Debi novosadskog trija budi nadu da dani dobrog ritma u srpskoj muzici nisu prošli
Za formiranje prestoničkih bendova nastalih početkom 90-ih, koju je nešto kasnije Ritam krstio kao NeoBeo generacija, od velikog značaja je bilo otkriće funka, do koga je došlo u zadimljenoj Akademiji s kraja 80-ih, kao i usled uticaja Discipline Kičme i Koje, koji je ljubav prema zaraznom zvuku širio kako putem svojih pesama, tako i u producentskom radu (naročito s Boyama).
Ova struja imala je najveći komercijalni potencijal na tadašnjoj sceni. Setite se samo ubojitih singlova poput Hej Mačo (Presing), Ja imam dva metra (Kristali), ili albuma DLM-a i Plejboja. Tada je funk bio posebno pogodan za opisivanje karakterističnih gradskih situacija u koje pre svega spadaju i danas valjda popularno blejanje i prilaženje devojkama. Osim toga, kroz njega je bilo moguće izjasniti se i o aktuelnoj situaciji (npr. Rambov Psihološko propagandni komplet M-91 se u najboljim trenucima oslanjao na groove Jamesa Browna).
Od tada je, međutim, prošlo dosta vremena, i osim nekoliko izuzetaka (Timpan Fank Neočekivane Sile je verovatno najbolje aranžirana, odsvirana i snimljena srpska funk pesma), čini se da je taj zvuk zamro.
Generacija funk bendova nastalih u 21. veku se, u međuvremenu, formirala prevashodno pod uticajem Red Hot Chili Peppersa, što je kao ključnu negativnu posledicu donelo enormni broj tribute i real tribute bendova čije se ambicije svode na puko oponašanje kalifornijskih velikana.
Od ozbiljnijih pokušaja treba pomenuti beogradske Ljute Papričice, čiji debi U elementu ipak pokazuje velike padove, naročito u trenucima kad sentimentalni i sladunjavi porivi (npr. Želja za snom) postaju dominantni u odnosu na drski groove (npr. Hej Fanki).
Nedavno objavljeni debi novosadskog trija Slaptrap u tom smislu pokazuje značajne kvalitete – ovde je do perfekcije shvaćen i uvežban stil RHCP-a, spojen sa snažnom autorskom samosvešću koja se ogleda u potrebi da se progovori o vršnjacima, vršnjakinjama, kao i o sistemu vrednosti koje je okolina usvojila (npr. Prigradski superstar i Prodaj se).
Mlad i perspektivan dakle vraća nadu u funk kao stil putem kog je moguće i nešto reći, a Slaptrap to najubedljivije čine u hitu Ja nisam lenj, koji se može shvatiti i kao dijagnoza stanja mladog ljudskog organizma u Srbiji. U njoj se ponajbolje čuje zbog čega Slaptrap odskaču u odnosu na stilske takmace sa scene – kod njih upliv popa ne donosi sentimentalnost ili melanholiju; naprotiv. Energija nijednog trenutka ne pada, a pesma upravo u zaraznom refrenu dostiže vrhunac.
To, međutim, nije sve što Slaptrap imaju ovde da ponude. U Ljubavnoj kao da se na trenutak sve otima kontroli i postaje neizvesno – figura je eksplozivna a Ivanov glas prelazi u krik, i čini se da je to pravac u kome bi trio trebalo dalje da krene. Album ovde u potpunosti uspeva da se otrgne rigoroznom pridržavanju normi preuzetih od uzora, koje probijaju i u „opuštenom“ trenutku u vidu pesme Majke mi (videti pod Aeroplane).
Na Mlad i perspektivan se, pored ubedljivog muziciranja, može čuti i sjajno pevanje i korišćenje falseta Ivana i Nikole. Treba reći i da je producent Filip Vlatković obavio odličan posao – trio zvuči organski a naknadne intervencije su jedva uočljive.
Najveći kvalitet Mlad i perspektivan je u tome što uspeva da pomiri krajnosti koje danas možemo da čujemo na sceni: na njemu se autorski izraz izgrađuje na odličnom poznavanju žanrovske matrice i insistiranju na zanatskoj potkovanosti.
Svakako, album nije bez nedostataka (zvuk benda je mogao da bude još tvrđi, a vulgarni kraj u vidu Dileme je nepotreban, s obzirom na to da funk već po sebi podrazumeva seksualne konotacije), ali se nakon slušanja nameće zaključak da su Slaptrap stigli do važnog cilja – imaju dobar gruv i najkomunikativniji rock album ove godine.
