Masni ritam i falseto koji peva o teenage svakodnevici – zvuk novosadske grupe Slaptrap predstavlja osveženje kada je u pitanju Novi Sad. U razgovoru za Popboks, basista i pevač Ivan otkriva kako se velike stvari događaju na neočekivanim mestima. U tom smislu, čak i jedan čas fizičkog vaspitanja može biti sasvim dovoljan
Ovaj mladi i urnebesni novosadski bend kojem u ličnoj karti piše “porno funk” je trio sastavljen od kovrdžavog momka s mekanim zglobovima koji peva, svira gitaru i odaziva se na ime Nikola Trebovac; bubnjar Slobodan Đinić je, kažu, neko ko svaku atmosferu može da promeni u momentu, u zavisnosti od raspoloženja; a na basu i za mikrofonom je Ivan Karanović.
On je naš sagovornik povodom (nimalo slučajnog!) nastupa
Slaptrapa u prvoj letnjoj epizodi
Popboksovog koncertnog serijala SCENA Uživo!, koji se u petak, 6. jula, održava u Bašti SKC-a.
POPBOKS: Kako komentarišete činjenicu da moderan funk rock dosad nije imao jačeg uporišta u Novom Sadu?
IVAN: Ne verujem da funk rock može da opstane kao muzički žanr ili kategorija. A pitanje je i ima li potrebe – opšta prenatrpanost etra raznim žanrovima zbunjuje publiku. I deli je, razjedinjuje neku našu potencijalu scenu. S druge strane, Novi Sad je poznat kao grad iz kojeg su ponikli neki od najvećih pank bendova SFRJ, i ta tendencija postoji i danas.
Omiljeni trenutak rock istorije?
Ovo je baš teško pitanje. Jedan je sigurno kad je Hendrix zapalio gitaru na Vudstoku. Još jedan je kad sam upoznao gitaristu Trebu na času fizičkog u gimnaziji.
Pikantni detalj s poslednje žurke na kojoj si bio?
He-he... Bilo je to za moj rođendan, kod mene u stanu. Naručivali smo pice nekoliko puta, i svaki put bi se na vratima pojavio veseli debeljko u kasnim 30-im, komentarišući muziku i buku, šeretski dobacujući kako je unutra sigurno dobra akcija. Desilo se da su Jynx (Slobodan Đinić) i moj drugar Miške, inspirisani stereotipnom slikom u glavi našeg nesuđenog kurira, slikom te neke žurke sa TV-a gde se dešavaju svakakve raskalašne radnje, počeli da izigravaju gej par iza mene kad sam otvarao vrata i uzimao porudžbinu. Debeljku se osmeh pretvorio u izraz pritajene strave, pojačan činjenicom da ja uopšte ne reagujem na sve to. Nije se ni pomerio. Nije rekao ni reči. Okrenuo sam se da dohvatim novac, a on je samo uspeo da procedi: “U redu je, ja častim”. Pobegao je glavom bez obzira. Žao mi je ako smo čoveku uništili život.
Kako komšije reaguju na buku?
Ne pravim buku.
Kako ti “reaguješ na reakciju”?
Moji sukobi s komšijama su pre hladni rat nego neki bučan sukob. U principu, i nisam u konfliktu s komšijama.
Planovi benda u bližoj budućnosti?
Snimanje i sviranje. Plan je da snimanje za album počne već u avgustu. Odlučili smo da ga snimimo za što kraće vreme, za nedelju-dve sa svim miksanjem i ostalim tehnikalijama. Što se nastupa tiče, beogradskoj publici ćemo se predstaviti na specijalu SCENA Uživo!, 6. jula. Jedva čekamo koncert!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.