Harmonija raznolikosti

Mesto: Kulturni centar Rex i Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd
Vreme: 12.-18. maja 2010.
 

Davne 1996. godine, kada je osnovan Internacionalni festival nove, improvizovane i eksperimentalne muzike Ring Ring, ne samo što beogradska publika nije bila naviknuta na čudnovate ansamble kakvi su tada okupirali Kulturni centar Rex, nego i jedva da je bilo ikakvih koncerata stranih izvođača u Srbiji.

Kompakt diskovi stidljivo su preuzimali primat od kaseta, a gigabajti mp3 fajlova i internet razmena muzike još su bili daleko od domaćih konzumenata. Izvori informacija o avangardnoj muzici nisu bili bezbrojni sajtovi, blogovi i forumi, već retke publikacije i radio emisije.

U takvoj atmosferi Ring Ring je bio poput neprikosnovenog vodiča kroz svet neobične muzike, upoznavajući nas po prvi put sa većinom autora koji su dolazili na festival tokom 90-ih. Međutim, novi milenijum doneo je i novu informatičku i pop-konzumentsku kritičku svest, gde je dostupnost gotovo svake muzike snimljene u (zapadnom) svetu oformila plodno tle za još razmaženiju i zahtevniju publiku.

Radikalnost izraza dobrog dela gostujućih umetnika izazivala je polemike i podeljenost unutar auditorijuma, formirajući suprotstavljene tabore onih koji „spoznaju genijalnost“ naspram skeptika koji odbacuju „eksperiment radi eksperimenta“. Tako je, tokom godina, Ring Ring postao ne samo mesto na kome se sluša avangardna muzika raznih žanrova, već i svojevrstan kulturni brend sa simboličkom vrednošću za njegove posetioce.

A kako je sve to izgledalo tokom prethodnih nekoliko dana, na petnaestom, jubilarnom festivalskom izdanju? Krenimo polako i redom.

Prvo veče: kontemplativni minimalizam i dečija radost

Prvo veče pripalo je solo umetnicima, a čast da otvori festival imao je mladi šabački harmonikaš Branko Džinović. Veoma (za slušaoce) zahtevan i neretko minimalistički repertoar, baziranim na delima modernih kompozitora „ozbiljne“ muzike, izveden je sa velikim samopouzdanjem i sa puno integriteta.

Ipak, publici koja se okupila u velikom broju u dvorani Rexa kao da je sve to bilo previše, te se i brzo rasula. Nije pomogla ni poletna interpretacija John Zornove Road Runner, ni gostovanje Lukatoyboya sa elektronskim pomagalima. Džinović je nesumnjivo kompetentan instrumentalista, no te je večeri naišao na publiku koja je željno iščekivala nešto sasvim drugačije.

A to je bila češka etno-avangardistkinja s prebivalištem u državi Njujork – Iva Bittova. Veteranka Ring Ringa koja je na festivalu prvi put nastupila pre devet godina, predstavila se samo svojim glasom i violinom (uz jednu numeru na minijaturnom afričkom instrumentu mbira), šetajući kroz publiku u sali sada već ispunjenoj i sparnoj poput saune, udarajući petama u pod i šaljivo gestikulirajući pred fotografima koji su škljocanjima narušavali česte intervale tišine.

Šarolik i u dobroj meri improvizovan materijal mahom su obeležile fascinantne vokalne kaskade, cvrkutanja, vriskovi, i uopšte uzev nekonvencionalna upotreba glasa kao instrumenta. Sve to uz nezaobilazni smešak na licu, koji odaje radost deteta zaigranog na brdskoj poljani.

Drugo veče: duvačko-gitarski tornado

Švedsku šestorku Angles predvodio je Martin Küchen, saksofonista koji je pre trio godine s postavom Exploding Customer napravio uvertiru koncertu Pere Ubua u Domu Omladine. I ovoga puta se poletna muzika njegovog benda pokazala dobrom prethodnicom za gitarski koncert. Ostavljajući u aranžmanima prostora za kolektivno muziciranje i optimistične melodije koliko i za masnu improvizaciju trojice duvača, Küchen je pokazao da džez može da bude prihvatljiv i manje upućenom auditorijumu i bez banalnosti i predvidivih ustupaka drugim žanrovima, poput narodne ili elektronske muzike.

Kada su se na bini pojavili The Ex, holandski anarho-pank veterani sa stažom dužim od 30 godina, s trojicom gitarista u prednjoj liniji i jednom ženom na bubnjevima, bilo je jasno da nam sleduje eksplozivan i ne baš tipičan koncert za Rex i festival Ring Ring. Već nakon prve pesme malo ko je ostao u sedećem položaju, a razigrana i poletna gitarska buka koja je, u kombinaciji sa zavodljivim tribalnim ritmovima, dopirala sa bine, dovodila je publiku do ekstaze.

Novi pevač (i gitarista) benda Arnold De Boer (iz grupe Zea) dobro se uklopio sa starijim kolegama kojima ne manjka energije, a bubnjarka Katherina Bornefeld počastila nas je i ubedljivim pevanjem u dve numere.

Treće veče: zatišje pred buru

Kako to već obično biva, negde na sredini festivala dolazi do zamora materijala, tako da i poseta počinje da biva malo slabija. Treće veče je otvorio još jedan stari gost Ring Ringa, češki bubnjar Pavel Fajt, koji je ovom prilikom bio šraf u mašineriji Mia Zabelka Trija. Postava bečke violinistkinje našla se rastrzana između slobodnih improvizacija i bombastičnih pravolinijskih ritmova, ne uspevajući da pomiri suprotnosti niti da se opredeli kome će se carstvu privoleti.

Teatralne scenske persone Mie Zabelke i kontrabasiste Johanesa Frischa ostale su bez potpore u adekvatnom muzičkom scenariju, rezultujući jednim od najmanje upečatljivih ovogodišnjih festivalskih koncerata.

Nešto se bolje pokazao bubnjar Tony Buck, koga smo prošle godine gledali s minimalističkim džez trijom The Necks, a prošlog petka kao gitaristu i predvodnika postave [project] Transmit. Njegovo flertovanje s rok idiomima na tragu Shellaca, Sonic Youtha, ili post-rock vedeta odaje solidno poznavanje žanra i praćeno je pristojnom svirkom čitavog benda, ali za razliku od The Ex, ne uspeva da pokrene ionako opustošenu salu Rexa u kojoj je do kraja nastupa ostalo svega 20-tak ljudi.

Moguće je da su posetioci očekivali još jednu postavu na tragu The Necksa, ili da uopšte nisu znali šta da očekuju. A i nastupiti samo dan nakon furioznih holandskih veterana pokazalo se preteškim domaćim zadatkom.

Četvrto veče: free jazz spektakl

Uvodni koncert Xu Fengxije, kineske umetnice na tradicionalnim žičanim instrumentima guseng i sanksian, i švajcarskog bubnjara i improvizatora Lucasa Nigglija, doneo je susret dva različita muzička koncepta. U slobodnijim delovima nastupa hemija na bini je bila sasvim zadovoljavajuća, dok je tradicionalno pevanje u kineskom duhu praćeno laganim prebiranjem po žicama bilo već i dovoljno samo sebi – Nigglijevo agresivno bubnjanje s vrlo malo intervala tišine samo je narušavalo idilu.

Za utehu nam je ostao snažan Fengxijin vokal koji je ekspresivnošću i vriskovima uspevao da se probije kroz gustu šumu instrumentalnih zvukova.

Pred pristojno popunjenim Rexom potom je zasvirala čikaška all-star džez postava Rempis Percussion Quartet. Zanimljiv je kuriozitet da su svi članovi benda već gostovali u Beogradu na različitim koncertima u organizaciji Ring Ringa, a saksofonista i frontmen Dave Rempis pre samo godinu dana u duetu s bubnjarem Michaelom Zerangom. Kao što ime benda kaže, ovoga puta se ritam sekcija našla u najodgovornijoj ulozi.

Svirajući bez ikakvog predaha, bubnjari Tim Daisy i Frank Rosaly su kroz tečne improvizacije vodili bend od tihih do eksplozivnih pasaža i nazad, praveći podlogu dinamičnim i raznovrsnim frontmenovim solima. Rempis se, nakon veoma ubedljivog prošlogodišnjeg nastupa, ponovo pokazao kao jedan od najboljih tumača američkog free-jazz nasleđa među saksofonistima mlađe generacije.

Peto veče: Glasovi tradicije

Huun Huur Tu, ansambl iz ruske provincije Tuva, privukao je najveće interesovanje publike, pa se festival za ovo veče preselio iz Rexa u Kolarac.

Pevanje u niskim registrima koje ume da zazvuči poput potmulog brundanja, daleko je od zapadnjačke predstave o ulozi glasa u muzici i pleni svojom egzotikom. No ova četvorka ne igra samo na puku demonstraciju neobičnosti, već nas uz pomoć lepih melodija na tradicionalnim žičanim instrumentima (a u par pesama i na gitari) upoznaje i sa kulturom svog naroda. Pevalo se i o ljubavi, i o planinama, i o konjima, a publika u ispunjenom Kolarcu na sat vremena je otišla u neko sasvim drugačije vreme i mesto.

Korzikanci A Filetta, šestorica muškaraca u crnim odorama koji stoje u polukrugu na sredini bine, drže se za uvo ili snažno gestikuliraju rukama dok pevaju, ponudili su daleko nežniji ugođaj od svojih prethodnika. Njihovi glasovi nastaju iz tišine i lelujaju u vazduhu, a plene setnom atmosferom i melanholijom koja se smenjuje kroz veliki broj kratkih pesama i recitala.

Performans ovih pevača, izrazito suptilnih i u kontrastu s grubim pojavnostima, ipak je ostao u malom zasenku Tuvanaca, te je publika kontinuirano izlazila iz sale tokom ovog nastupa.

Šesto veče: pesme o Nikoli Tesli i Ring Ringu

Svetlana Spajić je jedna od najzanimljivijih interpretatorki, ali i autorki srpskog tradicionalnog melosa. Ovoga puta predstavila je program očigledno namenjen stranoj publici, jer smo između pesama mogli da vidimo projekcije fotografija sa sela i snimke igranja kola, a sve to praćeno pisanim prevodima pesama na engleski jezik. Međutim, kada njena Pjevačka družina sačinjena od četiri pevačice u narodnim nošnjama stupi na binu, multimedijalni momenat uzmiče pred snagom nesvakidašnjih glasova.

Neće ovde biti nekog preteranog faktora iznenađenja, jer većinu melodija smo na desetine i stotine puta čuli od ranog detinjstva. Ali ako se distanciramo od sećanja, emocija ili društvenog konteksta ove muzike, ostaje nam čista lepota i snaga interpretacije. Iako je bilo i prijatnih melodija, kvartet se pokazao kao najjači kada odlazi u glasne i pomalo preteće pasaže, koji imaju gotovo magijsku moć.

U publici je nastala radost kada je Pjevačka družina Svetlane Spajić uz igranje kola izvela autorsku pesmu o Nikoli Tesli, sa sve pominjanjem struje, magnetnih talasa i Nijagarinih vodopada. A duhoviti stihovi o Ring Ringu (gde nam se, između ostalog, sugeriše da se organizatori i neće baš opariti) izazvali su prave salve oduševljenja i aplauza.

Kraj kakav i dolikuje ovakvom festivalu.

                                          ************

Ovogodišnji Ring Ring išao je „na sigurno“ i ponudio veliki broj izvođača koji su i ranije dolazili na festival. U nekim slučajevima to se pokazalo kao pun pogodak (Iva Bittova, Rempis Percussion Quartet), dok je bilo i promašaja (Mia Zabelka Trio) ili delimično izneverenih očekivanja (Fengxia/Niggli, [project] Transmit).

Angles su demonstrirali zabavnu stranu džeza, The Ex sirovu energičnost koja tera na ples i mami osmeh na lice, dok je debitant Branko Džinović pokazao koliko sviranje harmonike može biti uzbudljivo, kao i da njen melos ne mora nužno da upućuje na prezimenjaka Harisa.

Naposletku, Huun Huur Tu, A Filetta i Pjevačka družina Svetlane Spajić dobar su pokazatelj da je tradicija najzanimljivija onda kada je interpretirana s autorskom vizijom, umesto kroz kruto pridržavanje davno zacrtanih kanona.

Iako je bilo i slabo posećenih koncerata, i onih na kojima su izvođači zakazali, ovogodišnje izdanje festivala možemo okarakterisati kao veoma uspešno. Jer imati i pet-šest sjajnih koncerata u isto toliko dana nije mala stvar. Na zvaničnoj prezentaciji festivala već je osvanuo preliminarni program za sledeću godinu: Kammerflimmer Kollektief (D), Boris Kovač (Srb), Atomic (N), Mama Papa (Cz), Takumi Fukushima & Paolo Angeli (J/I), Urs Leimgruber trio (CH/Fr)...vidimo se ponovo u Rexu!

Ring Ring na Popboksu (izbor):

RING RING '09:

• Brzo i Opako
• O igračkama i zvuku
• Dva lica tradicije

RING RING '08:

• Varnice tišine i buke
• Zvono koje zvoni drugačije

RING RING '07:

• Ring(e) Ring(e) rada - za drugačiju raju
• Karoleen kao kerozin, Pere Ubu na Ring Ringu (2007)

RING RING '06:

• Pink Panter na tarabi