Shaking The Habitual

Misteriozni švedski elektro duo se odao čitanju političke teorije i pomeranju granica slušljivosti.

Jelena Maksimović

Ocena:
7

(Rabid Records)

Iako je ango-američka produkcija i dalje neprikosnovena, Švedska opstaje kao mali, ali značajni takmac na svetskom muzičkom tržištu najviše u domenu savremenog kvalitetnog pop zvuka. Jedna od najzanimljivijih pojava u muzici, doduše ne stRiktno pop orijentacije, je elektro duo The Knife, koga čine brat i sestra Olof Dreijer i Karin Dreijer Andersson. Nasuprot lepršavosti zemljaka, The Knife gaje mračniji i eksperimentalniji zvuk – to je muzika dece iz šume, negde nadomak Crne kolibe iz serije Twin Peaks, Davida Lyncha filmskom izrazu The Knife predstavljaju savršenog parnjaka. Nezaintersovani za medije, možda čak i sa odbojnim odnosom prema javnosti, Dreijerovi su se trudili da očuvaju misteriju i u retkim nastupima nosili venecijanske karnevalske maske. Pored insistiranja na skrivanju identiteta, u retkim prilikama kada bi se obraćali medijima kritikovali bi pojave koje su posledica savremenog sistema u kome politiku diktira krupni kapital. Jasno je da članovi benda imaju jak intelektualni bekgraund, iako njihova muzika deluje na nagonskom nivou – više nego na plesnom podijumu, The Knife se uklapaju u nekakav šamanski ritual.

Naslov aktuelnog albuma nagoveštava još direktniji politički stav, pošto je pozajmljen iz citata francuskog filozofa Mišela Fukoa o ulozi intelektualca u svetu, čiji cilj nije “da oblikuje političku volju drugih, već da kroz analizu onoga što je njegovo polje, preispituje dokaze i pretpostavke, uznemiri tradicionalan način na koji se radi i misli…” I Shaking the Habitual sigurno uznemiruje – u pitanju je ambicioznije delo u odnosu na njihov raniji rad, bez obzira da li je po sredi korišćenje orijentalnog nasleđa (Without You My Life Would Be Boring), industrial zvuka (Wrap Your Arms Around Me), tehna (Networking) ili atonalnog eksperimenta (Old Dreams Waiting To Be Realized) u trajanju od 19 minuta. Iako mi je to bila prva asocijacija (ne u čisto muzičkom smislu, već po pitanju željenog efekta), novi album The Knife nije monumentalni pokušaj kao prošlogodišnji Seer The Swans, koji poseduju magnetsku privlačnost, a ipak ga slušate u strogo kontrolisanim uslovima, ali nije ni blizu formule koja je iznedrila hit kao što je Silent Shout.

Kao inspiraciju za Shaking The Habitual, Olof i Karin navode autore queer i feminističke teorije, pa se postavlja pitanje kako se teorija prevodi u muziku, bez upadanja u zamku pretencioznosti. Album poseduje hermetične momente (zvuk pokvarene ljuljaške ili slične sprave dominira u Fracking Fluid Injection), ali i nekoliko sjajnih pesama koje su unapredile njihov prepoznatljiv izraz (A Tooth For An Eye i Raging Lung). The Knife sada tretiraju muziku kao promišljeni eksperiment, na uštrb instiktivnog, nadrealnog, sablasnog i dečije začudnog zvuka koji je do sada obeležio njihov rad. Time su dokazali da pop uspeh (više ugled) nikada nije bio cilj, već puka slučajnost. Nedavni koncert u Londonu – vizuelni spektakl baziran na modernom plesu u kom se u jednom trenutku publici učinilo da izvođači niti sviraju, niti pevaju, već samo imaju uloge u kolektivnom performansu, govori da The Knife ne žele da šire krug, čak i da ne osećaju obavezu da sačuvaju dosadašnje poštovaoce.

Shaking The Habitual je zahtevan, priznajmo na momente neslušljiv, ali ubedljivo zastrašujući album, ali kad se vratimo Fukoovom citatu u kontekstu svepristune krize, nameće se pitanje šta je uloga muzičara u svetu i da li takav svet ima razlog da bude srećan.

Komentari

Obrnut (gost) | 20.05.2013. 21.02.31

Jer ne ide da album veka stoji bez komentara, evo šta sam sinoć napisao/objavio o The Knife – Raging Lung (Shaking the Habitual, 9. 4. 2013) And that’s when it hurts, when you see the difference, it’s a raging lung, and a difference, what a difference, a little difference would make. To su ti stihovi koje kvotuje KDA, a brat joj, jemčim, razume, pošto se žali da obično ne razume o čemu ona to peva (zato ne pevam, dovoljno što nerazumno pišem), jer je od njega i pokupila literaturu prepisavši bibliografiju njegovih ženskih studija. Ja samo mogu da potvrdim da je Full of Fire singl god, da se neizmerno radujem kad u spotu prepoznam stokholmske ulice kojima sam vozio bajs, ali da mi je tribalni ritam pobesnelih pluća prvi privukao pažnju prilikom premijernog preslušavanja; a tek kad onako otpeva ovakav refren, postaje jasno zašto mi Zola više nije omiljena. Karin je voli, vodila ju je na turneju kao Fever Ray, a izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија. I recite mi da ovaj leptir, baš s ove fotke, nije onaj evrovizijski od sinoć (za Norvežanku sam glasao, ipak). http://www.dirtysouth.me/2013/05/dirty-south-500-vol-6/
Infinity Pool (gost) | 21.05.2013. 08.31.03

"da izvođači niti sviraju, niti pevaju" mislim da je tu poenta. nesto sto je jako tesko objasniti publici u Srbiji, ali i mnogima na zapadu. ipak je to performans.
IQ666 (gost) | 21.05.2013. 17.00.11

"...izgleda da voli i Srbe, s obzirom na ф u the Kniфe i pominjanje lutrije geografije u ovoj pesmi, pa mi recite da podtekst toga nije Косово је Србија..." - da nisi mozda pao na glavu s bajsa
Obrnut (gost) | 21.05.2013. 19.48.10

Kao da jesam, jer mi se kandidovani iku sveo tek na nepunu četvrtinu, jedva dovoljnu.
Zukan Helez (gost) | 28.05.2013. 12.51.13

@Obrnut ma pusti IQ, juris li za devojkama?
Obrnut (gost) | 28.05.2013. 13.34.26

samo ako pevaju u nožu, pišu o nožu ili nose nož.
m.sawyer (gost) | 29.05.2013. 14.34.10

Ja sam svoje izneo na narodskom, razumljivom jeziku. http://www.taksidermija.net/2013/05/the-knife-shaking-habitual.html

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike