Za početak dobro jutro, pa nešto introspekcije, a odmah zatim i velika nerešiva dilema
Pojaviše se u poslednje vreme pesme koje ti razigraju opažanje. U stvari, primetiš ponešto, a imaš olovku i parče papira, pa spustiš misli o pesmama na hartiju. Dobro je to, da zarobiš misao dok je još vruća, pre nego što se ubajati.
A pesmama samim slabo se bavimo. Kao da uvek jurimo širu sliku, neku veliku priču, a ne gradivni materijal od koga su sagrađene mnoge kule i gradovi. S druge strane, potrebne su nam pesme, nadam se da je to još uvek tako. Da li je?
Nekoliko crtica koje slede možda ne govore o najboljim pesmama, jer neke su prosto takve da je sve jasno i ne treba trošiti suvišne reči. Neke pesme su opet takve da na njih ne vredi trošiti reči. Ove su me, eto, isprovocirale, izvukle iz mene neku misao ili dokotrljale neko raspoloženje. Ne treba zaboraviti da su iza ovih pesama i neki divni ljudi.
Dovoljno? Za mene jeste.
Za početak dobro jutro, pa nešto introspekcije, a odmah zatim i velika nerešiva dilema.
Postoji jedna pesma koja je idealna da vas probudi. I to doslovno, umesto budilnika, ujutro. Naravno, postavlja se pitanje da li je vama buđenje uopšte potrebno? Ako pripadate grupi ljudi koja svakog jutra ustaje iz kreveta i sprema se na brzinu, savladavajući nagomilani umor, ulazi u gradski prevoz, gužva se uskim ulicama, stiže na posao i – počinje da radi, da radi i gradi – nema bolje pesme od 2 miliona grupe Stuttgart Online.
Mogu da zamislim situaciju da se u periodu od 5:30 do 8:30 svakog jutra na radiju, odmah posle vesti i vremenske prognoze, obavezno pusti i ova pesma. Ona je taman sirova i gruba koliko treba, ali i pevljiva i jednostavna da uđe u uši. Zaista – svakog jutra je zgodno upitati se koliko se rasipa snaga, ali i još važnije – koliko je volja jaka? Dakle, nova himna našeg tranzicionog proletarijata.
Ako na taj način sagledamo snagu i volju, eto nam prilike da nešto korisno uradimo u toku dana. Ukoliko u mnogo dana ponešto uradimo, svima će nam sigurno biti bolje. Dakle, dobro jutro, radni narode, uz ovu lekovitu i organizacionu pesmu. A vi, lenštine, slobodno se prevrnite još koji put u krevetu, vama se ne vredi mnogo baviti, dosadni ste…
Kada čujete Ivicin glas kako peva “Samo magli, samo magli, samo magli pripadam…”, odmah vas nešto dotakne ispod grube kore vaše kože ili prepreka koje ste godinama fino poslagali u svojoj glavi. Taj glas je usamljen, zamišljam ga skoro kao glas neke šume, ili pevanje mahovine ili nekog ljudskog bića koje je pronašlo način da kaže zbogom celom društvu i svim njegovim lošim, izjedajućim stranama.
To je pesma o slobodi, u to nema sumnje, i to je sloboda u kojoj osećaš prirodu i ona prolazi kroz tebe i ti kroz nju, i vi ste jedno i to bez imalo patetike ili ironije. To je čista metafizika. Pesma je ujedno i odrečan odgovor manipulišućoj stvarnosti koja toliko lako svojata sve što joj je potrebno, nakon čega sažvaće i ispljune na pločnik.
Kako se Samo magli pojačava, tako više uvlači u sebe. Ponavljanjem, ritmom, u krugovima, poput nekog rituala. Dobar je to osećaj.
Kada porazmislim – da, i ja pripadam toj magli, baš toj i takvoj magli i sitnoj kiši koja je opisana u pesmi Nežnog Dalibora.
Eh, taj Kralj Čačka baš ume da nam ispriča priče o svojim velikim nedoumicama. Pošto je napustio rodni kraj i njegova meka brda, pa živi u velegradu, nije ni čudo da je jedna od centralnih, opsesivnih tema njegovog stvaralaštva odnos grada i sela.
Pokušava Kralj sebi a i nama da pojasni gde bi to bilo bolje i za njega i za nas. Gotovo u svakoj njegovoj pesmi ćete osetiti tu dilemu, makar u tragovima, a u nekima ćete dobiti i surovu, gotovo akademsku analizu tog pitanja.
U pesmi Gradovi on to čini hladno i oštro. Dilema je tu nerešiva, samo se uvećava serviranjem činjenica i naizmeničnim odgovorima ne-ne-ne i da-da-da. Otud nas pesma pogađa pravo u glavu, ostavljajući da sami donesemo zaključak koji nam je Kralj namerno uskratio.
U drugoj pesmi Noć za dan stvar je malo jasnija, jer se glavni junak rešenje nalazi u odlasku na selo, gde se primenjujući recept zdrava hrana, rakija, čist vazduh, rakija spasava od jada u kome se našao. Ali opet, nije to konačna pobeda, nažalost... Možda i način na koji ova pesma pogađa zavisi od verzije koju slušate – džezirane ili narodnjačke...
Ipak, ovo nikako nije sve što valja reći o Kralju Čačka, pa će biti još jedan tekst o njemu. Tekst o kiši.
(nastaviće se)
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari