Prerano ili prekasno

Scenario: Josip Mlakić, Ivan Pavličić po knjizi Josipa Mlakića
Uloge: Filip Šovagovič, Velibor Topić, Slaven Knezović, Marinko Prga, Borko Perić, Robert Roklicer, Miro Barnjak
Zemlja: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, 2007.
Trajanje: 87 min.

Vojna jedinica u ratnom filmu uvek predstavlja presek društva ili, pak, presek iz društva izgnanih. Kada je u pitanju jedinica dobrovoljaca presek ne može biti sveobuhvatan, ali svakako može biti sasvim dovoljan. To se dalo videti u filmu Južnjačka uteha, kome Živi i mrtvi, što i sam reditelj Milić ističe, naginju likovima i atmosferom.

Prvi ekstremni dramaturški postupak primenjen u filmu Živi i mrtvi jeste razvoj dve paralelne priče, jedne iz 1943. i druge iz 1993. godine. Osim što stoji na putu identifikaciji gledaoca sa junacima, taj postupak cepa građenje i međusobne odnose likova, koji, iako postavljeni kao tipovi, zahvaljujući dobroj glumi vrlo brzo počinju da dišu i imamo utisak kao da ih gledamo mnogo duže od par desetina minuta. Kako god, naši su junaci momci iz 1993, ljudi koje poznajemo bolje od njihovih predaka iz 1943.

Postojanje paralelnih radnji sugeriše mešanje žanrova, što je uvek rizičan postupak. Zapravo, on je u slučaju Živih i mrtvih mogao da odvede u dva pravca. Jedan podrazumeva horor, drugi agresivno uspostavljanje stava autora i bežanje iz žanra ratnog filma u problemski film. Nažalost, dva puta stopila su se u jedan.

Najveći problem u ovom slučaju je nedovoljna određenost stava. Naime, sve je bolje od političke korektnosti. Pa, iako je u Hrvatskoj demitologizacija domovinskog rata još uvek donekle tabu tema i muka se muči sa zaslužnim herojima, izjednačavanje svih učesnika balkanskih ratova kao podjednako stradalih u usudu besmislenog međunacionalnog trvenja iz ugla objektivnog posmatrača je nedovoljno jak motiv koji otupljuje inače sasvim tvrdu oštricu filma.

Čak i izopačeni ustaški satnik je ublažen zamenikom za koga je pronađeno opravdanje. Iako ono u životu sasvim stoji (sjajno napisan kratki monolog), za film je pogubno. Izjednačavanje i opravdavanje iz sveta živih još je ekstremnije preseljeno u svet mrtvih. Prethodna teza i dalje važi. Da, u smrti svi postaju isti. To teško da može da bude dobro za film, naročito ako je u pitanju horor. Onog trenutka kada shvatimo da su duhovi koji okružuju jedinicu duhovi partizana, ustaša, vojnika Vermahta, muslimana, zengi – igra je gotova i strah je izgubljen.

Određena stidljivost prisutna je od samog početka. Naime, sukob između Hrvata (HVO) i muslimana, te kod jednog nastradalog pronađeni jeftino štampani „monopol“ novac, ukazuju da pratimo borbe po obodima kratkotrajne pokrajine Fikreta Abdića u Cazinskoj krajini. No, to nije eksplicitno rečeno.

S druge strane, možda se taj momenat može uzeti i kao plus za autore kojima istorijski detalj nije bio bitan, ali su bili rešeni da priču postave u tačno određeno vreme i prostor, za sebe i onoga ko insistira na odredivosti. Dalje, neoprostiva je aljkavost koju je Milić prikazao prilikom montaže nekih scena (npr. utvare koje stoje oko logorske vatre).

U poslednjih nekoliko godina, naročito u britanskoj kinematografiji, pojavljivali su se filmovi kao što su Deathwatch ili The Bunker. Pa, iako navedeni i nenavedeni primeri zbog svoje predvidljivosti nisu postali veliki, barem su njihovi autori uspevali da nas sasvim solidno uplaše. Ne zaboravimo, jedna od najređih zverki je horor koji najviše plaši na samom kraju.

Sve konstruktivne kritike na stranu, Živi i mrtvi je dostojanstven film, sa puno preleživih dečjih bolesti. Problem je u tome što se svetski film kreće u misterioznim pravcima, te dok autori sa ovih prostora konačno prebrode taj kinematografski šarlah, može da bude kasno. Ako već nije...

Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker