Živa vatra

Mesto: Kombank arena, Beograd
Datum: 15. april 2013.

Koncerata velikih zvezda, koje sa sobom dovode brojne šlepere i timove od više desetina ljudi, u Beogradu je bilo, a posle sinoćnog spektakla možemo da očekujemo da će ih biti još više u budućnosti. Ono što izdvaja Beyonce od koleginica koje je publika imala nedavno prilike da gleda i sluša (Shakira, Jennifer Lopez na primer) je činjenica da njena zvezda trenutno ipak jače sija, pa nije začudila činjenica da je prvi koncert na ovogodišnjoj Mrs. Carter World Tour bio rasprodat za samo četiri dana.

Ludilo počinje već u tramvaju, devojka želi da njena drugarica dok je slika uhvati billboard koji najavljuje koncert; nadomak Arene, par devojaka pozira ispred reklame za Pepsi na kojoj se smeši plava Beyonce; autobusa je manje nego na novosadskom mitingu, ali dovoljno da izazovu blokadu Bulevara ispred Kombank arene. Svuda vidim kovrđe, punđe, tašnice, štikle, po slobodnoj proceni 85 odsto pubike čine žene, najrazličitijih uzrasta: devojčice koje se otimaju mamama, tinejdžerke koje pevaju MTV hitove koji u Areni zagrevaju publiku pred šou, drugarice u grupnom izlasku i sređene poslovne žene u opuštenoj varijanti na skupim tribinama, među kojima se provuče tek poneki (uglavnom zbunjeni) muškarac. Arena je skoro krcata (prema procenama organizatora blizu 18.000 ljudi), ispred bine se tiska uglavnom mlađa publika, vide se natpisi “Power 2 B” i “We Love Beyonce”, a oduševljenje izaziva devojka koja je izašla iza scene i počela da snima publiku kamerom.

Sat vremena nakon zakazanog početka (jer valjda je neko morao da uspava Blue Ivy, nazvanu po plavom bršljenju koji je Beyonce ugledala na Hvaru, što znate sigurno) spušta se zavesa, svi koji imaju mobilne telefone su ih izvadili istog trena, publika počinje da vrišti, pojavljuje se video bim na kome ide kratki video u kom Beyonce je napuderisana kao Marija Antoaneta, a njena pratnja joj sprema krunu. Uz zvuk tribalnih bubnjeva, Beyonce započinje koncert sa Run the World (Girls), nastavlja sa End Of Time, iako je obučena u anđeosku belu kratku haljinu đuska kao Amazonka, što izaziva opšti trans. Pozdraviće publiku širokim osmehom i posvetiti joj baladu Flaws and All uz tradicionalno “ne bih bila ovde da nema vas”, što će verovatno ponoviti u svih 42 grada na aktuelnoj turneji. Zatim nestaje iza scene, a jedna devojčica iza mene kaže drugoj: “Joj, kakva je… zamisli da blejiš sa njom u kafiću”, dok mi gledamo video klip u kome Beyonce sama tumara svetom nakon apokalipse.

Izvođenjem pesme If I Were A Boy dominiraju bas i klavijatura, a provlači se i motiv Bittersweet Symphony grupe The Verve. U crnom kačketu i trikou, sada kao đavolica Beyonce nastavlja da igra uz Get Me Bodied. Sledi još jedan video interlud – crno beli snimak, priča o ženstvenosti i snazi koji pomalo podseća na Madonnu iz “The Vogue” faze.  Jasno je da pored fenomenalnih kostima, sjajne fotografije i funkcije na samom koncertu da omoguće zvezdi da još jedan put promeni garderobu, ove video pauze nemaju nikakav smisao, već recikliraju nekakvu new age mudrost o prevazilaženju prepreka i postizanju uspeha.

U zlatom kostimu, Beyonce se uvija na melodiju Naugthy Girl koji prati posveta kraljici diska Doni Summer, a po prvi put vidim bend koga čine samo žene: tu su tri debele crnkinje koje pevaju prateće vokale, ali i nekoliko njih koje sviraju duvačke instumente. Pre novog video klipa, Beyonce opušteno igra uz taktove pesme Party. U sledećem snimku, uglavnom crna pratnja se nalazi na francuskom dvoru, gde oblače Beyonce kao izazovnu madam Pompidu, balerine se pojavljuju na sceni i igraju same, a zatim sledi potpuna promena imidža – oko pevačice se vijori crvena haljina dok izvodi Freakum Dress. Uskoro će joj se na bini pridružiti gitaristkinja, a solaža i prateće vitlanje kosom je postalo opšte mesto još od trenutka kad je Michael Jackson pozvao Slasha da to sa njim izvede. 

Zvuk u Areni je preglasan, dok izvodi baladu I Miss You bas krči, a u ovom (malo dosadnijem) segmentu koncerta podsećam se da i pored hitova koji su je učinili zvezdom, Beyonce ne može da se pohvali velikim brojem sjajnih pesama. Usudiću se da kažem da je mlađa koleginica Rihanna šije u tom domenu – posle svakog njenog singla, usledilo bi more obrada od pop sledbenica do indie bendova. Beyonce se ne drži klasične pop strukture pesme, niti peva originalni soul za koji poseduje glas – u odnosu na Whitney Houston ili Diannu Ross, njene pesme uvek sadrže previše vokalnih ukrasa, a njoj samoj najviše leže r'n’b ritmovi jakog basa koji pokreću na manični ples.

Za sada jedini smisleni video interlud je nastavak priče iz spota Why Don't You Love Me, u kome Beyonce glumi pin-up očajnu domaćicu, koja sada uspeva da popravi i avion. Umesto preproduciranih motivacionih poruka, Beyonce bi trebalo da se drži humora što joj ide od ruke, koji bi ovu sjajnu predstavu podigao na još viši nivo. Ali publika joj to neće zameriti, već će pevati u glas "There is nothing not to love about me". Na bini se pojavljuje klavir, pijanistkinja u zanosu kao da svira Šopena pravi uvod, a zatim u trikou sa škljokicama Beyonce seda na klavir i započinje 1+1, na čijem kraju će preleteti preko publike zakačena na sajlu do kružne bine koja stoji u sredini sale. To će joj omogućiti bliži kontakt sa odabranima, iako će sama reći da nije dolazila tako daleko da bi joj poklonili zastavu Brazila, što je pokušao momak pod imenom Fernando, koji je očigledno odatle. Zatim će se okrenuti devojčicama i zamoliti ih da pevaju, bez navođenja imena I zemlje porekla. Ovde će izvesti Irreplaceable, Resentment, Love On Top, da bi u podsećanju na bivši bend Destiny's Child otpevala "Survivor" dok se uz pratnji obezbeđenja vratila na veliku binu kroz špalir između publike.

Na ekranima je pop art šarenilo (kao iz spota za pesmu Countdown), publika sa oduševljenjem reaguje na debi singl iz solo faze Crazy in Love, a tenziju održava tako što prelazi odmah na sledeći hit Single Ladies (Put A Ring On It).  Uz humor, sentimentalnost je takođe njen fah – na taktove pesme I Was Here, gledamo snimke iz privatnog života, Beyonce gleda delfine, vozi bicikl, mazi bebu, peva na predsedničkoj inauguraciji…. Iz tame se pojavljuje prilika koja započinje da peva I Will Always Love You, koja se zatim pretapa u Halo. Obučena u nekakvu elvisovsku košulju i ogromne čizme, Beyonce predstavlja članove plesne grupe i svoj bend, a konačno joj je neko iz prvih redova utrapio pravu zastavu kao suvenir. Deca vrište kao da su tu Beatlesi. Deca koja verovatno ni ne znaju mnogo o Beatlesima. U povratku na ulici, Makedonka kaže svojoj kćerci kako je sve ovo super, ali ipak su Stonesi bolji, jer Jagger i ovako mator trči i peva. Devojčica u autobusu se pita naglas pred drugaricama: “Jel bio ovde Jay-Z?”

Mrs. Carter Show je spektal sa svim segmentima koje možemo da očekujemo od preskupe produkcije – tu su mjuzikl sa modernim plesom, balet, klasična muzika, solaže, bas koji budi iz mrtvih, uzbudljive koreografije, pirotehnika, video klipovi i cirkuske tačke sa preletanjem. U društvu spektakla sve te stvari su već viđene, a osmišljavanje ovakvog nastupa nije pitanje talenta koliko novca. Nema tu bogznakakvog koncepta, ideja je da na svakih par minuta budemo zaslepljeni, oduševljeni, zabezeknuti kao da se nalazimo u sred video spota. Ali barem u njenom slučaju ne treba biti previše krut i kritički nastrojen kad su te stvari u pitanju. Beyonce ne fura nekakvu razvodnjenu ideologiju kao Lady Gaga, niti je odlučna da skandalima privlači pažnju na sebe kao Rihanna, njena namera je da pruži vrhunsku zabavu. Uz to poseduje nešto jako autentično što publika prepoznaje - savršeno izrežiran nastup i neverovatnu fizičku i pevačku kondiciju, Beyonce je živa vatra, neko je rođen da bude na sceni.

I tu nije kraj njenih vrlina. Naime, Beyonce je draga. To naravno ne znam lično, ali kao i hiljade ljudi sinoć prisutnih želim da u to verujem. Da je ona čovek od krvi i mesa, žena sa običnim snovima o udaji i detetu, ne samo mašina za zabavu. Žena zdravih oblina, čije telo pokreću bas i bubanj. Devojka sa osmehom i vetrom u kosi. Na koncertu gde je sve dovedeno do perfekcije, što znači da je sve što smo videli u ta dva sata isplanirano unapred, njene kovrdže koje su se vijorile na vetru deluju kao najprirodnija stvar na svetu, dah spontanosti i života u svetu plastike i tehnologije.