Tačno, Stray Dogga je lepo slušati kod kuće, između ploča Nicka Drakea i Beckove Sea Change, ali može se i nazdraviti s drugarima na njegovom koncertu uz Drunk, ili tonuti u kormakmakartijevski mrak pesme Ugly Morning. A publika? Ima je mnogo i vrlo je mlada; praznik za oči za sve kojima je pun kufer priča o tome kako dobru muziku ovde nema ko da sluša i kako su sva deca kao iz Klipa Maje Miloš
Mesto: Centar za kulturu Božidarac, Beograd
Vreme: 23. novembar 2012.
Ko je hteo, imao je šta da vidi u Beogradu od koncerata ove nedelje - od Jennifer Lopez do Stray Dogga. Od vrhunskog cirkusa JLo (je l' se tako piše?) u Areni do potpunog emotivnog ogoljavanja Dušana Strajnića i ekipe u Božidarcu.
Budući da sam imao sreću da gledam i jedno i drugo, moram reći da se time u dobroj meri zadovoljavaju moje potrebe za zabavom i uživanjem u muzici - malo kukovima, malo srcem. Dodajte tome još i postapokaliptični bluz Marka Lanegana između ova dva koncerta i dobićete punu sliku Beograda 2012. godine: Red densa, red postapokaliptičnog bluza, red pucanja srca po pola.
Iskreno, meni ovo poslednje najviše leži. Shvatio sam to još jednom dok sam sinoć čekao na red za majušni uniseks WC u Božidarcu, dok je Stray Dogg ponavljao "You almost killed me, honey". Ne znam da li bi me pesma Almost tako drmnula da sam bio u gužvanjcu pred binom...
A gužvanjca je itekako bilo. Publika je entuzijastično počela da se okuplja već u osam sati, za kad je zakazan koncert, ali sve je, naravno, počelo u devet. Šou su otvorile Šine, četverac koji svira melodičan i solidan nju vejv koji podseća na vojvođanska imena poput Lune/La Strade i Pionira 10. Sa tekstovima na srpskom (koji sinoć nisu mogli baš da se razumeju) i ovakvim muzičkim usmerenjem, oni su malo odskočili od ostala dva benda. Ipak je ovo bilo neka vrsta amerikana večeri...
To je postalo jasno čim je na binu izašao bend Ika, pojačan Milicom i Đurđom iz Lula Mae. Kratak, ali sladak set pesama koje su predstavili podsećao je na saundtrek nekog filma u kojem se putuje po Arizoni u starom automobilu. Na tom radiju bi mogla da se čuje i Emmylou Harris, s kojojm je Ivanu Smolović Iku nedavno uporedio čovek koji zna o čemu govori kada govori o Emmmylou Harris - Žikica Simić. Dobro raspoloženje, koje nije mogla da poremeti ni povremena mikrofonija na bini, kulminiralo je u izvođenju pesme Take me to the Bar, u kojoj se sreću Cat Power i Ryan Adams, a sve to u simpatičnoj sali Božidarca, sa zidovima na kojima su stari logotipi i reklame za Cocktu, Jat, Bracu i Seku i pola fiće... Što nas još jednom (i što se mene tiče, poslednji put) dovodi do večne teme kada je Smolovićeva u pitanju - kada će pevati malo više na srpskom. Čuli smo je na albumu Rebel Stara, i to je zvučalo tako prokleto dobro, čoveče.
.jpg)
Dušana Strajnića iz Stray Dogga nikad nisam čuo da peva na srpskom, ali sam sklon da pomislim da to njemu i nije potrebno. Od malog benda i skrivene tajne beogradskih indie klinaca i folkieja, on je izrastao u pravu atrakciju domaće alternative. Skoro rasprodat koncert (kažu oko 550 posetilaca!) potvrda je takve reputacije.
Kada god sam nekome ko ne prati ovu scenu pustio Stray Dogga, nisu mogli da veruju da su iz Srbije. Kada bih ih odveo na koncert, oduševljenje bi bilo još veće. Tako je bilo i sinoć - od Fire's Never Wrong (po kojoj se zove i ceo sjajni drugi album) na samom početku (uz opet tu povremenu mikrofoniju), do iste pesme na kraju, negde oko ponoći (nakon 90 minuta svirke). Potpomognuti članicama hora Collegium Musicum (wow, latinski!), Stray Dogg su dobili puno na onome što kritičari poetskih zbirki često zovu "zamah". Kada devojke iz hora podrže krhki Strajnićev glas, sve se diže na nove visine.
