Lude godine "Dvadesetog veka"

Originalni naziv: Mio fratello è figlio unico
Scenario: Daniele Luchetti, Sandro Petraglia, Stefano Rulli
Roman: Antonio Pennacchi
Uloge: Elio Germano, Riccardo Scamarcio, Angela Finocchiaro, Massimo Popolizio, Alba Rohrwacher, Luca Zingaretti, Diane Fleri
Žanr: komedija/drama
Trajanje: 108 min.
Proizvodnja: Italija, 2007.
Web: http://www.miofratello.nl/

Moj brat je jedini sin ima u sebi duha Felinijevog Amarkorda, ali i dozu zdravog mladalačkog bunta umesto naglašene sentimentalnosti. Mada pripoveda o pripadnicima generacije odrasle krajem burnih šezdesetih, bez imalo problema može da komunicira i s onima koji nisu imali svoju ’68. Ipak je ovo priča o odrastanju univerzalnih dometa, kojoj je jedina mana to što reditelj Daniele Luchetti toliko toga želi da ispriča u samo sat i po vremena.

Međutim, to je ambicija koja nikad ne sklizne u pretencioznost, već može da se ceni kao pretežno uspeo iskren pokušaj da se obuvati što više toga što čini mikrouniverzum junaka usijane glave koji odrasta u jednako usijanim vremenima.

Ljubav, porodične veze i trzavice, (ne)prijateljstva, politika, seks... Svet koji okružuje mladog Accia od početka pruža otpor njegovim tvrdoglavim nastojanjima da život okusi iz prve ruke, pa ako treba i uz mnoštvo pogrešnih skretanja, bez obzira na to šta će drugi, najčešće porodica, reći ili pomisliti.

Srce filma predstavlja priča o bratskoj ljubavi koja se, kako to često biva, iskazuje na najneobičnije načine. Kroz sukob dva brata koji se u jednom trenutku nađu na dve suprotne političke opcije, protnuto je jedno zanimljivo i nadasve iskreno viđenje Italije tog vremena; oslobođeno kalkulantskog pogleda iz sadašnjosti, kojim se i ne može suditi junacima iz prohujale epohe. Sukobi fašista i komunista, uprkos povremenim erupcijama nasilja, ostavljaju utisak bazične nevinosti i naivnosti, što opet ne oduzima značaj sâmog trenutka za one koji su tada odrastali. Luchetti zna da se nasmeje istoriji, ali joj se ne podsmeva.

Politika je za mladog Accia deo odrastanja, put kojim mora proći pošto je odlučio da ne bira prečice. Za njegovog starijeg brata, pak, taj put se pretvara u ćorsokak, poput dečje bolesti koja se, nikad u potpunosti preležana, vraća u malignijem obliku. Accio se, na posletku, okreće pragmatizmu, uz obaveznu porciju anarhičnosti inherentne njegovoj prirodi, kad odluči da uzme pravdu u svoju ruke, ne da bi promenio svet već kako bi konkretno pomogao sopstvenoj porodici i komšijama.

Jer, deo sazrevanja je i delimično gubljenje iluzija, što ne mora biti loša stvar ako se na njihovo mesto useli doza plemenitosti, ma koliko da životna lekcija koja se prethodno mora naučiti može da zaboli.

Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol 
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker