Za razliku od prethodnih Louchovih filmova u kojima je slikao ili žrtvene grupe ili pojedinačne žrtve, ovde se priča o žrtvi pretvara u priču o heroju, pa potom o tiraninu
Originalni naslov: It’s a Free World
Scenario: Paul Laverty
Uloge: Kierston Wareing, Julliet Ellis, Leslaw Zurek, Joe Siffleet
Žanr: drama
Trajanje: 96 min.
Proizvodnja: Velika Britanija/Italija/Nemačka/Španija/Poljska, 2007.
Novi film Kena Loucha bavi se naličjem robinhudovskog arhetipa, i to tako što definiše ulazak u borbu protiv sistema kao ulazak u represivni organizam iz kojeg je nemoguće izaći kao heroj.
U filmu Ovo je slobodan svet Robin Hud je žena koja hrabro odlučuje da započne organizaciju ilegalnog sindikata zapošljavanja radnika u Londonu. Do kraja filma ona će postati krijumčar izbeglica iz ugroženih zemalja u Englesku, gde ih čeka sigurno izrabljivanje i represija.
Za razliku od prethodnih Louchovih filmova u kojima je autor slikao ili žrtvene grupe ili pojedinačne žrtve, ovde se priča o žrtvi najpre pretvara u priču o heroju, pa potom o tiraninu. Glavna junakinja ovde je negativac, čime se Louch približava psihosocijalnim dramama Roberta Rossena ili Eliaha Kazana. Njihovi filmovi se, naime, ne bave sistemom kao društvenom celinom, već krugovima psihološkog pakla koji pojedinca vrte u kovitlacu zla tržišne mašine.
Kao u Kafkinom Procesu (ali sa Jozefom K. i policajcem kao istom osobom) ili u Faustu (gde bi Faust postao sam Mefisto), naša antijunakinja potpisuje ugovor s đavolom, da bi se do kraja filma našla na drugom kraju tog ugovora. I sam naslov Ovo je slobodan svet ne govori, dakle, o kupovini, već o prodaji slobode onih koji od te prodaje zarađuju prodajući polovnu robu koja će se za mesec dana pokvariti.
Ovo je slobodan svet je film noir, skriven u askezi Louchovog postupka. Polazeći od volje za moć, a ne od energije pobune, ovaj film nameće grižu savesti svakom ko odluči da pređe dozvoljenu granicu Šervudske šume. Nije da ga čeka ćorsokak; čak će svako ko odluči da prestane da bude potlačen u tome i uspeti, ali onda će morati da kazni prvog ispod sebe.
Deni De Rougemont pisao je kako zlo ne funkcioniše kao jedno, već kao masa ljudi, pokreta, postupaka, grupišući se u nevidljive legije. Na sličan način i Louch predstavlja socijalne krugove pakla u demistifikaciji, u slici u kojoj niko nije loš čovek pojedinačno, ali kada se „dobri ljudi“ skupe na društvenim funkcijama, za neke druge jednostavno neće biti mesta.
Svako jagnje ponekad će biti Abraham, onaj koji vlada životom bližnjeg (jagnjeta), ali ne i taj koji je odlučio o njegovoj sudbini. To „nas“ s ove, bezbedne strane čekića, čini izvršiocima u ime sistema, kapoima društvenih logora pod zastavom reforme, dželatima u koži nevinih.
Kao beznadežno pesimističnom, ovom filmu fali malo od angažovanosti u kojoj druge nacije mogu da se prepoznaju. Jer, kao što je svako svakom ponekad dželat, tako je i nečiji pakao nekad nekome raj. Činjenica da u ovom filmu ipak postoji radnička klasa manje je paklena od onog što se, na primer, zbiva u Srbiji, gde motiv za rad ne postoji.
Ovde se, naime, ne znaju granice i mogućnosti jer u Srbiji nije reč o čuvanju duše nevinih, već o spasavanju kože bogatih. Imućni ulaze u našu kožu da bi, pretvarajući se da su u zajedničkom telu jagnjeta, spasli sebe od linča. Zato kod nas i nema mnogo filmova o Robinu Hudu. Otud je meta Louchovog napada tamo – spasonosni lek ovde.
Na Zapadu velike ribe jedu manje; ovde velike ribe traže od nas da ih štitimo u našem, navodno zajedničkom, akvarijumu.
Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker
PARK PARANOJA – Gus Van Sant
SENKE – Milčo Mančevski
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.