Reditelj Mike Nichols i scenarista Aaron Sorkin već su se oprobali na sličnom terenu. Nichols u filmu Primary Colors, dok Sorkin s velikim uspehom godinama radi na seriji West Wing. Rat Čarlija Vilsona priziva u sećanje zaboravljenu komediju iz osamdesetih Deal of the Century, ali je ipak zabavniji, uprkos tome (ili baš zato?) što je inspirisan stvarnim događajima
Originalni naziv: Charlie Wilson’s War
Scenario: Aaron Sorkin
Uloge: Tom Henks, Philip Seymour Hoffman, Julia Roberts, Amy Adams
Žanr: komedija/drama
Trajanje: 97 min.
Proizvodnja: USA, 2007.
Rat Čarlija Vilsona zapravo je ona stara priča o paklu i dobrim namerama... To, naravno, ako poverujete glavnom junaku na reč da je sve baš tako i bilo. Međutim, ako ostavimo dobre ili loše namere po strani, ovakva premisa pruža više nego zanimljivu osnovu za crnohumornu priču o tome kako se Amerika umešala u sukob u Avganistanu pre dvadeset godina, i sve to na osnovu čuvenog načela koje ostavlja dovoljno prostora za čitanje između redova: „Ne pitaj šta tvoja zemlja može da uradi za tebe, već šta ti možeš da učiniš za nju“.
Kasting je savršen. Tom Henks je kongresmen Charlie Wilson, preduzimljiv čovek, sa po čašom viskija i striptizetom u obe ruke. Philip Seymour Hoffman je Gust, frustrirani agent CIA koji trenutno nema šta pametnije da radi, pa što ne bi pomogao u podgrevanju hladnog rata? Julia Roberts je Joanne Herring, moćna žena iz senke, ili u prevodu odvratna kučka koja dobro zna šta hoće i kako to da postigne. Replike im je znalački podelio Aaron Sorkin, i film se uglavnom drži na ovim likovima, njihovim interakcijama i dijalozima. Inače je pomalo ravan.
Zanimljivo je pitanje da li su scene kad Avganistanci američkim oružjem obaraju ruske letilice, u kojima su zapravo korišćeni snimci američkih aviona, tek nemarnost reditelja, ili je pak u pitanju namerna simbolika čiji je osnov u aktuelnoj političkoj realnosti.
Još zanimljivije je pitanje da li je priča o dugoročnim planovima velikih sila u velikoj meri blef, odnosno koliko je tu često reč o pukoj nepromišljenosti, inerciji ili naprosto gluposti. Ili kako je sam Charlie Wilson rekao u citatu koji ide na kraju filma: „These things happened. They were glorious and they changed the world... and then we fucked up the endgame”.
Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari