ličnih razloga, koji ne želi da bude rob toj nesigurnoj profesiji i koji zadržava integritet, ko zna koliko će još biti predstavljena kao "mlad i perspetivan 'ubaci ime benda' iz 'ubaci ime grada'".

Mlad i perspektivan je objavljen pre sedam meseci, a Slatrapovci kažu da su ga snimali dok nisu bili sasvim zadovoljni onim što bi se čulo nakon pritiska na „play“: „Fipa (Filip Vlatković) je sigurno najkvalitetniji, a verovatno i jedini pravi producent u Srbiji, i to se na albumu čuje. Album je prvi. I nije zadnji sigurno. Od reakcija uvek uočiš samo one negativne, pozitivne prihvatiš uživaš“.

Reakcije na album su, kaže Ivan, ovakve ili onakve, sve ili ništa. Njemu je to odlično, jer znači da Slaptrap izaziva jaku reakciju: „A i, iskreno, jebeš bend koji svako voli“.

POPBOKS: Zašto bi nekog zanimale vaše pesme i koncerti? Za zabavu, za građenje stila, stava, za pomoć u odrastanju, saznavanju - za šta?

IVAN: Za zabavu, sigurno. Ili se bar nadam, to je sigurno nešto što nam je važno. Muzika je zabavna. Koncerti su žurke. To je prosto tako. Ko misli drugačije, ne razume muziku.

Za građenje stila i stava, to je već ozbiljnije pitanje. Ne bih voleo kada bi naša publika bila nekakva uniformisana gomila koja se međusobno prepoznaje kao sekta gde god da se nađe. Postoji jedan među nama uspostavljeni postulat: ne postoji ciljna grupa kojoj se obraćamo. Nas zabole ko će to da sluša – neka sluša svako ko želi.

Radimo ovo jer nam je super dok to radimo. Mogli smo zauvek da sedimo u sobi i da sviramo… i dalje bi nam bilo super. Jedini razlog zašto sviramo je taj što, ako napravimo koncert, možda će to čuti još ljudi poput nas. Oni koji razumeju borbu sa samim sobom. Neko će pomisliti da je to arogantno ili šta ti ja znam, ali stvar je u tome da se nećemo prilagoditi nikome, i ni od koga nećemo tražiti da se prilagodi nama.

Za pomoć u odrastanju: pa, verovatno. Ali kolateralno. Mada, da budem iskren, ja još nisam upoznao čoveka koji ima, recimo, 30 godina, i da je odrastao. I to uopšte nije tako loša stvar.

Za pomoć u saznavanju: ne! Nismo mi tu sad da saopštimo uzvišenu Istinu O Univerzumu. Neka hvala. Naći će se već neko pametniji za to, siguran sam.

Po kojoj pesmi će se pamtiti ovaj album?

Ja nisam lenj, verovatno.

Zašto?
Prosto je tako. Mada, ljudi imaju sasvim različite favorite, potpuno različite. Ima tu dosta pesama za koje lično mislim da su bolje od Ja nisam lenj, ali izgleda da je ona ima najmanji zajednički sadržalac za najviše ljudi. Što je užasno koliko i odlično. A ja sam sigurno najgori od sve te dece.

Koja od ovih 13 stvari se najviše uklapa u senzibilitet svih trojice vas?

Hm... Recimo, Svako ima nešto da mi objasni...

Iz kog osećaja je nastala?
Postalo je skoro nemoguće razgovarati sa nekim, a da nemaš osećaj da vodiš bitku za presto Kraljevine Engleske. Jer, kako da kažem, svako ima nešto da ti objasni. Tako nekako...

Ja nisam lenj je možda i najsentimentalnija pesme na albumu. Postoji li neka priča iza?

Nekako je trulo elaborirati svoju pesmu, tako da ću reći ono što svi mogu da skontaju: nekad, prosto, imaš potrebu da živiš truli, raspadački život. Samo ponekad, naravno. I to nikako ne sme da traje dugo. Ali, dođu ti momenti kad poželiš da legneš i zaspiš i odmoriš se od svega što moraš da uradiš svakog dana.

Kome su posvećene Ljubavna i Prigradski superstar?

