Razbijanje magle

Curio je kraj ponedeljka, a neprijatna kiša, zbog koje je Voždovac zakoračio u jesen, upravo je stala kad smo se našli ispred zgrade Više elektrotehničke škole u Vojvode Stepe dvesta-i-nešto. Čistačica je lenjo zevala u portirnici, pa nas uputila stepenicama levo na drugi sprat; dočekaše nas teška tapacirana vrata sa interfonom, pa odmah iza njih još jedna, otključana; eto nas u prostoru u svakom smislu izolovanom od okoline.

To je jedno od mesta u gradu gde Nežni Dalibor održava probe.

Studio VETŠ-a, sve čuvenije stecište brojnih mlađih beogradskih grupa, izgledao je sablasno prazno, dok se iz jedne od malenih soba nije pojavio Dragan, u čarapama. On je Dalibor iz senke, diplomirani inženjer tu zaposlen sa zvanjem saradnika u nastavi, koji na probama i koncertima postaje pridruženi gitarista benda.

Uskoro su došli i Nežni Ljuba i Ivica, a zatim i veseli i sve dugokosiji bubnjar Bane. Jedan zaposleni arhitekta, drugi student meteorologije i treći stolar koji je upravo promenio radno mesto i prethodnog jutra ustao u pola četiri, na probu i intervju kasnili su više od pola sata, ali nervoze nije bilo. Dugogodišnji staž ispunjen stotinama sličnih situacija (misli se na svirke, ne na intervjue) očigledno je doneo neku posebnu ležernost.

I tako je bilo – vicevi, pivo, zabava, propratne aktivnosti – dok se Ivica nije uznervozio shvativši da je izgubio neke kablove. Tenziju je spustio ing. Dragan spojivši nekako pedale, pojačalo i gitaru glavnog Dalibora. Jen’, dva tri i kreće Plutaju svesti. Dunja se s kamerom probija kroz stalke i aparaturu na podu, njih četvorica u maleckoj prostoriji skaču u mestu zauzdavajući mikrofoniju.

Onda sledi neodlučnost šta se sledeće svira, pa mi kafanski podlo naručujemo – Vekove! Ivica srčano počinje: „Pla-ši-me-pra-zni-na…“, i kreću rifovi Pesme Godine, liju se kao voda preko brane koja se upravo srušila, potom Metronom…, a onda iznenada pauza – pojačala nesnosno zuje i danak zaboravljenih kablova koristimo za razgovor s Ljubom i Ivicom.

O debi albumu, starim pesmama, novim prijateljima i saznanjima, na red su došli Brian Eno i Boris Mladenović, Yardbirdsi i Pixiesi, i tajna mapa intimnih asocijacija 14 pesama s friškog albuma Sredstava i veština…

POPBOKS: Čemu služi ovaj disk?

Ivica: Ne znam. Mene tera neka čudna sila da se bavim muzikom. Tačnije, tamna strana sile. Stvarno ne znam. Dobar deo albuma se bavi time. Nekad imam utisak da ne upravljam sobom, da te stvari jednostavno dolaze same. Siguran sam samo da bih bio nesrećan da diska nema. Ne diska kao diska, već te muzike.

Po čemu će se znati da su Sredstva i veštine snimljene u Srbiji 2008?

Ljuba: Po spotu za pesmu Ti si sam.

I: Trudimo se da se bavimo malo širim temama, kao što su prostorvreme i stanje pojedinca u njemu. Izbegavamo dnevnopolitičke teme. Tragamo za nekom suštinom bitisanja, koju znamo da ne možemo da nađemo, ali tragamo jer mislimo da je to važno. Svašta se može naći na tom putu. Mada, siguran sam da se i miloševićevski i tranzicioni period u nekakvom potkontekstu ogledaju u našoj muzici. Neko je negde na netu prokomentarisao da bi pesma Ti si sam mogla biti himna tranzicije. Mislim da preteruje, naravno, ali to znači da je nekoga ta pesma asocirala na to.

Kakav je bio osećaj kad ste prvi put uzeli CD u ruke? Mislim, to ste valjda čekali deset godina.

Pošto sam i nakon snimanja nastavio da se bavim izdanjem kao dizajner omota, album se iz moje perspektive pojavljivao vrlo postepeno. Dakle, na kraju nije bilo nekog velikog iznenađenja ili ushićenja. Osetio sam da se konačno desilo nešto što je trebalo da se desi.

Naslov albuma sadrži i objektivno i iracionalno. Šta zapravo znači?

Lj: Meni je to kao priča o kokoški i jajetu. Da bi imao neka sredstva, moraš da poseduješ veštinu, a da bi opet usavršio veštinu, moraš da imaš neka sredstva. Sve se nekako vrti ukrug.

I: Hm, zanimljivo. Vidiš, Ljubomire, trebalo je ranije da te pitam šta za tebe to znači (smeh). Naslov nije tehnički, ali ima veze s tehnikom. Ideja se javila posle nekih razmišljanja na temu kuda je skrenula civilizacija, tj. da li je otišla samo u pravcu razvijanja alata i postizanja što veće udobnosti, da li je zapostavljeno razvijanje nekih isključivo ljudskih potencijala. Trebalo bi da nakon slušanja pesme Vekovi to bude jasnije… ili nejasnije.

Na kraju Vekova ima ono: “Zar je suština reprodukcija?”

I: To se odnosi na civilizaciju, na pitanje koliko je važan čovek kao jedinka. Osećaj da si deo nekakvog velikog samoreprodukujućeg organizma u kom si samo karika je jeziv. Čovek ima snažan osećaj individualnosti koji se kosi s tom ulogom.

Brian Eno se nekom prilikom žalio kako danas na svakog poznatog slikara dolazi pet poznatih kustosa.

I: Zanimljiva asocijacija. Danas su teorija i priča o delu ravnopravni s delom, ako ne i važniji. Kustosi su izjednačeni s umetnicima i često nastupaju bez njih.

Koliko sve te veštine i sredstva imaju veze s tvojim dnevnim poslom – arhitekturom?

I: Lako je to pogrešno povezati, čak su me neki prijatelji optuživali da forsiram tehničku i racionalnu stranu nauštrb emotivne. Ali, na pogrešnom su putu. To što je naziv albuma stih iz Vekova mislim da dovoljno govori. Kad me neko pita koja pesma sadrži poetiku celog benda, ja ga uputim na nju. Ponekad i na Ti si sam, ali češće su to Vekovi.

To u neku ruku predstavlja razbijanje opšte slike o Daliborima, stečene nakon kompilacije Jutro će promeniti sve i pesme Značajan događaj.

I: Značajan događaj je shvaćen kao naša tipična pesma, a u stvari je reč o jednoj krajnosti u našoj muzici.

Kako se baš ona našla na Jutru?

I: Izabrao ju je kompilator Ivan Lončarević. Poslali smo još i Kratku šetnju i Grad još blista. Neke druge pesme kao što su Vekovi, Ti si sam ili Plutaju svesti tada su još bile u skicama.

Pod kakvim utiskom si napisao Vekove?

I: Pre godinu i po. Napisao sam je pod utiskom mnogobrojnih celovečernjih filozofiranja s prijateljima. Mada se klik u mozgu desio dok sam po ko zna koji put gledao Odiseju u svemiru 2001.

Prvi singl je Ti si sam. Gledano bukvalno, to je depresivna poruka, ali ima izrazito optimističan naboj.

I: Pa, to jeste koktel pesimizma i optimizma koji volimo da ugrađujemo u pesme. Reč je opet o doživljaju života. (Znam, dosadan sam s tim, šta ću?) Nekad se naježiš od samog razmišljanja šta je to, a opet ima tu i mnogo vedrih stvari.

Kad biste pravili screensaver od ovog albuma, kakve bi slike to bile?

I: To bi bio jedan od potencijalnih omota – penjalica-most u parku na Čuburi. Da mi juče nije pao sistem, poslao bih vam je. Suviše stvari čuvam na desktopu. I onda se desi...

Lj: Ja sam nedavno gledao emisiju o Las Vegasu u kojoj su prikazali najveću fontanu na svetu ispred jednog hotela, koja radi u ritmu muzike i ima 50.000 prskalica. Potpuno spektakularno. Pomislio sam kako li bi ta fontana radila uz Pokidane niti!

I: Uozbilji se, Ljubomire!

A kom postojećem filmu bi mogao da bude soundtrack?

I: Ja bih voleo da je to Odiseja u svemiru 2001, ali ne može (smeh).

A uz koju scenu bi išli Vekovi?

I: Kad Hal izbaci u svemir jednog od preostale dvojice i sedam minuta se čuje njegovo disanje. Ali vekovi traju dva minuta i nešto. Možda na repeat. Ali je potpuno neadekvatno, nažalost. (smeh) Mnogo je bolja žrtva film Simeon stolpnik. Uz bilo koju scenu kad sam stoji na stubu. A na kraju u diskoteci Plutaju svesti. He-he. To već ima smisla.

Ok, šta biste voleli da sledeće uradite?

Lj: Da snimimo još jedan album.

Samo jedan?

Lj: Pa moramo prvo još jedan da bismo išli još dalje.

I: Moja želja je da bend snimi ukupno tri albuma. Drugi u principu može da se desi relativno brzo, i kostur za njega već postoji. Plan je da ga snimimo u narednih godinu, godinu i po. Što se tiče muzike, mi se nećemo ograničavati. Naravno, imamo zvuk po kom nas ljudi prepoznaju, ali ćemo zahvatati šire. Ne bih govorio o ovom ili onom žanru. Mi se prepuštamo. Sigurno se nećemo truditi da ponovimo Vekove ili Značajan događaj.

Kako zamišljate slušaoca Nežnog Dalibora?

I: On nije površan. To je sve što je potrebno.

Šta ste dobili snimanjem albuma? Možeš li to da uporediš sa ranijim iskustvima?

I: Ranije iskustvo se svodilo na unplugged nastup na radiju i snimanje jedne pesme u Višoj elektrotehničkoj školi, koje nije bilo toliko profesionalno, najviše zbog našeg neiskustva. Jednostavno smo se prepustili tamošnjim ljudima, bila je neviđena gužva i maltene nisam ni namestio zvuk gitare. Zato je snimak na Zdravo, zdravo, zdravo prvi ozbiljniji studijski snimak benda. Tako da smo malo spremniji ušli u snimanje albuma, ali taj period od marta do jula stvarno ne može da se poredi s ranijim. Mnogo smo naučili.

Koliko je za to zaslužan producent Boris Jarbol?

Lj: On nas je jednostavno uputio na ono što je trebalo da znamo i što je bilo ispred nas, a mi to nismo videli. Stvarno mu hvala!

I: On zna da snimi bend onakav kakav jeste, i to je nama bilo važno pošto nismo imali snimak koji bi bio u punoj meri reprezentativan. Boris je s nama faktički od Zdravo, zdravo, zdravo. Radio nam je i ton na nekoliko koncerata i čuo kako bend zaista zvuči...

Lj: Bio je i na probama. Potpuno se posvetio.

I: Tako radi i s drugim bendovima koje snima, to je neki normalan proces pretprodukcije.

Da li je snimanje uticalo na vas kao na slušaoce: da li ste nešto novo otkrili ili ste se nečemu od muzike vraćali?

I: Apsolutno. Naučili smo šta je fake u muzici, i danas ima previše tog lažnog i previše produkcije. Pored Borisa sam ponovo dobio želju da preslušam Beatlese, Yardbirdse, Led Zeppelin. Ali potpuno drugim ušima.

Yardbirdsi, Zeppelini.. Šta ste tu pronašli?

I: Pa, novo iskustvo se sastoji u saznanju da se tada više sviralo, a manje produciralo. I muzika je tada bila harmonijski bogatija, a manje našminkana.

Lj: Koliko sam ja skapirao, Boris pokušava to da vrati, da jednostavno bend uđe u studio i da dobro odsvira, a ne da se odsvira kako god, pa da se to naknadno krpi.

Za 12-13 godina postojanja benda pesme su se sigurno nagomilavale. Čega sve tu ima?

I: Kod Ljube je ta sveska. Ima tu svačega, dosta samotraženja.

Lj: To je jedna mućkalica.

I: Značajan događaj je iz najranijeg perioda i to je Banetov tekst. On je tada dosta pisao, sad sam ga ja potisnuo. (smeh) U početku smo bili tandem i stajali smo na različitim stranama. Uslovno govoreći, Bane je unosio vedrinu, dok sam ja bio još gori nego sad (smeh).

Kakav je status četvrtog Dalibora u bendu i na koncertima?

I: Četvrti Dalibor je profesor Dragan Novković. Koji je njegov status u bendu, to niko živ ne zna. Uglavnom, on je tu na probama, svira s nama na koncertima i mi smo veoma srećni što je s nama i što ga poznajemo. Potpuno nas je iznenadio inicijativom da nam se priključi prošle godine. On je čovek koji unosi dosta vedrine gde god se pojavi. A i nezavisni sindikat u bendu je dosta ojačao od njegovog dolaska.

Kako ste se sreli vas dvojica?

I: U prvom razredu osnovne. Predugo se znamo. Veliki je to teret.

A ti, Ivice, i Bane?

I: Upoznali smo se u gimnaziji, 1. septembra 1994. godine. Strašno me je nervirao od samog početka. Tad smo svirali u dva punk benda u Vranju. Banetov bend Karburator je vežbao u njegovoj kući. Kad je saznao da sviram, zvao me je da svratim da sviramo malo on, naš prvi basista Peđa i ja. Ja otišao, a tamo se iznenada pojavilo nekih desetak ljudi. U stvari, Branko je to sve organizovao kao iznenađenje. Eto, tako je otprilike izgledala prva proba benda Nežni Dalibor. Bila je javna. Bane je, inače, bio kratko ošišan, nosio je belu majicu Discipline, prilazio ljudima i govorio: „Šta se ložiš?“ (smeh)

A koje ste vi bendovske majice nosili?

Lj: Ja nikada nisam nosio majicu nekog benda. Uopšte, volim da nosim majice na kojima ništa ne piše.

I: Ja sam veliki kolekcionar heavy metal majica i dukseva.

Šta biste od toga danas obukli?

I: Ne znam, stvarno bih morao da razmislim. Ne mogu tek tako da se odlučim.

Lj: ... ako bih morao, onda bi to bili Pixiesi.

I vi se teže prepuštate novim stvarima, izgleda? Pogledajte samo koliko ima tribute bendova. Slatki teror prošlosti.

I: Volim ja dosta toga od savremene muzike, ali baš da bih obukao nečiju majicu, treba mi malo više. Istina je da ima mnogo tribute bendova. Problem, međutim, nije u starom kao takvom. U redu je ako nešto zvuči vintage, ali da to radiš na svoj način. Mislim da će ova edicija Nova srpska scena da promeni malo pogled na te stvari.

U smislu da će autorstvo doživeti veću ekspanziju?

I: Pa, mislim… to se već događa. U Srbiji imaš zastupljene gotovo sve pravce – postrock, indie, garage... Imamo čak i veoma zanimljive kantautore: Kralja Čačka, Iku, Jesenji Orkestar, Izgubljeni Vikend... Ima svega i to sad polako izlazi na površinu.

S kojim bendovima se najviše družite?

I: S ovim iz edicije smo se upoznali tokom snimanja i oko ranijih kompilacija. ŽeneKese znamo još od ranije. Autopark nam je mnogo pomogao u početku. Svidelo im se to što su čuli na MySpaceu i na koncertima kasnije, i pozvali su nas da vežbamo u njihovoj prostoriji.

Prvi koncert ćete svirati u Vranju. Potom slede još neki po unutrašnjosti, a tek onda Beograd.

I: Beogradska publika je prezasićena, a sva ostala umire od gladi. Svi bendovi imaju slična iskustva. Ko god je otišao van Beograda, osetio je da vredi. Nedavno su mi članovi Repetitora pričali da je niška publika posle njihovog nastupa na Nisomniji tražila da se slika s njima, dakle pravi rock doživljaj...

Lj: Kad smo prošle godine u Vranju svirali s Jarbolima i Ženama Kesama, tamo je bilo mnogo klinaca koji su napravili odličnu atmosferu. Otimali su nam trzalice i na kraju niko od muzičara nije imao čime da svira. Fenomenalno!

I: Ili slučaj Vrbasa. Svirali smo u prostoriji ove veličine (20-ak kvadrata – prim.aut.), u njoj je bilo 70 ljudi. Tu su, ispred nas. Ne znaju sve pesme, ali jednostavno se uključe i ti osećaš energiju. Došli su bez predubeđenja. I zato ćemo što više svirati u unutrašnjosti i regionu, u Hrvatskoj, Skoplju. Kontaktirali su nas iz Hrvatske, hoće da dođemo.

I ima ta priča o vernom slušaocu iz Poljske?

I: Da, imamo jednog velikog fana u Poljskoj, koji je krenuo da širi priču po netu; i o Daliboru i o kompilaciji Zdravo, zdravo, zdravo. Naročito su mu se još dopali Petrol i Repetitor. Razume svaku drugu reč i zabavlja se analizirajući. I onda nas pita nešto poput: „Imate pesmu Vekovi, da li je to isto što i vjeki?“

Šta radite posle proba i koncerata, kako se zabavljate?

Lj: Ja odmah palim kući.

I: Ja ne znam da se zabavljam. (smeh)