Za one koji nisu sigurni šta je to što osvaja mladu, pretežno žensku publiku koja je sinoć ispunila rasprodatu salu Kluba Doma omladine, odgovor je – talenat, iskrenost i niljangovsko “srce od zlata”
Mesto: Klub Doma omladine Beograda
Vreme: Petak, 6. april 2012.
Skandiranje, tapšanje i horsko pevanje – kada ste to čuli poslednji put na koncertu domaćeg benda? I to jednog za koga niko nije ni znao pre godinu dana.
Mnogo toga se promenilo u životu Dušana Strajnića u poslednjih 12 meseci. Od toga da svira sam svoje pesme na Pesničenju na akustičnoj gitari, nastupa kao predgrupa Chinawoman i Scoutt Niblet, i snima EP u kućnim uslovima, do činjenice da danas ima album i zapažene spotove, nastupa sa petočlanim bendom i predgrupom pride.
Priliku da zagreje publiku pre domaćeg favorita imao je zagrebački bend Felon, četvoročlana postava koju predvodi Denis Katanec. Sa šiškama preko očiju, obučen u majicu sa slikom Velvet Undergound, Denis otvara nastup energičnom izvedbom pesme Avgust. Njegov glas neodoljivo podseća na Conora Obersta, a pesme u kojima se prepliću nežne ispovesti i mladalačka energija na njegov bend Bright Eyes. Iako se bavi intimnim temama, Denis ne beži od direktnog kontakta sa publikom, njegov nastup demonstrira potpunu veru u ono što radi koja savladava poslovičnu nezainteresovanost beogradske publike, koja ne prestaje da blebeće, za vreme njegovog nastupa. Uživo Felon zvuči ubedljivije nego na albumu.
Oduševljenje koje prati pojavljivanje benda Stray Dogg na sceni, koji započinje nastup pesmom Break, neće prestati do kraja nastupa. Čak i kada testiraju nove pesme koje spremaju za sledeće izdanje, publici ne popušta pažnja. Originalna postava je pojačana basistom i bubnjarom i pesme koje izvode po prvi put su pisane za bend, što predstavlja korak napred u odnosu na svedenu folk amerikanu po kojoj je ovaj bend poznat. Sa razigranim gitarskim uvodom, pesme sa prvog albuma (Smile i Almost) u aranžmanu prilagođenom ritam sekciji zvuče kompaktnije i energičnije.
Podignute ruke i horsko pevanje uz pesmu Drunk je najbliže što beogradska hipsterska ekipa može da priđe istinskom patosu, a tokom Smile posvećenici iz prvih redova skaču kao da su na koncertu pank benda.
Priča o Stray Doggu je priča o uspehu. Možda malom, ali za okvire domaće scene više nego neuobičajenom putu. Dušan Strajnić je dovoljno skroman da ga iznenadi skandiranje “još, još, još”, koje odzvanja kada grupa odsvira poslednju planiranu numeru, istovremeno svestan da je to reakcija koju zaslužuje.
Za one koji nisu sigurni šta je to što osvaja mladu, pretežno žensku publiku koja je ispunila rasprodatu salu Kluba Doma omladine, odgovor je – talenat, iskrenost i niljangovsko “srce od zlata”.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari