Nakon 15 godina pauze, intervjua s Ramonesima i Johnom Peelom objavljenim još u jugoslovenskom Ritmu, osnivač Popboksa se, povodom prvog albuma u čijem rađanju je naš sajt izgubio diskografsku nevinost, prihvatio plejera & tastature
Slučajno sretnuvši Bregovića u Beogradu ovih dana, setio sam se jednog drugog, davnog Jutra koje je najavilo Dugme, a za njim i vrhunac titoističkog perioda razvoja naše popularne muzike zlatnih 80-ih.
Šta najavljuje ovo Jutro? Kako će deca gubitnika iz Miloševićevog rata nastaviti priču dece pobednika Titovog? Sudeći prema ovom izdanju – neopterećeno, kompetentno, razbuđeno i uglavnom na srpskom.
Svako pokoljenje kali se na svojoj mu(zi)ci. Paket aranžman bio je plod urbane vizije koja raskida s vladajućom ideologijom, a Jutro... je prvi poklič svesti koja se podiže iz ruševina.
Repetitorovo Ja to govori najglasnije:
“Ja, ja sam visok kao kuća,
Ja nemam mnogo stvari,
Ja nosim sve sa sobom.
Ja, ja nemam mnogo prijatelja,
Ne treba mi niko da mi kaže da me voli...”
Ovo je ne samo urlik tinejdžerske samosvojnosti, nego i eho Kojinog Niko kao ja, a i završna replika Miloševićevom “Volim i ja vas!”.
Od Repetitora, kratak je skok do Da da da Pionira 10, koji ne samo zvučno, nego i stihovno reafirmiše kredo Divljanovog “Mislim, mislim, ne želim da mislim – znam” kad pevaju:
“I uvek kad kažem, sve istina je,
I uvek kad vidim, isto je sve,
I dalje mislim jutro će promeniti sve...”
Velika je sreća da ovaj optimizam nije izolovana pojava. Njime odišu Grafov Mlad čovek i Značajan događaj Nežnog Dalibora, kod kojih ne samo što je vreme “puna čaša vode”, nego je i kao karika sa 90-im osvežen zvuk nedovoljno hvaljenih Oružjem Protivu Otmičara.
A ovo nas opet dovodi do sviračkog aspekta albuma, gde je nemoguće ne konstatovati zrelost umeća, daleko višu žanrovsku svest i zavidnu muzičku erudiciju. Do Popboksove Scene i ovog albuma teško da se znalo da širom Srbije – od Subotice, preko Bečeja, Novog Sada i Beograda, pa sve de Požege, Bora i Vranja – danas deluje bar 70 bendova odškolovanih na MP3 izobilju indie i garage rocka, popa, hip-hopa, elektronike, dancea i razne druge ezoterije.
Naravno, nisu ni ovi klinci bez zabluda i grešaka. Stare falinke (produkcija) i dileme (pevati na engleskom ili ne) i te kako su žive i zdrave. Međutim, i ovde ima kvalitetnih pomaka (The Mothership Orchestra, Ika) i zanimljivih rešenja, tako da je očekivano da će (nadajmo se) ubrzo nove kompilacije i samostalna izdanja ispeglati nedostatke i još glasnije, jasnije poručiti vršnjacima – zgrabite ovo jutro da ga (opet) ne otme noć!
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.