Jedan od najbitnijih bendova 90-ih i jedan od najinventivnijih bendova u istoriji popularne muzike krajem februara je, posle četiri i po godine, izbacio peti album
The Prodigy je vrhunac dostigao u vreme kreativnog ključanja u Britaniji početkom 90-ih. Zahvaljujući potkovanom i kreativnom Liamu Howlettu i harizmatičnom šoumenu Keithu Flintu, momci iz Brejntrija u Eseksu pomirili su nekoliko žanrova i direktno oblikovali duh vremena. Drum’n’bass, hip hop, electro, breakbeat, hardcore techno, punk – kasnije je to britanska štampa nazvala - big beat.
Njihov album The Fat Of the Land je sigurno jedna od pet najboljih stvari koje su se desile muzici 90-ih. Kod nas ga je čuo svako ko je iole slušao muziku. Dizelaši, metalci, pankeri – morao si znati za Prodigy i morao si znati za barem tri hita.
Očekivano, problem s kojim se bend suočio nakon velikog uspeha je pitanje šta uraditi posle albuma koji je kritika ocenila kao najžešći ikada. To jeste prilična dubioza, i čini se da većina ansambala u sličnoj situaciji bira put autizma po logici „treba raditi na tragu proslavljenog albuma, nema druge“.
Šta se, dakle, desilo između 1997. i 2009? (Osim što su dvaput dolazili u Srbiju.)
Evo, ovim redom: Howlett je izdao sjajan miks album The Dirtchamber Sessions Volume One (ko nije čuo, ne zaslužuje milost), bend je objavio singl Baby’s Got a Temper, koji je očajno prošao (ali se opet povela rasprava o odnosu benda prema korišćenju droga); Flint i Maxim su napustili bend, zatim je Liam praktično sam izdao Always Outnumbered, Never Outgunned, i evo sada imamo Invaders Must Die.
Evo jednog malog indikatora krize - kada je izlazio Always Outnumbered, Never Outgunned, Liamova priča je bila: “Da da, Flint i Maxim nisu tu, ali baš zato će ova ploča biti povratak korenima”. Pomenuti album je bio prosečan.
U međuvremenu, bend je ponovo okupljen i Liam, najavljujući u novembru prošle godine novi album u emisiji The Zane Lowe Show na BBC 1, reče: “Album će biti povratak našim old school, radikanim korenima“. Dakle, ovo je već drugi put da se vraćaju korenima.
U takvoj situaciji nameće se pitanje: a o kojim je to korenima zapravo reč? Kako ih pronaći u muzici koja u osnovi ima minimum četiri žanra? To je jedna stvar.
Druga stvar, Prodigy se nisu baš previše udaljili od svoje muzičke osnove u proteklih 10-ak godina. Možda ima smisla kada neki bend jednom poznat kao underground ode u mainstream, izgubi deo publike i kredibiliteta i onda kaže: “Dosta nam je, vraćamo se korenima”. U slučaju Metallice, to bi možda i upalilo. U ovom slučaju teško, i to pre svega zbog toga što ta matrica ne daje izdašne plodove kao pre.
Uostalom, kuda otići kada snimite pesmu kao što je Diesel Power, a da pri tom ona nije među prvih pet hitova skinutih sa albuma na kom se našla? Činjenica je da nema baš puno opcija na raspolaganju.
Pesmama na Invaders Must Die fali neposrednost, sirovost, preteranost u odnosu na one koje je bend snimao u zenitu karijere, ali taj nedostatak oštrice je nešto što generalno karakteriše popularnu muziku u 21. veku (makar po skromnom mišljenju recenzenta).
Omen
Takođe, gotovo na sve pesme se doslovno može primeniti to da mnogo više pokušavaju nego što postižu. Tu su svi žanrovski pastiši, i sitni zvoneći zvukovi, i nazubljeni basovi, i semplovani reggae hukovi, i zvuci analognih hardcore sintisajzera da bi se dobila old school atmosfera, ali tek na trenutak izlaze puni potencijali benda (npr. poslednjih 30 sekundi numere Omen ili Warriors Dance, sa sjajnim house rešenjem, gde čak i semplovane trubice podsećaju na 808 State).
