Motiv stranca u nepoznatoj zemlji može da posluži kao dobra osnova za dramu, komediju, društveno angažovani film… Ili možda od svega pomalo, s ukusom izmešano da gledaocima ne pripadne muka. Poseta orkestra ne donosi ništa bitno novo, ali zato osvaja neposrednošću likova i jednostavnom pričom
Originalni naziv: Bikur Ha-Tizmoret
Scenario: Eran Kolirin
Uloge: Sasson Gabai, Ronit Elkabetz, Saleh Bakri, Shlomi Avraham, Imad Jabarin, Uri Gavriel
Žanr: drama
Trajanje: 87 min.
Proizvodnja: Izrael, 2007.
Poseta orkestra (Bikur Ha-Tizmoret) je priča o „običnim ljudima“, na prvu loptu začudna ali simpatična, koja istovremeno reflektuje širu sliku o svetu u kome obitavaju njeni junaci. Jedan od onih filmova koji kao da je skrojen za festivalska prikazivanja ne bi li izmamio osmehe i možda poneku suzu od publike širom sveta, a usput ukazao i na neke realne probleme, ako neko uopšte želi da sluša.
Međutim, sve ovo gore izrečeno je bez trunke cinizma, jer za razliku od sličnih direct-to-festival naslova, koji se svode na puku agendu i nemaju ni zrnce šarma, Poseta orkestra je prijatno, mada ne i nezaboravno bioskopsko iskustvo.
Priča o policijskom orkestru koji iz Egipta stiže u Izrael i završava u pogrešnom gradu funkcioniše na dva nivoa. Prvi se odnosi na sudar dveju kultura i nosi određenu težinu koju će istinski osetiti samo publika koja o tome zna iz prve ruke. Drugi nivo je intimniji, a time univerzalniji za identifikaciju, i govori o preplitanju ljudskih sudbina na mikroplanu gde su izmešani: usamljenost, problemi u komunikaciji čak i onda kad jezik ne predstavlja barijeru, ali i sve one sitnice koje umeju da ulepšaju i izmene život, makar samo na jedan dan.
U jednoj od najdirljivijih scena usamljena Dina traži od vođe orkestra, starijeg udovca Tawfiqa, da joj nešto kaže na arapskom, jeziku koji ona ne razume. Samo osluškivanje drugačijeg sazvučja, čak i kada izgovorene reči ništa ne znače, može da zvuči poput ljubavne pesme...
Veliki deo komunikacije odigrava se na jezičkoj ničijoj zemlji – izlomljenom engleskom. Posledica toga je da film koji govori o zaobilaženju jezičkih i kulturnih barijera biva diskvalifikovan iz konkurencije za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja zbog preterane upotrebe engleskog jezika. Ironija koju mnogi članovi Akademije sigurno nisu primetili.
Pročitajte kritike ostalih filmova sa Festa 08:
POŽUDA, OPREZ – Ang Lee
NEMA ZEMLJE ZA STARCE – Ethan Coen, Joel Coen
OSTRVO – Pavel Lungin
MOJ BRAT JE JEDINI SIN – Daniele Luchetti
POKAJANJE – Joe Wright
RAT ČARLIJA VILSONA – Mike Nichols
RUSKI TROUGAO – Aleko Tsabadze
DVOSTRUKA LJUBAV– Claude Chabrol
ISTRAGA – Iglika Trifonova
KREMEN – Aleksei Mizigiryov
TI ŠTO ŽIVIŠ – Roy Andersson
ŽIVI I MRTVI – Kristijan Milić
SENKE TREĆEG ČOVEKA - Frederick Baker
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari