Silno ste pogrešili ako ste sinoć propustili Sir Eltona
Mesto: Beogradska arena, Novi Beograd
Vreme: Subota, 3. jun 2010.
Elton John je sinoć u Areni pokazao da ima pun rukav iznenađenja za sve one koji su njegovu muziku lako otpisali kao sladunjavi pop, veselo rasterećen neke veće „dubine“ i „smisla“. Ništa manje zatečeni nisu bili ni oni koji su došli po svoju porciju Candle in the Wind, pa su prvu polovinu koncerta proveli gunđajući, a drugu polovinu gledajući u displej mobilnog podignutog visoko iznad glave. Ipak, kao i sve istinske pop zvezde, Elton John nikom nije ostao dužan i svirao je za sve pare.
Eltonova muzika uživo često zvuči kao punokrvni rock’n’roll dobro začinjen rhythm n' bluesom, a u osnovi svega je njegov neupitan talenat da napravi vrhunsku pop pesmu. To se dobro videlo u svakom trenutku dvočasovnog koncerta, od uvodnog instrumentala Funeral for a Friend do Your Song, jedne od najboljih ljubavnih pesama ikad napisanih, koju je izveo na kraju bisa.
Navikao na njegove sladunjave pesme iz 90-ih, čovek bi lako mogao zaboraviti kakvo se sve blago krije u bogatom Eltonovom repertoaru od 1970. godine do danas. Muziciranje koje su on i njegov pouzdan bend sinoć priredili dokazalo je da takve sjajne ploče iz 70-ih, kakva je recimo Tumbleweed Connection, nisu bile nikakvi incidenti, već da ovde imamo slučaj potpunog kontinuiteta jedne impresivne karijere. Činjenica da na koncertu nije odsvirao nijednu pesmu s tog albuma, a da je opet publika uživala u više od dva sata besprekorno upakovanoj i izvedenoj zabavi, dovoljno govori o kakvoj je karijeri reč.
Potpomognut izvrsnim bendom, u kojem je i vremešni i simpatični Nigel Olsson (s kojim svira još od 60-ih), Elton John je sinoć pokazao da itekako ume da svira rock’n’roll. Videlo se to i na početku svirke, u pesmi Saturday Night’s Alright (For Fighting), a naročito pred kraj koncerta.
U prvom delu upadljivo je izostala bilo kakva reakcija publike, što možda i nije tako čudno, jer se prosek godina na bini i ispred nje nije mnogo razlikovao. Uz pesme s albuma Mademan Across the Water (naslovna, Levon i Tiny Dancer, koja je bila posvećena „to all you ladies out there“) vladala je pozorišna atmosfera, ali se ne bi reklo da je ikome bilo dosadno. Jednostavno, ljudi su pažljivo slušali muziku.
Levon je sinoć bila pravi „grower“, kao što je to bio i ceo koncert, a Philadelphia Freedom je pokazala da Elton i dalje ima dovoljno Rolling Stonesa u krvi. Nije to, naravno, ono po čemu je engleski pevač najpoznatiji. Balade su njegov zaštitni znak, pa se i videlo da je najopušteniji kada izvodi pesme poput Goodbye Yellow Brick Road s istoimene ploče (uz koju su se na video bimu smenjivali prizori iz klasičnih filmova), a uz Daniel je počelo i prvo komešanje u publici. Komešanje je, uz gotovo 15-ominutno izvođenje teme Rocket Man, već preraslo u živahnost označivši kraj pozorišne uvertire. Eltonu je, izgleda, veoma stalo do pesme Rocket Man, budući da je po njoj nazvao još uvek aktuelnu kompilaciju najvećih hitova po kojoj je i napravljen repertoar za ovu turneju, ali teško da ga takva pesma najbolje predstavlja. Bowieja možda bi.
Usledila je jednočasovna serija najvećih hitova iz kuhinje Reginalda Kennetha Dwighta (Eltonovo kršteno ime) i njegovog tekstopisca Berniea Taupina, a sve je počelo baladama I Guess That’s Why They Call It the Blues, Sacrifice, Take Me to the Pilot, Something About the Way You Look Tonight, Sorry Seems to Be the Hardest Word i Candle in the Wind.
Taman kad biste pomislili da su i kod njega godinice uzele danak, i da će ostatak koncerta proteći u znaku tužnih pesmica, Elton vas furioznim izvođenjem Sad Songs (Say So Much) demantuje za tili čas. U tom trenutku su ljudi već počeli masovnije da ustaju, prilaze bini i đuskaju, što je na početku koncerta delovao kao gotovo nemoguć scenario. Isto je bilo i uz besprekorno odsvirane Bennie and the Jets, The Bitch is Back, Crocodile Rock i još jedan njegov monster-hit I’m Still Standing. Negde tokom izvođenja ovih pesama Elton John se popeo na klavir i skočio s njega, što je takođe delovalo kao malo verovatan prizor kada se onako okruglast i pomalo trom u pingvinskom fraku dogegao na binu.
Kao veliki fudbalski fan, Elton je stigao i da poželi Srbiji sreću na predstojećem Mundijalu.
Bio je to kraj zvaničnog dela koncerta, a na bis je sir Elton John odsvirao dve ponajbolje pesme iz svog kataloga, Circle of Life (temu koja mu je za Disneyjev crtać Lion King donela Oskara) i remek-delce iz 1970. godine Your Song.
Nekih pola sata kasnije, u bašti KST-a su svirali Partibrejkers. „Bolje punk nego Pink“, poručio je Cane pre nego što je počela Ono što pokušavam. E, pa, nekad je pink (s malim „P“, doduše) sasvim okej.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Jovan Ristić (gost)
| 04.06.2010. 13.40.47
Glede ovog koncerta k'o da si mi misli čitao. Potpuno iznenađenje - ovo je bio rok koncert sa mudima.
-
dex (gost)
| 04.06.2010. 13.53.19
u devet dana su spakovali eltona, dylana i claptona, jbg. jedva skrpih za dylana i claptona.
-
Ocekivao sam... (gost)
| 04.06.2010. 14.05.01
...da ovo pise Z. J.!
-
KK (gost)
| 04.06.2010. 14.09.37
Cane, bre, kakav si ti Pank.... O , čoveče, kako je vaša muzika dosadna.... Pa, menjajte se malo... Zašto stojite u 1983. godini....
-
violent revolution (gost)
| 04.06.2010. 16.08.40
@kk
sta fali 1983.?
-
... (gost)
| 04.06.2010. 16.52.53
Nisam bio, ne interesuje me previse - ali je lep, iskren tekst.
-
Johnny (gost)
| 04.06.2010. 18.36.35
Da me pogresno ne shvatite ali jos uvek vazi da bez starca nema udarca!
-
dr (gost)
| 05.06.2010. 12.37.54
@kk
A sto bi se menjali kad su odlicni? Oni su institucija, imaju svoj stil, oni su TO. Imas ove miljenike pseudo-intelektualaca, da ih sad ne nabrajam, sto im se muzika svodi na kopiranje onog sto je trenutno hype u Mojo-u i Uncut-u. Oni se ubise od menjanja i pracenja trendova.
A tacno sam znao da ce Elton da pokida, bas zato sto su svi bili u fazonu "Ma daj, koji bre Elton John". I eto, ne odoh. Jbg.
-
Alex (gost)
| 05.06.2010. 23.55.51
Lepo je kad piše neko ko se razume.
-
najgorost (gost)
| 07.06.2010. 08.20.58
pamtim i bolje koncerte... ozvucenje nije bilo na nivou, prvi put mi je smetalo sto je preglasno.. opet, elton se vidno trudio, ali publika ne poznaje njegove hitove.. znaju po nesto, a on je to ostavio za kraj.
sve u svemu, i pored vidnog profesionalizma elton john pada na planu bogatstva repertoara, to se vidjelo to vece, a tu se u potpusnosti ne slazemo autora teksta i ja. Funeral/Love lies.., Saturday Night, Crocodile Rock, Im Still Standing, Circle of Life i Your Song su sjajne pjesmice. Ali za nekog ko je po broju prvih mjesta na Bilbordu odmah iza Madone i Bitlsa, meni je to premalo. No kakav je Dylan bio, sa ove distance, E. John je bio provod za pamecenje!
-
Bambi (gost)
| 07.06.2010. 16.55.23
Znaš, uopšte nije tačno da nikom nije bilo dosadno. Evo, ja sam se smorila... Koncert je bio korektan. I dosadan. Nisam ništa očekivala, ali mi nije baš jasno o kakvim je to iznenađenjima reč. Sve je bilo profi. I kraljica i bend, i to je to. Zvuk je bio bolji nego na Dilanovoj svirci. E, da, a oni ljudi što su izašli da đuskaju pred kraj, pa to se nikada ikada ne bi dogodilo da neke dve žene iz organizacije nisu prišle, pomerile one stubiće sa crvenom trakom i pozvale ljude da priđu i dodaju malo ukusa zabave celoj predstavi. Pozorišna atmosfera, dobro rečeno.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.