Sve u svemu, fanovi će, kao što i treba, stati svesrdno uz ovaj pokušaj, ali ne verujem da će radije birati numere kao što su Thunder ili naslovnu u odnosu na bombe sa albuma TFOTL ili starije favorite kao što su Jericho, Charly ili Voodoo People. Prosto, razlike su isuviše očigledne.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
S_Kid (gost)
| 07.03.2009. 14.01.37
Realna recenzija, album udara ali ne ostavlja modrice...
-
Realno... (gost)
| 07.03.2009. 14.07.59
Pesmama na Invaders Must Die fali neposrednost, sirovost, preteranost!
Word!
-
djape (gost)
| 07.03.2009. 17.32.13
solidan album, odlična recenzija.
-
Djuro (gost)
| 07.03.2009. 18.33.42
spontan album, ali veoma svez. poput oslica u marinadi.
-
Hemijska olovka (gost)
| 07.03.2009. 21.11.45
Problem ovog albuma je što sam to sve već čuo, to sve je već odsvirano pre - odsvirao Prodigy
-
KimahirošimA (gost)
| 07.03.2009. 21.31.48
Po meni je ovo sasvim dobar album,iako na zalost nekako nije nacinjen svojevrstan korak napred,korak napred u evoluciji Prodigy zvuka,u odnosu na prethodne radove(pa cak i u odnosu na ocrnjeni AONO)
Primetio sam i da je javnost totalno podeljena po pitanju Invaders-a,jedni su odusevljeni(a to su verovatno hard core Prodigy fanovi),dok oni koji nisu tvrde kako je sve isuvise old school...
Cak i mnoge recenzije to svedoce,neki recenzenti daju ocenu 9/10,a drugi idu u tu krajnost pa daju 3/10 ili 1.5/5...
E sad, sam Liam je napomenuo da je bio inspirisan plocama sa pocetka 90-ih kada je radio na albumu.Mozda je to u stvari taj povrtak korenima koji on potencira,ne povratak u Fat Of The Land eru,ne taj tkzv.elektro-punk ili sta vec,vec povratak tom nekom dance stilu,odnosno muzici koja ce naterati ljude da puste mozak na ispašu i samo da igraju uz nove stvari,ne znam...
Ipak,slazem se sa autorom da nesto nedostaje,nema sirovosti i agresije.
Bilo kako bilo Prodigy jesu legende ali imaju to "prokletstvo" da ce cak i buduci radovi biti posmatrani kroz prizmu proslosti,jedini izlaz iz toga je neki novi epohalni album koji ce naterati ljude da zaborave FOTL,samo,ne secam se da je neki bend 2 puta izazvao muzicku revoluciju,i pitam se da li Liam ponovo moze da nas odusevi necim sto vec nismo culi?Necim sto nije otkriveno....
-
D_kid (gost)
| 08.03.2009. 21.22.36
onaj prvi singl sa ovog albuma je k'o Pendulum da im je radio.
-
lola (gost)
| 09.03.2009. 19.42.28
welcome to the scene of the crash.
odlican live album. liame!
-
lola (gost)
| 09.03.2009. 23.00.15
zasto samo popularne muzike?
odlican live album, liameee!
-
Milosh (gost)
| 10.03.2009. 03.35.41
dobra recenzija
-
SHonne Kg (gost)
| 18.08.2009. 21.25.46
Ovaj album je zaista odlicna live varijanta ,tacnije ono u cemu The Prodigy istrajava sve ove godine! Ko nije pratio njihove live nastupe taj i nezna zapravo koliko su zapravo originalni i jedinstveni! Pratim njihovu muziku i zaista me je par pesama sa IMD odusevilo! To je onaj The Prodigy koga svi dobro znamo! Pendulum je pokusao da preotme taj stil ali ne , ne nisu oni u tij klasi! Bravo za Limam-a, Kejta i Maxima!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.