Najznačajniji rock autor opravdao je titulu pred solidno popunjenom Arenom
Mesto: Beogradska arena, Novi Beograd
Vreme: Nedelja, 6. jun 2010.
Poslednji put kada je Bob Dylan svirao u Beogradu, nekoliko dana kasnije izbio je rat u bivšoj Jugoslaviji. Oni koji su bili na tom koncertu na zemunskom stadionu kažu da je atmosfera bila turobna i mučna, jer se samo čekalo da počne Klanje.
Devetnaest godina kasnije, gospodare rata je pregazilo vreme, pa su se konačno stekli uslovi da se i na beogradski koncert Boba Dylana dođe rasterećeno, sa samo jednom, tako prokleto naivnom namerom: Uživati u muzici, rečima, glasu i prisustvu najznačajnijeg autora rock’n’rolla. Samo to.
Sinoćni koncert predstavio je Dylana onakvog kakvog ga znamo s njegovih albuma od Time Out of Mind naovamo. Poput stiha iz pesme I Feel a Change Comin’ On s prošlogodišnje ploče Together Through Life, Dylan je čovek koji u svom glasu ima krv zemlje. Taj glas je hrapav, muziciranje je briljantno, a u opticaju su mudrost i iskustvo.
Žgoljav i pomalo smušen, sa šeširom na glavi i neobičnim odelom nalik kapetanskoj uniformi, Dylan nas je provozao kroz čitavu svoju neverovatnu karijeru, ostavljajući nas s utiskom da celog života piše jednu pesmu, onu koju izvodi na koncertima.
|
Bob Dylan na Popboksu:
|
Možda je domaće belo vino, jedna od nekoliko stavki koje je tražio u preskromnoj rider listi, bilo od dobre sorte...
Šou je počeo sa Rainy Day Women No. 12 & 35, pesmom koja otvara jedan od njegovih najboljih albuma, Blonde on Blonde (1966). Bezmalo 44 godine nakon objavljivanja, ova pesma s čuvenim refrenom (“Everybody must get stoned“) i danas predstavlja sjajan uvod o ono što sledi. Već u prvim tonovima izvođenja, jasno vam je da muzika koju znate s albuma danas uživo zvuči sasvim drugačije. I ne radi se tu samo o Dylanovom This-is-CNN glasu, koji uživo tokom izgovaranja samo jedne reči prelazi pun krug od režanja ka nekom prigušenom vrisku, nego i o muzici.
Dylan je, naime, okupio opasnu ekipu muzičara predvođenih sjajnim i naočitim gitaristom Charliejem Sextonom. Ako ste se topili uz zvuk koji je u Domu sindikata nedavno isporučio Los Lobos, u Areni ste mogli da čujete one koji su taj zanat savladali s još višom ocenom. Svaka pesma delovala je kao da je ponovo napisana, a neke od njih bile su promenjene do neprepoznatljivosti. Zvuk koji je ovaj bend postigao u nekoliko navrata tokom koncerta u Areni neuporediv je sa bilo čim što sam uživo gledao. Reč je o organskom spoju svega što je pop muzika ikad stvorila, od bluesa i countryja do soula i swinga, propuštena kroz filter Dylanove vanvremenske poezije i proročkog glasa.
Drugim rečima, totalni rock’n’roll.
I ostatak prvog bloka pesama činio je repertoar iz prvog dela Dylanove karijere, na veliko zadovoljstvo publike koja je s posebim elanom pozdravljala svaku priliku kada se Dylan dohvatio usne harmonike. Ipak je to jedna od arhetipskih slika savremene muzike: Bob Dylan na usnoj harmonici izvodi pesmu I’ll Be Your Baby Tonight... Klasika.
Osim ove pesme, svirao je još i It Ain’t Me Babe pre nego što se s ljubavne tematike prebacio na pesmu Masters of War s albuma The Freewheelin’ Bob Dylan. Kada u 2010. godini čujete ovu pesmu, teško je ne osetiti tugu zbog činjenice da su ovakve antiratne himne bile jednako neophodne u vreme Vijetnama i Jugoslavije kao što su danas u Iraku i na brodovima za Gazu. Tužno je da Dylan već 40 i više godina krvnicima svih boja govori istu rečenicu, bez ikakvog efekta: „I can see through your masks“. Ali, šta mu drugo preostaje nego da to ponavlja dok ne lipsa.
Blok oldiesa zatvoren je pesmom Stuck Inside of Mobile with the Memphis Blues Again, još jednim biserom sa Blonde on Blonde. Nakon toga usledio je set pesama s albuma nastalih u poslednjih desetak godina, započet sa Beyond Here Lies Nothing, koja otvara Together Through Life.
Kada neko već debelo u svojim 60-im godinama novi album započne stihovima „Well, I love you pretty baby/ You’re the only love I’ve ever known“, onda je to poruka koja bi zbog hrabrosti mogla da se protumači i kao politička, u onom najosnovnijem smislu. Dylan se tokom izvođenja ove pesme još jednom prihvatio gitare, dok je sjajni pedal steel gitarista Donny Herron uzeo trubu.
Kako je vreme odmicalo tako je bend sve više hvatao zamah, a Dylan bivao sve bolje volje. Bio je to idealan trenutak za takvu jednu eksplozivnu bombonicu kakva je Honest With Me, sa albuma Love And Theft, Dylanove svirački možda najkompletnije ploče. Kao da je u svaku drugu notu ove pesme sakrivena po jedna mala bomba koja se aktivira dok Dylan prebira po onim klavijaturama. Kukovi i ramena ne miruju uz ovu stvar.
Usna harmonika je ponovo bila u igri tokom pesme Workingman's Blues #2 s ploče Modern Times, koja je sinoć bila još snenija i mekša nego na studijskom snimku. Naravno, nema mnogo romantike i sanjalaštva u stihovima „I’m listenin’ to the steel rails hum/ Got both eyes tight shut/ Just sitting here trying to keep the hunger from/ Creeping it’s way into my gut“... Ali tako danas zvuči socijalno angažovani Bob Dylan, na samom rubu cinizma, a zapravo beskrajno iskren i otvoren. Sličan je to recept kao kod njegovog bleskastog prošlogodišnjeg božićnog albuma.
Izvođenje pesama s albuma Time Out of Mind (1997) važan je trenutak u budućoj koncertnoj istoriji Beograda. Reč je o ploči koja je po mnogo čemu obeležila Dylanovu karijeru, kao črvst dokaz da se nekadašnji simbol antiratnih protesta 60-ih, a zatim novopečeni hrišćanin iz 80-ih, vratio na scenu u velikom stilu i da je ploča Oh Mercy najavila taj povratak. Prvo je na repertoaru bila Cold Irons Bound, sa svojim mračnim grooveom i spooky egzistencijalističkim stihovima: „I’m waist deep, waist deep in the mist/ It’s almost like, almost like I don’t exist/
I’m twenty miles out of town in cold irons bound“...
A onda je na red došla pesma koja je sve ono čime se Dylan bavi poslednjih 20-ak godina sažela u šest i po minuta poetskog savršenstva: Not Dark Yet. Boba Dylana su nazivali raznim imenima i „prorok“ je jedno od češćih, ali nikada taj epitet nije opravdao tako ubedljivo kao u ovoj pesmi. „Well, I’ve been to London and I’ve been to gay Paree/ I’ve followed the river and I got to the sea/ I’ve been down on the bottom of a world full of lies/ I ain’t looking for nothing in anyone’s eyes/ Sometimes my burden seems more than I can bear/ It’s not dark yet, but it’s getting there“ stihovi su koji su sinoć legli kao melem na ranu svima koji su ovu pesmu nekad slušali u zamračenoj sobi, s licem u šakama. Drugim rečima, kad se sve crte podvuku, ista je tuga i u gay Pareeju u gay Belgradeu, verujte gospodinu Zimmermanu na reč.
Između ove dve pesme udenula se nostalgična i besmrtna Highway 61 Revisited, kao i nežna i opora Forgetful Heart sa Together Through Life, tokom koje je basista Tony Garnier zasvirao kontrabas, a Donny Herron se oprobao i na violini. To je još jedan biser iz Not Dark Yet šinjela, sa stihovima koji mogu pripadati samo Bobu Dylanu: „Forgetful heart/ Like a walking shadow in my brain/ All night long/ I lay awake and listen to the sound of pain/ The door has closed forevermore/ If indeed there ever was a door“. To je to: Ležim budan i slušam zvuk bola. Dylan je od tog sentimenta sinoć napravio vrhunski rock koncert.
Jednom kada su koordinate definitivno postavljene sa Not Dark Yet, došlo je vreme da se koncert polako privodi kraju. Dve poslednje pesme u oficijelnom delu bile su zanosna Thunder on the Mountain sa Modern Times (znate je, to je ona pesma u kojoj Bob sanjari o Aliciji Keys) i, sudeći po reakciji publike, beogradski favorit Ballad of a Thin Man.
Iako je tokom poslednjih nekoliko dana održao nekoliko koncerata u regiji dan za danom (Sofija, Skoplje, Beograd, a danas Zagreb), neko bi pomislio da će se Dylan pred kraj koncerta već malo umoriti, ali i on i bend su najbolje zvučali tokom poslednje tri pesme. Jedna od najvećih rock pesama svih vremena, Like a Rolling Stone, Jolene i za sam kraj (jedva prepoznatljiva) Blowing in the Wind predstavile su skraćenu verziju svega onoga što se u prethodnih sat i po moglo čuti. Istina može da nam se ne sviđa, ali nemamo kuda da pobegnemo od nje: Nema povratka kući; Nema Velike Ljubavi; Nema konačnih odgovora.
Postoji samo neprestana potraga, za koju bi se lako moglo ispostaviti da je jalova. A u potragu mogu samo oni koji imaju mozak da to shvate, muda da to kažu i glas koji će drugi razumeti.
Bob Dylan ima sve tri stvari. Šta imamo mi?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
flomaster (gost)
| 07.06.2010. 11.30.27
sta imamo mi?
mi imamo boba dilana
-
Anoniman (gost)
| 07.06.2010. 11.46.40
Ne znam na kom koncertu je bio komentator, ali ovo je bio jedan od gorih koncerata ove godine, na stranu bend (koji je bio solidan, ali da se ne lažemo, niko nije došao da sluša majstorije muzičara već da čuje Dilana),sve ostalo je bilo prilično loše. Prvo, zvuk je do pola koncerta bio očajan, bas je potmulo gruvao, tek kad su prešli na akustiku zvuk je imao smisla, Dilan je bio van elementa, doduše pitanje je da li i možebiti u elementu, stalno je mrmljao, bio je nerazumljiv, neke pjesme je izvrnuo do neprepoznatljivosti (Blowin' in the wind), Like a rolling stone je pretvorio u poskočicu, brljao je tekst, ukrao je strofu te iste pjesme, a i publika je bila mlaka...
Bis je odrađen onako surovo profesionalno a i nije svirao "All along".
Par momenata je bilo dobrih, ali dosta je tu bilo pjesama na bluz standard tako da se nije imalo oduševljavati muziciranjem, a kao što sam rekao, došli smo da čujemo njega, a od toga nije bilo ništa.
-
Johnny (gost)
| 07.06.2010. 11.47.55
NAJVEĆI!!!!
-
najgorost (gost)
| 07.06.2010. 11.54.07
prosjecan koncert, sa sjajnim pratecim bendom, užasnim repeertoarom, dalekim dylanom i mozda zanimljiv samo zbog izmenjenih aranžmana poznatih pjesama. Not Dark Yet je nevidjeni smor, kao i vecina novog (a is tarog) materijala kojeg kriticari toliko uzdizu.
-
Klisko (gost)
| 07.06.2010. 12.16.59
Verovatno najgori zvuk u istoriji arene, a kada je tako, teško da to može da ne smeta čak i kada je u pitanju (ne)nadahnuti Bob Didlijan.
-
P. (gost)
| 07.06.2010. 12.17.44
'vazan je trenutak u buducoj koncertnoj istoriji Beograda"-e to je nonsence,gde zivite Vi ljudi,niste culi vest,Bgd nije centar sveta,koga briga za to.Koncert bio polovican,u Varazdinu razvalio,ovde bio nesto umoran...
-
James Marshall (gost)
| 07.06.2010. 12.43.45
Ovaj čovjek je ustvari samo pogledao set listu i prokomentarisao pjesme, kao da nije bio na koncertu. Koga u recenziji koncerta zanima koje godine je objavljena koja pjesma, kakva je bila ta ploča itd. sem ako pisac ne želi da pokaže da je poznavalac lika i djela.
Zvuk je bio oooooooočajan, no napisao sam to gore što je gospodin "anoniman" ukrao od mene sa komentara B92.
-
ELPASO (gost)
| 07.06.2010. 13.08.38
Zasto ljudi poput P i anonimnog i slicnih komentatora idu na koncerte? Da slusaju i uzivaju u koncertu ili da u startu popljuju sve, bez obzira kako je bilo. Stvarno steta sto nije stavio listu zelja i pozdrava pa da ovakvi likovi lepo naruce pesmu i pozdrave familiju...masuci upaljacem. A tek sumanuti komentatori tipa promjenio je aranzman, to dragi "znalci" bob radi citavu karijeru i niko do sad nije imao primjedbu nego BG-strucnjaci za ton, zvuk i pevanje...
Koncert fenomenalan, zvuk perfektan, bob i bend sjajno raspolozeni i vrsunski usvirani(posebno gitarista) a za ocito laganje tipa "varazdin je bio sjajan a beogradski koncert los" suvisan je svaki komentar posto je u varazdinu koncert bio stvarno los(totalno slabo ozvucenje za stadion, kisa i vjetar koji nose zvuk i bob totalno nezintersovan)za razliku od beograda gdje je sve stimmalo(ovo nije lokal patriotizam posto nisam iz BG a bio sam na oba koncerta)
-
queen jane (gost)
| 07.06.2010. 13.08.45
Svirketina!!!
Neko u parteru zapalio džojus, hehe. Šteta što sam bila daleko pa nisam uspela da se ogrebem :)
-
sm (gost)
| 07.06.2010. 13.14.01
Odlican prikaz, jedan od najboljih na popboksu ikad. Za komentatora "anoniman" koji svoj identican anti-komentar "mokri" sirom svetske mreze kako bi napakostio promoteru, ostavicu stihove: "How many roads must a man walk down/Before you call him a man".
-
Jack Frost (gost)
| 07.06.2010. 13.29.17
"Not Dark Yet je nevidjeni smor, kao i vecina novog (a is tarog) materijala kojeg kriticari toliko uzdizu"
posetioci Popboksa su ponekad zaista duhoviti, saljivdzije sta reci.
-
nonsence... (gost)
| 07.06.2010. 14.00.34
...je tvoj spelling. a beograd je dosta blizu centra sveta za sve koji zive u njemu.
-
a sta je (gost)
| 07.06.2010. 14.44.23
problem sa pozarevcem? nije strasniji od vukojebina minesotanskih iz kojih dilan potice.
-
James Marshall (gost)
| 07.06.2010. 14.53.55
Neverovatno, vec dva moja plagijatora ovde. Jedan preuzeo post sa b92, drugi se ovde lazno predstavlja kao ja. Trebalo bi da mi imponuje, zar ne?
-
Mudri (gost)
| 07.06.2010. 17.37.44
Ni dobro vece nam ne rece. Starac je i Bili Ajdol pa vidi ono s Egzita. Nazalost, sinoc je bilo otaljagano profi, pa svako kuci svojoj da prica da je poslusao Diljana.
-
akira (gost)
| 07.06.2010. 18.06.33
Kvalitetno sviranje...Na momente sve jako dosadno. Nisam izasao posle koncert niti srecan, niti zadovoljan, a najmanje fasciniran. Nije bilo pravog `isporucivanja`, to Bob nece ili ne moze. Magija je te veceri bila negde drugde...Steta.
p.s.Ipak, nekako je lepo bilo biti deo atmosfere saluna negde na meksickoj granici gde se prasi surovi tex-mex. Samo da sam imao pri ruci par litara tekile.
-
voja (gost)
| 07.06.2010. 18.36.38
Bravo za tekst!
Bravo i za naslov Tacka
-
Anoniman (gost)
| 07.06.2010. 18.39.38
ma samo da je jox i tekila i rakija i pivo. AAAAAAAAAAAAAAAAAAAaaaaaa
-
zimi zami zum (gost)
| 07.06.2010. 19.04.27
Yeah, Milan, sorry. I was gonna call you and tell you the impressions... Yes, Dylan, yeah, yeah, that was last night? Huh, Dilane, pjan sam, opet sam pjan.
Well, I went into the Arena and the show started. But, at the beginning of the very first song Bo Ring called me, and I didn't enjoy properly. Second song, Bo Ring rang again. And so on... Damn, that Bo Ring kept calling me all night during each song. That would be it, actually. He told us he knows where Zemun stadium is. But he prefers Nikola Zigic. ''Ziga? Charismatic guy!'' were his words...
-
semz (gost)
| 07.06.2010. 19.23.08
Iskreno mi je zao ljudi koji nisu bili dovoljno blizu bine, jer nastup je bio opcinjavajuci. Gestikulacija, pokreti, osmjesi(!)-ono se rijetko vidja! Ljudi komentarisu aranzmane pjesama-zar nije sjajno kad Dylan ima hrabrosti da svoje klasike izvrne naopacke, umjesto da ide na siguricu? I to na kakav nacin?! Masters of war, Rolling Stone i jos par su bile za ne prepoznati, al apsolutno briljantne! A tek Workingman's blues...'nedostatak komunikacije' je standardna prica kod nas ako ne vikne 'hvala, najbolja ste publika!!' Porediti Dylana i Idola je besmisleno (uz sve pohvale Idolu), jer Dylan zivi u 'svom svijetu'-ko to razumije, jasno mu je odsustvo video bima i scenografije..
Ko sinoc nije izasao iz Arene kao bolji covjek: 'It ain't me you're looking for'-kao da mu Dylan pjeva.
-
Minja sa Dedinja (gost)
| 07.06.2010. 20.18.15
Prva greška je bio izbor Arene za koncert. Dilan je za neku intimniju atmosferu, uz ćevape, zveckanje tanjira i zvuk otvaranja pivskih flaša ...
Dilan na Nišvilu, u Niškoj tvrđavi, e to bi već bio pun pogodak ...
-
nikolau (gost)
| 07.06.2010. 22.03.53
BIO JE NAJVECI! JEDAN OD NAJBOLJIH KONCERATA IKAD U BEOGRADU! DOMACI ZADATAK ZA SLEDECIH 20 GODINA !!!
-
Jovan Ristić (gost)
| 07.06.2010. 23.24.09
O "Anonimni", mnogo si smešam sa svojim kopi-pejst komentarima. Na B92 su te ismejali s pravom. Ako ti je stvarno stalo da čuješ Dilana šta peva i da čuješ Dilana pesnika (ako sam dobro shvatio tvoja objašnjenja sa B92), vrati se vremeplovom u šezdesete, kad je Dilan nastupao sa akustičnom gitarom, kada mu je glas bio u boljem stanju (mada nikad nije važio za pevača, niti je to u njegovom slučaju važno), i kada je, znaš, bio mlađi i drugačiji. U međuvremenu je odrastao i evoluirao. Zbog njegove sklonosti da evoluira, bio je odbacivan i kritikovan. Pa, ako si došao na koncert da čuješ baš Dilana - dobio si ga kakav je sada. A kakav je sada otkrićeš nakon što preslušaš njegove poslednje četiri ploče, s kojima je dobio neke od najboljih kritika u karijeri. Dilan i sa 69 godina ide dalje. Sreća pa mu se muzika nije zaustavila u šezdesetim, pa ne mora sad da zarađuje na nostalgiji. Dosta je takvih prošlo kroz Beograd, i nagledao sam ih se. Dilan ne mora da svira hitove, ne mora da svira "All Along The Watchtower". Ne mora da svira "Knocking On Heaven's Door". Ne mora da svira ništa iz sedamdesetih, iako je u toj deceniji imao remek dela od ploča (ja sam, recimo, baš hteo da čujem nešto sa "Blood On The Tracks"). Dilan može komotno ceo repertoar da sastavi od pesama sa poslednje četiri ploče, i opet će da napravi koncert sa odličnom muzikom. Njemu hitovi nisu potrebni. A i što bi ih, kao što neki traže, svirao u istom aranžmanu? Mogu da zamislim koliko je dosadno 40 godina svirati istu stvar na isti način.
Još nešto: gde si ti to video da je "Like A Rolling Stone" pretvorena u poskočicu? Ili si taj utisak pokupio od onog dela publike koja je refren uporno pevala u ključu obrade "Rolling Stonesa" iz 1995? Biće da zaista nismo bili na istom koncertu...
-
Sta je sada kriv (gost)
| 08.06.2010. 02.05.09
Nishvihll Minja?
-
plastikmen (gost)
| 08.06.2010. 06.16.36
I vise nego dobro!!! Hvala Ti Bobi!
-
Chumps (gost)
| 08.06.2010. 07.57.29
Još od My back pages Dilan je muzičar i samo muzičar! Nema više velikih narativa, on nma ambiciju da menja svet! Čovek svira pa razbija. Odličan txt btw. Zaista mislim da je koncert bio domaći za sve buduće nastupe muzičara una ovim prostorima. Ko to nije osetio, sorry.
-
zoro osvetnik (gost)
| 08.06.2010. 09.10.04
ocigledno su bila dva koncerta dylana. jedan fantastican, na komesam ja bio i jedan ocajan, na kome su bili neki drugi. zao mi je zbog vaseg loseg koncerta, ali ovaj na kome sam ja bio je tako ogromno, neverovatno pozitivno muzicko iznenadjenje, da mi je prosto smesno kada citam o losem ozvucenju. to je kao kada bi ste nadala kritikovali kakve su mu patike. potpuno i van svake sumnje, sam siguran da ovako nesto nikad nisam video a i ne verujem da cu uskoro. a mnoge sam gledao
-
Hipsteri - (gost)
| 08.06.2010. 11.06.04
- Idite kuuuuuuci.
-
milena (gost)
| 08.06.2010. 13.53.09
Sjajan, sjajan koncert. Odlicna recenzija, kao i uvek.
Dylane, hvala.
-
Novak Grozni (gost)
| 08.06.2010. 16.01.37
O Anonimni kako surovo istinite tvoje su rijeci, nema se tu sto dodati-da mi je neko kazao da cu se DOSADJIVATI na dilanovom koncertu ismijao bih nitkova, ali tako jeste bilo, na moju veliku zalost...o skrnavljenju i pjevanju klasika preko k..oljena da i ne govorimo, pa pola teksta LIKE A ROLLING STONE je preskocenom, a novi arazmani su GROZNI, da ih je takve svirao nikad ne bi postao to sto jeste...Stari, nekad legendarni deka sa povremenim bljeskovima magije, koji se mjere sekundama i vrlo dobra, jednolicna do zla boga svirka...Najnevazniji koncert koji sam u zivotu gledao, operisan nod EMOCIJE!
-
marko (gost)
| 08.06.2010. 19.34.50
Ja bih se osvrnuo na lošu organizaciju koncerta i zatvaranje zapadnog ulaza, te činjenicu da je na mojoj karti pisalo da koncert počinje u 9h ... zbog svega toga propustio sam prve tri pjesme ...
inače, slažem se sa Minja sa Dedinja, i meni je Dilan za neke "otvorene" svirke ...
-
zex (gost)
| 08.06.2010. 21.32.45
Nije me blam da priznam da sam tek sledece jutro saznao da je svirao Blowin'in the wind ali ne razumem zasto to ne priznaju i oni koji su saznali kad i ja a sad kazu da je koncert bio sjajan.Takvo mrzovoljno mrmljanje cuo sam poslednji put u Zemunu 91-ve kad je svirao lik koji se predstavljao kao Dylan Zvuk je bio ocajan do pred kraj,tih,sa tribina se malo sta culo,uglavnom je odjekivalo negde u krajevima dvorane.Usput,jel ima neko ko je bio na Uscu a da se vratio sa dilemom da li su Stonesi svirali Jumping Jack Flash?
-
Sun (gost)
| 09.06.2010. 02.17.42
Tekst OK, premda previse faktografski proizvoljan u par momenata, koji ionako ne znace nikome osim nama Dylan-frikovima. Ali dobra namera i istinita emocija. Ne zameram na autorskom tonu, sam bih verovatno bio jos licniji.
Definitivno, jedan od najboljih Dilanovih KONCERATA za koje znam, gledao sam mnogo, a snimaka ni sam ne znam koliko cuo.
Mislim, dobili smo Masters of war u gotovo ORIGINALNOM formatu, sto je mozda i Dilnov politicki stejtment, da je odsvira bas nama. Interakcija s publikom, raspolozenost, osmesi i gestikulacija... retko, zaista retko kod Dilana, uzivo. A ovde smo dobili coveka koji samo sto nije sisao u publiku. Koncert odsviran OD SRCA, bend fantastican, znao sam za grupu da je Dilanova desna ruka, ali videti ih uzivo kako u hodu pogadjaju Bobove ideje oko aranzmana svake kompozicije, nestvarno iskustvo.
Ovima sto su zalutali na Dilanov koncert, dve sugestije:
- vi sto ocekujete "scenski spektakl", sacekajte Agileru ili Seku Aleksic (nista ni protiv jedne, legitimne koliko i Dilan, nego TO je zanr u kojem se "scenski nastup" racuna).
- vi sto ste se razocarali kad na binu nije izasao razbaruseni folker sa akustarom iz 1960, sto rece neko - kupite vremeplov. Bob je covek koji svoju pricu prica 50 g., i na taj voz ko zeli da uskoci, dobrodosao. Ko ne zeli, neka nadje drugi. Potpuno mi je nepojmljivo da neko ZALI zbog toga sto himne iz tog vremena Zimi izvodi kao VANVREMENSKI vredne pesme, umesto kao spomenik u nostagia-industry-kljucu za instant-ponavaoce koji su prekjuce izguglali o Dilanu a juce gledali neki crnobeli snimak.
Ne zamerite, niko, pricamo :), sve nas je ovde okupila ljubav prema opusu Zimijevom
-
tijana (gost)
| 09.06.2010. 10.08.51
i Cohen je takodje mator, sa nista manjim izvodjackim stazom, pa smo mu sve pesme prepoznali. Zvuk je takodje bio mnogo bolji. Odlazak na koncert je znacio pokloniti se Dilanu i njegovom 50-godisnjem trajanju, a ne uzivanju u "novim aranzmanima" i neprepoznatljivom i promuklom recitovanju. Stavite stvari na svoje mesto. Volim Dilana, i pazljivo sam pratila koncertne snimke u poslednjih 10 god. i nisam ocekivala ne_znam_kakav spektakl (to iz njegove generacije, da se razumemo, mogu samo Stounsi), ali znam da bih se kajala sto nisam otisla. Sve u svemu - lepo je sto smo videli Boba.
-
C64 (gost)
| 09.06.2010. 11.54.40
Ja bih iskreno platio pivo svakom ko ima nesto da pokudi na racun ovog koncerta. Voleo bi uzivo da vidim tu budalu koja misli da ce Bob Dylan posle 2200 koncerata da se nervira sto je neki caletov sin sa Novog Beograda razocaran jer nisu bila dva veeeelika LCD ekrana i mali vatromet a ni Hendrixove obrade.
-
malditamujer (gost)
| 09.06.2010. 13.44.37
Mnogi pre mene su vam objasnili zasto je ovo bio poseban koncert, tako da o tome necu da pisem. Ja sam se super provela, a zamislite bila sam na tribinama i sve sam lepo cula! Stvarno mi nije jasno gde ste to vi sedeli i koji ste koncert gledali? Ili prestanite da izmisljate ili se obratite lekaru, jer ocigledno imate problem sa sluhom.
-
Sun (gost)
| 09.06.2010. 13.59.30
@ tijana
Pa da, ali "Dilan" i "Stounsi" kao kategorije su dva kamena-temeljca iste gradjevine (uz, Bitlse i jos par imena) koja ce se zatvoriti njihovim odlaskom. Mislim, jasne su generacijske i simbolicke tacke spajanja, razumem.
Ali, tu se poredjenje i zavrsava. Jer, u pitanju su dva razlicita sentimenta, poetike, sta god hoces.
Ja ni sekundu nisam ocekivao da mi Dilan prostre stazu preko cele Arene (kao Dzegerova bina sto izgleda kad krene s onim techno-cudima) niti da trci maraton tamo (poput Dzegera). Naprosto, Dilan nije bio "performer" u tom smislu nikad. Nikad nije znao da peva, svirku je naucio vremenom kao sto bi neki kafanski basista sa kilometrazom. Opet, nobody sings Dylan like Dylan :). I ja sam ocekivao tek da vidim spmenik (kazem ti, Dilanovi koncerti UGLAVNOM nemaju toplinu poput ovog naseg). I jos uvek sam u soku (najpozitivnijem) zbog prisnosti i kontakta koji je ostvario sa nama.
Ljudi, bend je bio sjajan, Bob je otprasio kao sto nece bas uvek, smejao nam se i mahao sa scene (ima ljudi po NYC i ostalim home venues koji su ga gledali dvadeset puta i nikad TO nisu doziveli), odsvirao nam MOW u verziji koja ledi krv u zilama (NIKAD tu pesmu ne svira tako, pronadji na Internetu, neko je izbrojao da ju je tek nekoliko puta odsvirao bez ubrzanja, mislim da ima na Wikiju).
Pa samo onaj fazon sa rifom Linka Reja u Rainy Day women je, ISTORIJA, ljudi. Da je sedeo i jeo semenke ceo koncert, vredelo je. A nije nego se VIDELO da mu je svirka legla i da smo mu se dopali kao publika koliko i on sto je nama.
E sad, sto rece covek u komentu dole, kome je bilo bitno da vidi LCD-ekran od kilometra, vatromet, studijski sterilne zvukove.. pogresio je koncert.
Ovo je bilo sjajno, isao bih svaki vikend do kraja zivota na ovakav koncert da moze. I bolje da svi budemo srecni sto smo OVO videli jednom u zivotu
-
Hm... (gost)
| 09.06.2010. 14.18.09
Svaka čast recezentu ali reči su: Well, I've been to London and I've been to gay Mary ...
Mislim ... pobogu.
-
sm (gost)
| 09.06.2010. 17.59.27
@Sun
Slazem se sa tobom, ali stvarno do kraja, ocigledno isto dozivljavamo celu stvar.
Sto se tice Dilanovog raspolozenja, imao sam i tu privilegiju da se sretnem sa njim nakratko, kao i da gledam iza bine njegove reakcije na aplauze, bio je vidno zadovoljan. To je onaj osmeh koji vidite samo kod dece, ali se vesto trudio da ga sakrije od publike, sto itekako mogu da razumem.
I da, za ozvucenje, vidim da su podeljena misljenja. Ne znam, ali meni je bilo prilicno dobro i to na vise mesta koja sam stigao da obidjem. Ipak ozvucenje njegova produkcija nosi sa sobom, namesta ga i upravlja sa istim. Mogu samo da posvedocim da su doneli seriju svetskog proizvodjaca br. 1: L-ACOUSTICS, kao i da nikad nisam sreo bolju i profesionalniju (a i ljubazniju) ekipu od Dilanove. Verovali ili ne, ali neki od ljudi iz njegovog najblizeg menadzmenta su radili i koncert u Zemunu 1991. godine.
Ono sto su mi ti ljudi rekli, kao i neki dugogodisnji Dilanovi fanovi, a sto i brojne set liste potvrdjuju, Blowing in the Wind odsvira na kraju samo kad je uveren da ima pravu publiku ispred sebe. A imao je takvu publiku u nedelju.
-
Sun (gost)
| 09.06.2010. 19.21.24
@ Hm
Gay Paree, drugar, as in "veseli Pariz". ''I've been to London, an' I've been to gay Paree'', kaze Dilan, u smislu video je sveta a svuda cemer i jad.
-
mr.jones (gost)
| 09.06.2010. 22.51.17
@sun - kad procitam ili komentar kao sto je ovaj tvoj place mi se sto nisam bio. prokleta si besparico
-
muriel (gost)
| 10.06.2010. 00.45.46
@ sun
Sve si objasnio. Samo da dodam- cinjenica da se neko nije zasitio stvaranja, s obzirom na toliko iskustvo i starost, kao i da to stvaranje jos uvek daje ( sporadicno doduse) remek-dela ( poput recimo fantasticne verzije Forgetful Heart, koja je uzivo zvucala bolje nego u studijskoj verziji!), jeste razlog mog divljenja. Tako nesto moze ponuditi jos samo Neil Young. Poredjenja sa Stonsima su urnebesna. Pa ona su zapravo potvrda cinjenice da je ovaj koncert bio jako dobar. A a propos osmeha- stari mrgud jeste smeksao, ali ne suvise. Taman koliko treba.
-
Drasko Ct (gost)
| 10.06.2010. 09.44.00
Svaka cast za tekst Milane, mnogo dobro si nama koji nijesmo bili na koncertu prenio atmosferu iz Arene.
Takodje sjajan osvrt i na "istorijat" pjesama, jer se na kraju krajeva recenzija ne upucuje samo ljudima koji su prisustvovali koncertu (tacnije, na njih bi trebala najmanje da se odnosi).
I na kraju samo da konstatujem da sam nevjerovatno ljubomoran na sve vas koji ste bili tamo.
Svako dobro:)
-
Sun (gost)
| 10.06.2010. 12.33.38
Hvala na podrsci, drugari. Great minds think alike
:)).
Drago mi je da smo se odazvali u ovako velikom broju, mislim, potpuno je bezveze to tresovanje po Dilanu koje je krenulo, a da ljudi, ocito, nisu ni SVESNI da smo ga videli u najprisnijem izadnju u kojem je moguce. I da, on MOZE da zvuci mitski uzivo, kad oce. A ovde je hteo.
@ mr. jones
Besparica je prirodno stanje postenog coveka :). Ne ocajavaj, mislim da mu se mozemo nadati relativno uskoro. Bob jednom godisnje svira u Evropi najmanje, u nekima od ovih vecih zemalja nastupi i po dvaput (tipa prolece-jesen). Mislim da ga u Beogradu mozemo ocekivati ponovo nakon nedelje, jer stvarno nema razloga da ga opet cekamo dvadeset godina :). Verujem da ce Bob doci rado, ostaje samo na domacim organizatorima da ga bukiraju vec oko Nove godine, kada se pravi raspored prolecne turneje (koja je, kao po pravilu, uvek evropska: ove godine je pocela u Japanu doduse)
@ sm
Nemas pojma koliko ti zavidim. A epizoda sa decjim osmehom backstage mi daje potpuno novu dimenziju dozivljaju Boba u nedelju. Kakav je Bob ovako, ako ste se upoznali? Cuo sam da je (pogotovo sada, otkad je reafirmisan kao velicina poslednjih deceniju or so) izuzetno ljubazan i nekako ocinski u fazonu sa ljudima. Naravno, ne sa lovcima na privatnost i trac-novinarima nego sa ljudima koje ovako srece,turneje i to
-
muriel (gost)
| 10.06.2010. 12.54.28
@ Sun
Hehe, da, bas "mitski". Scena Dilana sa usnom harmonikom ( i onakvo uzivanje u istoj) je totalno arhetipska. Nikad necu zaboraviti osecaj gledanja te scene sa samo par metara razdaljine, ah... I neverovatno je kako njegove godine nisu unistile iluziju, naprotiv. Ovaj matori Dilan jos uvek ima sta da pruzi, i to ne bilo sta. A ovom sreckovicu koji se motao iza bine- sta da kazem, kakva privilegija :)
-
Sun (gost)
| 10.06.2010. 15.49.43
Potpuno saglasan, Mjuriel.
Meni je isto s harmonikom bio najjaci, a provalila si si sigurno i ono kad je (videlo se) isao pred (centralni) mikrofon svaki cas. Mislim, prodju KONCERTI/TURNEJE a da jedva pogleda u publiku, a kod nas je bio nesto ekstra. Oni pokreti rukama, neprocenjivo. A i na klavijaturi se opasno razigrao. Bio sam blizu i ja, malo udesno, pa sam ga video onako bas precizno kad raspali dirke. Plus ono nadigravanje s Heronom (bese li Stuck Inside the Mobile With The Memphis Blues..) je kraljevski. Najlepse mi je kad vidim da prateci bend UZIVA svaku sekundu, a ovde se sve poklopilo, od publike do sjajne atmosfere (a cenim i da su ljudi koji danas s njim sviraju - bivsi fanovi, mladji su dovoljno). Garnije je, to znam, sa Bobom oko trideset godina, bio je klinac kad je poceo s njim da svira (da li Rollin' Thunder Revue ili kasnije nesto.