Osim toga, Dušanu Strajniću (glavni vokal), Ani Janković (violina, prateći vokal), Jeleni Damjanović (klavir) i Marku Ignjatoviću (gitara) pridružili su se novi članovi benda, Uroš Milkić (bubnjar) i Vladimir Milićević (bas gitara). Falio je samo Devendra... Kao što je bend na novom albumu zahvaljujući boljoj produkciji zaista počeo da zvuči onako kako je to Strajnić verovatno zamišljao dok je pisao pesme, tako i uživo zvuče sve sigurnije i usviranije.
Tačno, Stray Dogga je lepo slušati kod kuće, između ploča Nicka Drakea i Beckove Sea Change, ali može se i nazdraviti s drugarima na njegovom koncertu uz Drunk, ili tonuti u kormakmakartijevski mrak pesme Ugly Morning.
A publika? Ima je mnogo i vrlo je mlada; praznik za oči za sve kojima je pun kufer priča o tome kako dobru muziku ovde nema ko da sluša i kako su sva deca kao iz Klipa Maje Miloš. Ali da vole da pričaju glasno na koncertima koje bi bilo bolje slušati u malo mirnijoj atmosferi. Kako uopšte slušaju muziku?
Mada, kao što nam s bilborda poručuju Jasenko Houra i dečki ovih dana, sve je lako kad si mlad...
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
mladost radost (gost)
| 24.11.2012. 22.01.17
divno je što mladi domaći bendovi imaju podršku mlade normalne domaće publike. šteta je što nije na srpskom ali valjda mladi boje znaju, dok su mladi.
-
Petra (gost)
| 25.11.2012. 15.08.06
Povremenu mikrofoniju? Više kao permanentnu,- od prve sekunde Šina,kako bi kulminirala na Stray Doogu,,,osobito na violini.
Krajnje neočekivano,svi bendovi,osim Ike (što je razumjivo zbog kamernosti benda i vrste zastupljenih instrumenata) su bili užasno kakofonični, a Stray Dogg na momente zvučao kao da neko muči blokovske mačke.
Za to svakako nisu krivi bendovi,no Božidarac,, pretpostavljam.
-
kakofon (gost)
| 25.11.2012. 23.11.55
Božidarac bi mogao da nabavi zvuk odgovarajuće snage i kvaliteta, a i da poradi malo na akustici, ako misli da organizuje koncerte. Kada dodje 500 ljudi i plati kartu, očekuje i neki kvalitet zvuka za te pare. Bendovima svaka čast, slušaćemo ih opet - u nekom drugom prostoru.
-
misha (gost)
| 26.11.2012. 00.03.58
divna recenzija,svaka cast
-
pas lutalica (gost)
| 26.11.2012. 01.32.11
kako se zove Amerikana kada je sviraju Srbi?
Srbijana? Srberikana? Kosovana? Shoomadiana? ili po autorima Mylutiniana? Strajnijana? Strayniana? Ikiana? (Ikebana) Rebelijana?
Salu na stranu, trebalo je da zagrizu i odu u Americanu, tamo bi zvuk bio kako treba. A ako stvarno hoce da ih gleda 550 ljudi neka plate i malo skuplju kartu da bend moze da iznajmi adekvatnu salu. Sta je sa SKC-om? Zasto se niko ne odlucuje da napravi koncert tamo?
-
Bata (gost)
| 26.11.2012. 05.58.41
To što divna mlada publika uglavnom glasno priča dok muzičari nastupaju, sasvim dovoljno govori o toj publici. Bitno je biti tu, jer je kul biti na certu Stray Dogga, muzika je tu sporedna stvar.
-
cikaiga (gost)
| 26.11.2012. 06.11.15
ako razmišljaju na engleskom, neka pevaju na engleskom. ako ne, onda našto lažu. a u laži su kratke noge.
-
zar (gost)
| 26.11.2012. 06.36.37
zar SKC nije knjižara?
-
Soundcheck (gost)
| 26.11.2012. 15.02.15
Ton je bio uzasan od prvog do poslednjeg benda, zaista sramota za Bozidarac, nema smisla maltretirati i izvodjace i publiku
-
@ zar (gost)
| 26.11.2012. 16.05.54
Mislilo se na Veliku salu SKC-a.
U njoj se povremeno odrzi neki koncert, bio je Salon stripa. Dakle moze da se radi nesto tamo, ali u cemu je kvaka? Preskupo za rentati i ozvuciti plus oglasavanje?
-
Umereni građanski nacionalista (gost)
| 26.11.2012. 20.48.23
Od sada je i meni srpski nepotreban! BAD ENGLISH IS ALL YOU NEED.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.