Ponovo Vudstok. Originalni promoter Michael Lang ove godine sprema proslavu 40. rođendana događaja koji je promenio svet. Ali, šta je ostalo od tog sveta?
“And you´ll never hear surf music again” –
Jimi Hendrix, Third Stone from the Sun
Te 1969. godine debi album izdaju MC5, Stoogesi, Zeppelini, Nik Drejk, Crosby, Stills & Nash i The Jackson 5. Hendriks snima Band of Gypsys, Bouvi Space Oddity, Majls Dejvis Bitches Brew, a Džef Bek Beck-Ola. Elvis se sa Suspicious Minds poslednji put penje na vrh američke top-liste, The Who izbacuju operu Tommy, a Slaj Stoun fank himnu Everyday People.
Premijere imaju Goli u sedlu, Buč Kesidi i Sandens Kid, Divlja horda i M.A.S.H., Džon Vejn 10 godina pre smrti dobija jedinog Oskara (Čovek zvani hrabrost). Kjubrik snima Odiseju u svemiru, Kosta Gavras Z, Viskonti Sumrak bogova, a Antonioni Zabriskie Point. BBC emituje prvu epizodu Monti Pajtona. Kurt Vonegat piše Klanicu pet.
Fela Kuti prvi put dolazi u Ameriku, snima Los Angeles Sessions i zaljubljuje se u Crne pantere, Dilan se na Isle of Wightu vraća na scenu, a Morison posle najeksperimentalnijeg albuma Doorsa Soft Parade u Majamiju izvodi performans lažne masturbacije.
Beatlesi objavljuju Yellow Submarine, Abbey Road, snimaju Let It Be i potom se raspadaju, Lenon zbog Vijetnama Elizabeti II vraća počasni kraljevski orden, ženi se sa Joko Ono i zbog nje koriguje prezime; osnovani su Black Sabbath i King Crimson, a raspali se Small Faces i Cream.
Bez sumnje, jedna od najuzbudljivijih godina prošlog veka.
Na Berkliju obojeni studenti 1969. podižu zastavu tek osnovanog Third World Liberation Fronta, Ričard Nikson postaje predsednik SAD, San Franciskom počinje da hara Zodijak o kome 38 godina kasnije Dejvid Finčer snima film, Šarl de Gol daje ostavku, Britanci šalju trupe u Severnu Irsku, Jaser Arafat postaje lider PLO, Gadafi posle državnog udara staje na čelo Libije, Kremlj proteruje Solženjicina.
Prvi put poleće konkord, prvi put papa kroči na tlo Afrike, prva veštačka ugradnja srca, jedrelica prvi put oplovila svet, Nil Armstrong stupa na Mesec. U avionskoj nesreći gine Roki Marćano, u centru Praga se spaljuje Jan Palah, umiru Morin Konoli, Semjuel Beket, Ho Ši Min i Džek Keruak. U Grinvič Vilidžu homoseksualci nakon rutinskog policijskog maltretiranja u baru dižu Stounvolsku pobunu. Edi Adams dobija Pulicera za snimak vijetnamskog generala koji puca u glavu zarobljenom Vijetkongovcu. Rađa se Arpanet.
Beach Boys snimaju 20/20, album na kome se našla i pesma Never Learn Not To Love, nastala od jedne druge pesme – Cease to Exist.
Njen autor bio je Čarls Menson.
Akademski teoretičari tvrde da u istoriji kulture druge polovine 20. veka nije bilo značajnije pojave od kratkotrajnog i eksplozivnog kontrakulturnog pokreta koji je početkom 60-ih zahvatio Ameriku. Kontrakultura je dovola do brojnih pomaka: rokenrol, protest protiv blokovskog zaoštravanja, protiv rata u Vijetnamu, afirmacija komunizma, orijentalna filozofija, seksualna revolucija, psihodelična revolucija, feministička revolucija...
Kad se govori o 60-im, uglavnom se pominje 1968. kao najintrigantnija godina, koja je ustalasala populaciju mladih na do tada nezabeležen način. Osim studentskih nemira i uličnih nereda širom sveta, te godine su ubijeni Martin Luter King i Robert Kenedi. Ipak, s dosta većim pravom (iznad je pokušaj argumentacije) jedna godina joj konkuriše kao možda najznačajnija u celoj istoriji popularne kulture – 1969.
Obeležili su je najveći rokenrol bend i najveći rokenrol festival otkad je rokenrola: Rolling Stonesi i Vudstok.
Jednog tople večeri tog leta, bio je 8. jun, Mik Džeger, Kit Ričards i Čarli Vots odlaze na seosko imanje Brajana Džonsa i saopštavaju mu da je zamenjen Mikom Tejlorom. Mesec dana kasnije, 3. jula, nakon noći i noći provedenih pod alkoholom i tabletama, dan pre izlaska singla Honky Tonk Women, mrtvog Brajana pronalaze na dnu kućnog bazena. Stonesi u Hajd parku sutradan sviraju koncert u njegovu čast, a Džeger recituje Šelija: „Mir, mir, on nije mrtav...“. Bil Vajmen tvrdi da je to bila najemotivnija svirka Stonesa ikada.
Narednog meseca dešava se Vudstok, hipi festival održan od 15. do 17. avgusta na farmi od tog trenutka legendarnog Maksa Jasgura u Vajt Lejku. Leto ljubavi. Svi ljudi će biti braća. Muzika će promeniti svet. Mik Džeger će večno ostati mlad.
Ali, 1969. nije pošlo za rukom da postane simbol zanosnog leta baziranog na većnoj mladosti, ljubavi ili miru. Čak i ako poverujemo teorijama zavere koje kažu da su hipi pokret programirali njegovi protivnici (konzervativna desnica sa obaveštajnim službama kao krajnjom inkarnacijom), smiraj 60-ih nudi dovoljno materijala barem za preispitivanje mita, ako već ne i za njegovu negaciju.
Ako je Vudstok, sa 500.000 mladih i nasilju nesklonih ljudi, predstavljao simbolični vrhunac jedne slobodoumnije koncepcije života i dokaz da delovanje mimo sistema ne mora prouzrokovati njegov raspad, onda su zločini "Porodice" Čarlsa Mensona ostali zapamćeni kao možda najupečatljivija manifestacija neuporedivo mračnije strane tadašnje američke i zapadnjačke realnosti.
Uveče 9. avgusta, nedelju dana pre Vudstoka, pripadnici neformalne hipi organizacije "Porodica", na čijem čelu je bio neuspešni muzičar Menson, provalili su u vilu reditelja Romana Polanskog u Benedikt Kanjonu i izmasakrirali sve koji su se tu zatekli. Sâm Polanski nije bio tu, ali je zato stradala njegova supruga, trudna glumica Šaron Tejt, i njihovi prijatelji: frizer Džej Sebring, bogata naslednica Ebigejl Foldžer, njen momak, poljski emigrant i diler Vojtek Frikovski, i tinejdžer Stiven Perent.
Sutradan je na isti način u jednom od kvartova Los Anđelesa ubijeno još dvoje ljudi. Mesto zločina bilo je prekriveno natpisima od kojih je najčešći bio „pig“.
Čitava stvar je odmah dovedena u tesnu vezu s muzikom – od činjenice da je Menson dugo pokušavao da se umuva u muzički biznis (zahvaljujući prijateljstvu sa bubnjarom Beach Boysa Denisom Vilsonom, njegova pesma je i prokrčila put do jednog od albuma grupe), do njegovog pozivanja na pesmu Beatlesa Helter Skelter, koja od tada nosi predznak nevolje. Đavo u Mensonovom liku tako je došao po svoje i uzeo što mu je trebalo. Mračni anđeo je prekoračio sve granice i dotakao krajnost onoga čemu se na Vudstoku težilo – apsolutne slobode.
Kao da ironija nije bila dovoljno velika, 8. decembra u Altamontu Meredit Hanter biva na smrt izboden, a na bini svirkom razjareni Stonesi u verovatno najbizarnijem trenutku svog života prisustvuju prvoj smrti jedne velike, lepe utopije.
Sociolozi kažu da kontrakultura nije mogla da se održi kao protest ne zbog toga što su je ugušile vlasti, već upravo zato što se ugušila u vlastitoj površnosti, pretencioznosti i neodgovornosti, a ono što je bilo društveno prihvatljivo preuzela je kultura. Zanimljivo je čak da se položaj žene nije popravio već pogoršao. Devojke su u tim „slobodnim zajednicama“ obično prihvatale sve zahteve i živele u podređenijem i pasivnijem položaju nego njihove majke. Broj žena angažovanih u politici tokom 60-ih se smanjio, a došlo je i do masovnog napuštanja studija i posla u korist posvećenosti domu.
U znak sećanja na koncert koji je pre 40 godina „promenio svijet“, za ovo leto se najavljuju dva događaja: jedan u Njujorku 15. i 16, a drugi u Berlinu 22. i 23. avgusta. Njujorška lokacija je nepoznata, a nemačka je bivši berlinski aerodrom Tempelhof. Preko njega su u Evropu pre pola veka stizala prva Trumanova jaja, a zatvoren je prošle godine kao jedna od prvih velikih žrtava recesije u Nemačkoj.
Biće to prvi koncerti u čast Vudstoka nakon 1999. Za vreme tadašnjeg nastupa Limp Bizkita i Peppersa kod Nujorka izbili su takvi nemiri da je policija morala da interveniše. Desila su se i četiri silovanja.
Tako je još jedno Leto ljubavi postalo Leto smrti, otrežnjujući, mučan i nagli prestanak još jedno psihodeličnog sna. Čovečanstvo je nastavilo svoje srljanje.
Ako je 1969. bila poslednji trzaj generacijske bezazlenosti, kad je izgledalo da bi svet zaista mogao biti mir, ljubav, duh solidarnosti i sve što uz to ide, onda se 1999. isti taj svet sa bivšim hipicima na svom čelu, sa krvavim njujorškim Vudstokom i Srbijom u Breaking Newsu CNN-a, uverio da je planeta, u stvari, paklena rupa. Džeger kosu odavno farba, muzika nije promenila svet i svi ljudi nisu postali braća.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
kikiriki (gost)
| 31.03.2009. 23.58.26
goooorane, ti si car!!!!
-
kontrakultura (gost)
| 01.04.2009. 05.12.32
kontrakultura
-
3OPAH (gost)
| 01.04.2009. 07.35.21
Pa da ... samo su hteli da malo duže budu deca , ne idu na poso i zajebavaju se ... ništa više , ništa više
-
kleo (gost)
| 01.04.2009. 10.36.21
Super tekst, izuzetno zanimljiv, mada drugu poentu ne vidim osim da nas edukuje sta se sve desili 69... Sto je sasvim dovoljno
-
Aleksandar (gost)
| 01.04.2009. 10.44.32
odlichan tekst
-
najgorost (gost)
| 01.04.2009. 12.30.19
ja ću jednog dana napisati teks o '89 najvažnijoj godini u istoriji rock ne rola
magazin cao, zagor i mister no su bili glavni, alice cooper je imao hit za hitom, bon jovi takođe. Soundgarden, NiN, Faith no More, Stone Roses, Pixies su imali naj albume u karijeri... Dokle više to nasljeđe 60-tih!
Sjećam se da je Biafra imao ideju da nazove bend "How to kill 70-ties rock" s obzirom da sve u muzici se krece na recikliranju bendova iz 60 i 70-tih. To su bile značajne godine ali nisu bile jednine značajne, svakako taj mit bi trebalo da se uzme sa rezervom...
-
ELPASO (gost)
| 01.04.2009. 12.58.40
Reče jednom stari David "pauk sa marsa" Bowie o 60-im: kako sam mrzio smrdljive hipije sa njihovim cvecem i lažnim porukama o ljubavi i miru, zelio sam da ih sve pobijem na licu mijesta...
-
djape (gost)
| 01.04.2009. 20.44.31
Verovatno najznacajniji prilog autorovoj tezi o znacaju '69 predstavlja cinjenica da je 20. novembra te godine Clyde Stubblefield izlupao verovatno najfunkyju bubnjarsku frazu ikada, stub rapa i savremene plesne muzike u numeri Jamesa Browna FUNKY DRUMMER koja, uz PAPA'S GOT A BRAND NEW BAG (iz februara '65) u kojoj je James Brown prvi put naredio svom bendu da svira sa akcentom "na keca" ("on the one") dakle prelazeci sa upbeat/backbeat ritmike na groove-friendly downbeat, predstavlja u najcistijem obliku kopernikansku revoluciju koju je James Brown izveo u istoriji muzike.
-
@najgorost (gost)
| 02.04.2009. 01.59.04
"To su bile značajne godine ali nisu bile jednine značajne"
svaka cast!!!
-
plastikmen (gost)
| 02.04.2009. 16.24.53
hvala za esej.
i jedna mala zamerka. svo vreme se govori kontrakulutura, a to je u stvari tada bio mejnstrim.
i svuda se kaze revolucija, a to je bio mozda samo pokusaj evolucije. revolucija je nesto drugo.
-
djape (gost)
| 03.04.2009. 00.57.11
da dodam - '69 je snimljena još jedna velika bubnjarska fraza 20. veka - gregory c. coleman, bubnjar grupe the winstons je izlupao jedan od najsuštinskijih grooveova u numeri "amen, brother".
'69 is the shit!!!
-
uh uh (gost)
| 04.04.2009. 07.15.27
a Miliko Radenković je sredinom 19 veka odsvirao na goču sušinsku gruv frazu "Oj javore ,javore" - tum tadadada tu dada dam
-
Sandokan (gost)
| 04.05.2009. 20.05.27
Pazi, pazi Djape, iako JB u pesmi i vristi "Clyde" i proziva ga, postoje osnovane sumnje da bubnjeve izlupao John "Jabo' Starks. Kao sto znas, desavalo se da recimo jedan seshn ne zavrsi nijedan od tadasnjih njegovih JB's. Svi dobiju otkaz. Pa ga je mrzelo da ponovo snimaju i tako ostade CLYYYYDDDEEEE!!!! Tako da podaci sa knjizice "In The jungle Groove" (Iako navode Clyde-a) mozda i nisu tacni. Zaista treba proveriti. Konsultuj Alana White-a. Mada u bografiji Geoffa Browna o tome nema ni reci. Ta misterija do danas nije razresena.
-
djape (gost)
| 06.12.2009. 21.36.41
ma tiću sandokane bitno je da je '69 :s
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.