Sto se matorog Dilana tice, mislim da smo ga videli u pravo vreme. Ljudi koji ga pamte od pre 20 g., secaju se mrzovoljnog sredovecnog muzejskog primerka (jer je ta prva superstar generacija tretirana kao "stara" vec od svoje tridesete :)) kojem se ne da svira. A neko vece smo videli - LEGENDU.
-
sm (gost)
| 10.06.2010. 18.55.42
@Sun
Tesko je bilo kome od nas iz organizacije reci tacno kakav je Dilan, premalo je vremena na raspolaganju, a jos manje su sanse za neko pravo upoznavanje i to ne samo sa nama, vec i svim drugim promoterima u svetu. Njegov najblizi tim ga drzi odvojenog od svih skoro sve vreme, a pritom zaista se vidi da se ovde radi o ikoni, a ne o muzickoj zvezdi. Cak su nas upozorili na jednog Irca koji kupuje kartu za fan pit na skoro svim Dilanovim koncertima sirom sveta. Kazu da je poptuno opsednut i pokazali su nam kako izgleda. Nase reakcije bile su prirodne, u fazonu: sta se brinete, pa to je samo veliki fan, ali nas je njihov odgovor otreznio: I Lenona je ubio njegov veliki fan. To nam je nekako bizarno, ali vrlo plasticno dalo pravu sliku Dilanovog znacaja, na kakvu nismu navikli kad su ostale muzicke zvezde u pitanju. Mada, nije za poredjenje, ali to nisam osetio ni kod Madoninih ljudi.
Takodje, ono sto se primeti na prvu u razgovoru sa njegovim dugogodisnjim menadzerom je to da Dilan odlucuje o svemu. Ono sto znam od ranije, kad je koncert trebalo da najavimo pa smo cekali bas dugo, jer Dilan licno odobrava listu gradova koju mu predlazu, tako da bez obzira na sagalasnost buking agenta i njegovog licnog menadzera, koncerta nema dok Dilan ne da pismeni pristanak. Ovo je nevidjena retkost u ovom poslu.
Ipak, zanimljivo ga je bilo gledati i na tonskoj probi, kako izlazi u gornjem delu neke trenerke, i to cini mi se one prastare plave adidas, a na glavi najobicnija ona lopovska siva kapa i cigareta u ustima non-stop. Neobicno opusteno i lezerno deluje.
I posle nastupa je bio lepo raspolozen, malo je zastao sa nama, cak je uradio ono sto nije hteo ceo dan, a to je potpisivanje nekih njegovih vinila i knjiga o njemu koje smo doneli. Ranije u toku dana njegovi ljudi su zezali da nam nece nista potpisati jer ga nervira to sto su neki ljudi na prodaji tih artefakata zaradjivali lepe novce. Jos jedan trenutak otreznjenja, jer nikome od nas nije ni palo na pamet da je to i monetarna vrednost, ali posle shvatis da u Americi njegov autogram vredi vise od predsednikovog. I u to sam se licno uverio, ali to je vec druga prica, malo diskretnija :)
Btw, koliko je ljudi primetilo da je Dilan i u Beogradu drzao Oskara na pojacalu, pricaju da mu je to sad kao neka amajlija, sta li vec :)
Ima tu jos nekoliko zanimljivosti, ali neka ponesto ostane i za mitove :)
-
ja bih da zakljucim: (gost)
| 10.06.2010. 19.50.10
koncert je bio bezveze.
-
Sun (gost)
| 12.06.2010. 19.46.55
SM, jos juce ti odgovorih, nego mi nije primilo komentar (stranica s komentarima lose funkcionise s ovim kodovima), pa evo opet cu.
Prvo, fala na iscrpnom i zanimljivom odgovoru, dodatno si nam priblizio atmosferu.
Ovo sa oskarom znam, to vec godinama nosi po turnejama. Inace si u pravu oko cinjenice da medju Bobovim fanovima ima raznih hardlajnera, bukvalno ljudi kojima se zivoti vrte oko toga (ako si gledao spot za Dreamin' of You za Telltale Signs, pa ona SJAJNA uloga Heri Dina Stentona, tako nekako zamisljam te likove). A Dilan se drzi podalje od direktnih kontakata s publikom jos od kraja sezdesetih, kad su mu blesavi hipici visili ispred kuce i hteli da ga kidnapuju i "oslobode od zlih kapitalista" (Veberman i ono drustvo). Sto ovom nije bilo svejedno, vec je tada imao porodicu i malu decu.
A i generalno, neko ko toliko traje vec i nosi toliku simoliku, svakako je razumljivo sto mora da pazi i o sopstvenoj privatnosti i sigurnosti.
Nego, posto si u organizaciji, jel' imas neki sneak preview za jos neki oldie koncert? Zao mi sto je Cak Beri onomad odustao kad je trebalo da svira u Sava Centru. A sad pitanje 'oce i dolaziti, on je u bas ozbiljnim godinama. Nego, za prave fanove Dilana, evo jedan duhovit (i tacan) osvrt Nika horbija, nedavno mi poslala drugarica koja ga cita redovno, pa kaze Hornbi o fenomenu Dilan
I have always liked his music, but for real Dylan fans, this isn’t good enough: saying that you like his music is, to their strange way of thinking, the same as saying that you don’t like it – there’s not enough wild-eyed zeal in your enjoyment for them.
:)
-
@ja bih da zakljucim: (gost)
| 12.06.2010. 23.07.23
svaka cast!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.