Tragovi prošlosti

Naslov originala: Shadowing the third man
Uloge: Angela Allen, Joseph Cotten, Graham Green, Trevor Howard
Scenarista: Frederick Baker
Žanr: dokumentarni film
Trajanje: 95 min.
Proizvodnja: Velika Britanija/Austrija/Francuska/Japan

Prvi dokumentarac o filmu Treći čovek analizira istorijske fenomene koji su prethodili i sledili snimanju ovog filma, a koji se uzajamno prožimaju sa sadržinom jedne od najosetljivijih priča moderne istorije pokretnih slika. David O. Selznick, Alexander Korda, Orson Wels, Carol Reed i, naravno, Graham Green, ukršteni su u ovu mrežu podataka koja govori o tranziciji poraženog grada, razapetog između nacističkog kompleksa, austrougarske prošlosti, sovjetske diktature, crnog tržišta i savezničke policije (zvuči poznato?).

Najzanimljiviji aspekt filma je opis dramaturškog sukoba između dve autorske frakcije: jedne koja je htela da glavni junak bude heroj i ljubavni hepiend, i druge koja je definisala kraj kakav danas poznajemo u kojem glavni junak ostaje sam, razočaran i sa grižom savesti. Prvoj frakciji su pripadali Korda (producent evropske strane) i Green (pisac knjige i scenarista), drugoj Reed (reditelj) i Selznik (producent Holivudske strane).

Treći čovek je prekretnica u tretiranju glavnog junaka u komercijalnom filmu. Dati negativcu magnetizam i harizmu veću od one koju ima pozitivac značilo je pružiti kolektivnoj svesti olakšicu u spoznaji da vreme u kojem je sve bilo dozvoljeno - prolazi. Tranziciono vreme je prolazilo, a pošto su prekršioci oslobodilačke etike bili kažnjavani, potrebno je bilo dati im određenu vrstu oprosta. Holivud je tada odlučio: pružimo našim profiterima mit, kada ne možemo da im pružimo pravnu zaštitu. Tako su profiteri izgubili slobodu, ali su dobili mitski oreol, odnosno film.

Treći čovek saučesnik je istorijskih promena, celuloidna raskrsnica koja tamnijoj strani pobedničke sile pruža identifikacioni sjaj. Ova inverzija, koja pozitivca čini čistim, ali niskomimetičnim i jadnim karakterom, bila je zapravo izgovor saveznika sa čistku koju su vršili među sobom, u kojoj su lošiji među njima morali da se približe poraženoj strani.

Senke trećeg čoveka izvrstan su istraživački rad na temu raskidanja tragova prošlosti, uputstvo za suptilno otkazivanje usluga jednokratnim plaćenicima. Za nas nikad aktuelniji, ovaj film govori da su profiteri i dalje među nama, i dok ih se ne rešimo nećemo moći da se nazovemo pobednicima, na koji god rat da mislimo.

Poslednji film Zorana Tadića Treća žena iz 1997. rimejk je Trećeg čoveka, koji se dešava u Zagrebu posle rata i raspada Jugoslavije. Film je dočekan na nož, a Zoran Tadić je umro deset godina kasnije. Kopiju ovog filma je u Hrvatskoj teško naći, u Srbiji nemoguće. Razlog što ovaj film nije profitirao jeste što su na Balkanu profiteri pobedili i vojsku i policiju i političare. Otud niko, sem njih, ovde i ne može da profitira.

Otud na Balkanu ne znaju za Treću ženu; zato što je naš treći čovek živ, zdrav i na vlasti, a u grobu Harryja Limea (Orson Wels), leži Holly Martins (Joseph Cotton). Samo što, za razliku od Martinsa, Lime nema nikakvu grižu savesti. Ali zato oseća strah, ima probleme sa varenjem, privlači mačke i spominje neki sat sa kukavicom.

Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
POSETA ORKESTRA – Eran Kolirin
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić