Drž'te lopova!

Scenario: Ronald Harwood (prema romanu Charlesa Dickensa)
Uloge: Ben Kingsley, Barney Clark, Jamie Foreman, Harry Eden, Leanne Rowe, Lewis Chase, Edward Hardwicke, Jeremy Swift
Žanr: drama
Trajanje: 130 min.
Proizvodnja: 2005
Web: www.sonypictures.com/movies/olivertwist

Nakon nebrojeno ekranizacija, od kojih su najčuvenije ona Dejvida Lina iz 1948. i mjuzikl Kerola Rida iz 1968., najpoznatije opštinsko dete, Oliver Tvist, dopao je šaka Romana Polanskog. I dok su se oba, prethodno pomenuta reditelja, držala Dikensovog keca u rukavu, misterije oko Oliverovog porekla, Polanski je gledaocima uskratio ovakvu satisfakciju. “I šta ako je Oliver zaista siroče, gospodine Braunlo?”, pita Polanski dečakovog dobrotvora, “šta ako ste se ipak prevarili i hrišćanski investirali u jedno opštinsko dete čije vam poreklo ne garantuje da vam neće ukrasti koju srebrnu viljušku?”

Koliko god bilo istina da se Dikens, kako stoji na njegovoj nadgrobnoj ploči, “zauzimao za obespravljene, siromašne, odbačene”, isto tako važi da je viktorijanska Engleska pristajala da čita o mukama ničijeg deteta, samo ako se ispostavi da u jednoj od aristokratskih kuća visi portret njegove majke. Lišavajući se ovakve melodramske olakšice, Polanski oduzima Oliveru bezbedno mesto pasivnog junaka, trpioca radnje oko koga se otimaju dobrotvori i zlikovci, puštajući da radnju filma pokreće isključivo i ničim potpomognuta, nimalo romantična motivacija dečaka da se bori za život.

Dva duboko podeljena sveta (Feginov džeparoški i Braunloov aristokratski), u koja dečak dospeva sa ulice, ogoljena su kao podjednako samoživa, podjednako uslovljavajuća po Olivera i podjednako uplašena za sopstveni unutrašnji red. I dok Dikens nikada ne bi ostavio nerazjašnjenu nedoumicu oko porekla metka kojim dečak biva ranjen, ispaljenog iz nekog od pištolja koje, u strahu, odapinju i “zlikovci” i “dobrotvori”, Polanski do samog kraja filma gradi tenziju oko mogućnosti da Oliver postane kolateralna šteta usled nesporazuma i nepoverenja ovih interesnih grupa (bilo da veruju u dečakove lopovske prste ili u to da će biti pisac kad poraste). Oliverova uslužnost pred onima koji mu čine dobro, kod Dikensa povezana sa čisto detinjom zahvalnošću i nevinošću, u filmu je surova posledica Oliverovog straha da ne načini sumnjiv pokret i tako prekrši pravila tobož bezbedne teritorije.

Iako sniman u Češkoj, film uverljivo oživljava sliku Dikensovog Londona, od lavirinta uličica pokrivenih blatnjavom kaldrmom, preko velikog broja statista u pijačnoj vrevi ili “drž'te lopova” sceni u kojoj se ljudi svih klasa daju u poteru za Oliverom, koja je ujedno i najslikovitiji prikaz njegove pozicije na granici dva Londona. Uprkos mnoštvu lokacija na kojima se odvija radnja i čestim noćnim scenama, vešto je i pažljivo ostvaren utisak jedinstvenog prostora kojim se kreću junaci. Monohromija boja doprinosi utisku crno-belog filma koji ponajbolje odgovara mračnoj, po malo gotskoj atmosferi Dikensovog romana i same sudbine Olivera Tvista.