Na putu od slomljenog džankija, preko rehabilitatora porodice Peppers, do hiperproduktivnog autora, ovaj cenjeni gitarista je stigao do svog najboljeg solo albuma
„Sama si, svi anđeli su već odleteli“
iz dnevnika Laure Palmer, Tvin Piks
John Frusciante i dalje sasvim fino neguje svoj mali kult najvećeg aktivnog gitariste današnjice iz A lige Zapad. U njegovom slučaju nije samo reč o neprilagođavanju utvrđenim šemama r’n’r pajaca, već i o odsustvu bilo kakvih mistifikacija, kakve često prate i one brojnije pajace – iz B lige. Ovaj album to pokazuje na nekoliko planova: recimo, simbolično kombinujući jednu od ključnih ličnosti indie sentimenta Johnnyja Marra, koji se kroz struju pojavljuje u Enough of Me i sa akustarom u pesmi Central, sa divljim dečakom kakav je Flea.
Nakon teškog i masnog devetominutnog instrumentala Before the Beginning, tačka ključanja kreće već u drugoj pesmi. Song To The Siren je obrada Tima Buckleyja i direktna posveta kalifornijskoj psihodeliji. Prošlost i izgubljeni dani, šizofrenija i neka tuga razlivena naokolo, preovlađujuća su tema albuma. Koliko god bio introvertan, hit One More of Me je možda i najviši lirski uzlet ploče: „What's gone will never come back / But it exists when you think of it“. John dogodine puni četrdesetu i zna da više ne može da klizi po sarkastičnoj oštrici mladalačkog idealizma.
Baveći se temama kakve su razna lica slave (Dark-Light) ili frustracijama moći (Heaven), on demonstrira majstorsku šetnju u društvu raznih klavira starog saradnika Josha Klinghoffera, gudala, semplera, svog uzbudljivog baritona, sveopšte buke… Novi album zato funkcioniše jednako čudno i besprekorno kao i njegove pocepane farmerice koje se žuljaju na kožnim sedištima skupih tour-limuzina.
Lišen potrebe da parodira ili promoviše žanrove, što je uglavnom osvežavalo ali ponekad i opterećivalo njegovo autorstvo, Fruscianteov The Empyrean je uverljiv dokaz da i u trenutku planetarnog trijumfa nije zaboravio svoja alternativna ishodišta. Ako je David Bowie u pravu kad tvrdi da publika od celokupne karijere pamti samo tri stvari, onda su to u slučaju RHCP: 1. čarape, 2. droga i (dolazimo do našeg junaka) 3. rif.
Od samog početka solo karijere (Niandra Lades and Usually Just a T-Shirt, 1994), Frusciante pokušava i najčešće uspeva da razvije koncept koji ga neće bitno udaljiti od ideala komercijalnog undergrounda. The Empyrean u potpunosti stoji na toj liniji otkrivajući sistem po kom autor iz kombinacije unutrašnjih i socijalnih poremećaja može izvući mnogo kroz formu r’n’r pesme. Tu leži osnovna Fruscianteova snaga i ključ njegove privlačnosti – bez obzira koliko su slušaoci podobni intimnom odazivu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
b. (gost)
| 01.03.2009. 08.03.04
steta sto niste pomenuli Central i Unreachable :( odlican album!
-
Iva (gost)
| 01.03.2009. 08.38.02
Liknovala sam vas i prevela recenziju. To znači da će je danas videti oko 3000 ljudi iz svih krajeva sveta, sutra još toliko itd itb.
http://www.invisible-movement.net/2009/03/popbokscom-review-of-the-empyrean
-
poliplakofora (gost)
| 01.03.2009. 12.12.01
Oh, napokon dobra recenzija albuma! Goran nas je na pravi nacin prosetao kroz 'Empyrean', te nismo nabasali na cisto 'palamudjenje'. Odlicna recenzija, realna ocena.Ja dajem 10 i Tarlacu i Dzonu :)) p.s) da, steta sto niste pomenuli i "Unreachable",zasluzuje..
-
ремблин џек елијот (gost)
| 01.03.2009. 19.33.54
ја волим џона. он прави музику. има госте. свашта је прошо у животу.
-
sinaxis (gost)
| 02.03.2009. 20.53.12
Prelep, prelep album! Nikada nisam bio fan doticnog Frusciantea ali sa ovim albumom me je kupio! Bravo!
-
MILOSH (gost)
| 03.03.2009. 23.35.22
odlicana recenzija za odlican album
-
elpaso (gost)
| 05.03.2009. 14.17.55
Bolja recenzija nego album, malo mi previse svira ovde johny a nema potrebe za tim, jasno je odavno da je on "man -rif" sto dovodi to toga da ima puno sviranja a malo pravih pijesma a nije svako neil young da svira solo 10 minuta i ne bude dosadan...
-
Nizina (gost)
| 06.03.2009. 10.48.14
Odličan album, sa pravim pesmama čoveka koji je prošao sve. Ozbiljna preporuka!
-
kju (gost)
| 05.01.2010. 16.44.04
odlican album vrhunskog gitariste!
-
kju (gost)
| 18.01.2011. 12.29.45
album je odlican, slusam ga godinu ipo, john je odlican muzicar i zao mi je sto je napustio rhcp.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.