Naslov, koji ima i ironični prizvuk, je pun pogodak.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
superhik (gost)
| 13.12.2008. 16.25.49
jel srpski rok ubio tribute ili realtribute? :)
Ne znam zashto svi stalno insistiraju na rhcp u zvuku slaptrapa,meni to zvuchi kao da novinar(u) nema (ko)shta da pishe,pametnije i o samom bendu.
Svako ko danas uspe da izgura neshto svoje muzike na svetlo dana zaluzuje poshtovanje,a kad josh ima shta da se i chuje,kao kod slaptrapa,superhik moze samo pozeleti sve najbolje ;)
-
1.5v (gost)
| 13.12.2008. 17.25.58
"Svako ko danas uspe da izgura neshto svoje muzike na svetlo dana zaluzuje poshtovanje"
Ha! pa pogledaj koliko ima samo bendova na sceni, a manje od 10% je slusljivo. Danas svako moze kod kuce uz malo bolju zvucnu karticu i dobar softver da snimi neki zvucni zapis, nikad nije bilo lakse...i u toj nepreglednoj gomili samo mali broj ima dobar razlog za bavljenjem muzike, ostalo su egzibicionisti (studenti :D) sa viskom vremena.
ps ne komentarisem slaptrap, nisam cuo
-
Flea (gost)
| 13.12.2008. 17.53.07
to sa konstantnim RHCPiranjem jeste isforsirano, al valjda tako mora. kad je funk, onda je RHCP.
pored toga, recenzija je sasvim ok.
"najkomunikativniji rock album ove godine" - ovo je odlicno zapazanje.
-
cerak kukuruzi (gost)
| 13.12.2008. 19.54.27
umesto ovih veselnika, mogli ste izabrati da ga, s oprostenjem, izdate pioniru 10. ako su oni hteli.
-
Daleko od ociju... (gost)
| 13.12.2008. 23.08.22
...daleko od srca. To pise u recenziji.
Ko im je kriv kad imaju Exit.
P.S. Srcem il' prstima :P
-
nebitno je moje ime, znas? (gost)
| 14.12.2008. 02.18.55
Prva nenagruvana samorecenzija Digimedia/Popboks ekipe.
Sad hajmo nazad, revidirati ocene beogradjanima.
-
dovla (gost)
| 16.12.2008. 17.27.07
"Mama,mama,tvoja je supa uvek najbolja!"
-
Ona (gost)
| 26.02.2009. 16.21.27
Poigravanje produkcijskim stilovima od pesme do pesme je karakteristično za mlađe srpske bendove, ali u slučaju albuma Mlad i perspektivan doprinosi maniru izdanja i ne remeti konceptualnu strukturu. Smisao postoji, gitara je vrlo ozbiljno snimljena i zvuči zrelo čak i pored juvenilnih oscilacija u formi nekih pesama. Pesme oslikavaju vrlo fluidno današnju mladost kojoj i sama pripadam, a stihovi poput 'Ja nisam lenj, ja se samo budim umoran...' pružaju utošište u trenutku i daju prostora masi da se za pesme lično vezuje, što nije u velikoj meri karakteristično za današnju srpsku scenu, prepunu razbacanih i nedovršenih motiva. Iskreno želim uspeh ovom bendu i izdanju, u nadi da njihovi dalji koraci neće otići u misaoni minimalizam, a tendencija se oseti, već da će veštinom stvaranja široko eksploatisati lične manire, utiske i osećanja, u zemlji Srbiji, u 21. veku, uz dostupnost svetskog r'n'r nasleđa kojim su, uslovno rečeno, blagosloveni.
-
djape (gost)
| 21.11.2009. 07.14.49
da ceo album ima kompaktnost ljubavne, ja nisam lenj, funk antene, znaka pored puta i apača bio bi bomba. opasne devojke i majke mi su kul, neprilagođen bi mogao da ima tvrđe rime kao i par ovih traka tipa prodaj se, svako ima nešto, komentator koje su ili nedopustivo mnogo emo ili pridikujuće (što znači opet suviše emo :s)
u svakom slučaju dobar album, podržavam! može tvrđe i fankije ali je ovo već prilično gotivno.
-
Miar (gost)
| 05.12.2009. 14.55.59
"Majke mi (videti pod Aeroplane)."
A da pishe, recimo,"videti pod Another brick in the wall"? Toga se nisi setio ...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.