Ljubavna jednoj ženskoj, a Prigradski muškoj osobi. Tako to uvek nekako biva - devojke dobiju sve, a muškarci samo mržnju drugih muškaraca. Mada u ovom slučaju, iskreno, ne bez razloga.

Redovniji posetioci kažu da na vašim koncertima ima više lepih devojaka nego muškaraca…

Ne znam. Možda zato što smo slušali Pepperse kad smo bili mali.

Komentator? Kad si počeo da „pristaješ na glupe stvari“, koji je to trenutak kad si shvatio da nisi više onaj stari?

To je više samokritika i samoopomena, nego konstatacija. Komentator je neko ko sedi i može da kaže sve povodom bilo čega, ali povodom bilo čega ne može da uradi ništa. A nisam onaj stari oduvek, to me jako nervira. Ne znam ni da li sam bio taj stari ikada.

A Majke mi?

To je pesma mojoj mami, ha-ha... Zaslužila je.

Ko su ona deca iz hora?

Klinci iz muzičkog zabavišta pri Muzičkoj školi Isidor Bajić iz Novog Sada. Deca su tu, jer „sva su deca mamina“, pa sam hteo da ih bude što više. Postoji negde video tog snimanja - bilo je fenomenalno. Fipa ih je usnimio u zabavištu, sa četiri mikrofona raspoređena po boravku i, iako su u početku bili stidljivi, na kraju se sve pretvorilo u opštedečiju žurku. Onda se njima pevalo dalje i dalje, pa smo napravili i višak snimaka.

Baš svi razgovori o Slaptrapu pre ili kasnije stignu do Peppersa.

Ta paralela polazi najviše od toga što Slaptrap svira funk, kao i Peppersi. Kao i James Brown, Earth Wind and Fire, Stevie Wonder, Isaac Hayes, Parliament, Funkadelic, The Funk Brothers, ceo Motown opus, The Commodores, Sly and the Family Stone, Kool & the Gang itd, ali to su sve dosta zabačeni i danas ne tako popularni ćoškovi istorije popularne muzike. Pa je lako doći do Peppersa.

Možda to ima veze s tim da je u oba slučaja svaki član kolektiva istovremeno i istaknut solista?

Da, kult instrumenta se izgubio! Biti autorski jak bend i kvalitetan muzičar je shvaćeno kao dve suprotstavljene kategorije. To je poprilično glupo.

Šta ste još slušali kao klinci?

Pepperse, ha-ha. Treba je veliki fan Hendrixa, Jynx je slušao mnogo džeza i to nikad nisam kapirao. Ja sam nekako podelio ličnost na basistu i vokala benda, pa su i uticaji dupli. U suštini, fank je suština.

A u poslednje vreme?

Trenutno Darkwood Dub. Zatim The Rapture, odličan fank bend. Moja preporuka, mada mislim da su svi koji ovo čitaju za njih znali pre mene.

Kad svirate obrade – šta je to, koje pesme?

Obrade sviramo kad hoćemo da prizovemo neki duh iz prošlosti, ili prosto iz respekta ili zabave. Uglavnom na probama, ređe na koncertima... I to je sve stvar raspoloženja - za ove tri godine svirali smo po jednu stvar od Azre, Happy Mondaysa, Hendrixa, Morphina, čak i Prodigyja! Ma, mi volimo da sviramo: odsviraćemo šta god nam padne na pamet. Čujemo nešto na radiju u kolima vozeći se na probu, svidi nam se, i odmah elaboriramo na probi, da vidimo šta tu ima i kako to ide...

Za koji novosadski bend bi mogao da kažeš da vam je najbliži po odnosu prema muzici. I zašto?

Ne znam. Pankeri vole da im dođu pankeri na svirku, metalci vole metalce. Ostaloga slabo šta i ima u Novom Sadu. Mada se nađe, naravno. Mi volimo kad nam dođi i metalci i pankeri, pa onda metalci kažu kako Treba ne svira dovoljno brzo koliko bi to trebalo, a pankeri da previše komplikuje i da to treba samo tri rifa i onda bi bio pravi pank.

Kako bi trebalo da izgleda vaša druga ploča?

U odnosu na prvu angažovanije po nekim malo manje privatnim pitanjima, i možda svesnije na nekim privatnim temama.