Mnogo je mladih bendova s kojima bismo još hteli da sviramo. Možda njih četiri-pet s kompilacije Jutro, s mnogim neafirmisanim bendovima koji na njoj nisu, kao što su Žene Kese ili Till. Što se tiče onih već poznatih, bila nam je velika čast da sviramo s Presingom, a uvek smo spremni da to uradimo i s Velikim Prezirom, Autoparkom, Jarbolima, Obojenim, Darkwoodima…
Kamerne i uzbudljive, melanholične i nepatetičane, pesme Nežnog Dalibora se gotovo prirodno naslanjaju na skromnu ostavštinu domaćeg power-popa u rasponu od Filma, preko Lutki i Negativa do Autoparka.
Jedno važno ime u toj vrlo neodređenoj (upravo zbog nedostatka tradicije) hronološkoj lestvici je izostavljeno: Eva Braun!
U nekom od brojeva Ritma, tada aktivni rok kritičar Bojan Žikić (namerno pomenut upravo zbog podsećanja na tradiciju) je o Evi Braun zapisao: „Bečejci su razbili predrasude o tome da melodična i komunikativna muzika ne može biti istinski autorska i kvalitetna i, što je najvažnije, dugotrajna“. Ovu rečenicu danas, uz toponimsku korekciju, mirne savesti možemo primeniti na primeru Nežnog Dalibora. Trojke koja, kao i Eva Braun svojevremeno, podseća na igrače u bejzbol utakmici: u kojoj su u napadu oni koji ne izgledaju tako.
Nežni Dalibor je nastao pre desetak godina Vranju. Početak kao i svaki drugi: prijatelji zainteresovani za muziku su se družili svirajući obrade. Rani pubertet, kao i svaki drugi, obeležen je punkom, a ulazak u srednju školu je skalu interesovanja pomerio ka imenima kakva su Sonic Youth, Dinosaur Jr., Stone Roses, Husker Du, The Smiths, The Cure…
„Do danas se nismo odrekli tih klasika, ali slušamo i mnogo toga novog. Da ne nabrajam, evo, reći ću da ovih dana intenzivno slušam Twilight Sad“, kaže na početku razgovora Ivica Marković, pevač i gitarista benda.
On je, inače, arhitekta i dizajner. Basista Vučković studira fiziku, a završio je i srednju muzičku, violinu. Bane Bogdanović se između lupanja po bubnju bavi ugradnjom kancelarijskog nameštaja. Žive u Beogradu.
POPBOKS: Vi se, navodno, bend iz Vranja, a zapravo ste odande davno otišli, zar ne?
IVICA: Nas trojica smo došli u Beograd krajem ’98, ali ne da bismo svirali već radi studija. Bend je tad prestao da radi do 2000.
Kako je život u Beogradu uticao na vas? Svetla velegrada, beda prestonice...
Naravno da je potpuno nova vrsta svakodnevice prilično uticala na nas. Za mnoge je taj prelaz trenutak kad padaju u vodu mnoga očekivanja. Ali, eto, posle par godina shvatili smo da ne možemo bez benda i krenuli mnogo ozbiljnije nego ranije. Mada smo postali mračniji. Ili bar ja.
Kako se, bez laži i prevare, na poziciju benda reflektovala kompilacija Jutro...?
Bend teško i da je imao neku poziciju pre pojavljivanja ove kompilacije.
Omiljena pesma s tog izdanja ti je…
Menjaju se, otprilike, na nedelju-dve. Ovih dana 10.000 izvinjenja.
Kad su napisane pesme koje su dosad objavljene na Internetu?
Značajan događaj ’97, Kratka šetnja 2002, Grad još blista 2003. i Ti si sam prošle godine.
Da li je The Mothership Orchestra dobar izbor za kohabitaciju s ND na koncertu Domu omladine?
Kroz muziku oba sastava provlači se ta pop-linija, ali se ona interpretira na potpuno različit način. Oni sami kažu da sviraju kamerni pop, a mi sviramo, kako stvari stoje, power pop. Mislim da delu publike to savršeno odgovara, a delu nikako. Uostalom, videćemo na koncertu.
S kim biste još voleli da nastupate u Beogradu?
Mnogo je mladih bendova s kojima bismo još hteli da sviramo. Možda njih četiri-pet s kompilacije, s mnogim neafirmisanim bendovima koji na njoj nisu, kao što su Žene Kese ili Till. Gitarista Žena Kesa biće nam gost na koncertu. Što se tiče onih već poznatih, bila nam je velika čast da sviramo s Presingom u Domu omladine, a uvek smo spremni da to uradimo i s Velikim Prezirom, Autoparkom, Jarbolima, Obojenim, Darkwoodima…
Otkud Olja Lakićević iz Autoparka s vama? Šta će ona izvesti na koncertu?
Trebalo je da to bude iznenađenje, ali pošto se već zna, evo, samo ću da potvrdim da će Ognjenka s nama izvesti Kratku šetnju.
Vi ste, koliko čujemo, postali prijatelji s njima: vežbate u istom prostoru?
Upoznali smo mnogo muzičara nakon pojavljivanja na kompilaciji. Neki od njih su nam ponudili pomoć kakvu nismo mogli ni da zamislimo. Tu prednjače članovi Autoparka i Kraka iz Presinga. Autopark nam je omogućio da vežbamo u njihovoj prostoriji, gde su još i Petrol, Zemlja br. 9 i Fuuuuck, i na tome smo im beskrajno zahvalni. Sem toga, pomažu nam i po pitanju opreme, organizovanja koncerata, a i promovišu nas u svakoj prilici. Stvarno nemam reči.
Kad izlazi debi album?
Daćemo sve od sebe da snimimo sve stvari negde do kraja maja. Koliko će se vremena posle potrošiti na mix, mastering i sve to, stvarno ne mogu da kažem. Naročito zato što se sve radi uglavnom zahvaljujući dobroj volji ljudi kao što je profesor Dragan Novković s Više elektrotehničke, gde snimamo. Radni naziv je Pokidane niti i biće na njemu 13, možda i 14 pesama.
Da li ste to nudili nekom izdavaču, kakav plan imate?
Nismo još stigli. Trenutno smo prezauzeti da bismo jurili izdavača. Ako se nešto desi, desiće se. Ima nekih nagoveštaja. Stvarno još nemamo jasan plan.
Radoznao sam u vezi sa ekonomskim motivima umetnika u ova neromantična vremena. Kada si prvi put napravio pesmu, jesi li očekivao da to iko kupi?
Mislim da sam tada imao 14 godina, a to je vreme kad ne razmišljaš o prodaji i kupovini.
Kako ti se to danas čini?
Danas ne mislim da u Srbiji od toga može da se živi. Retko ko kupuje diskove. Ovde je kupovina diska čin podrške muzičaru, a ne neka normalna stvar. Dovoljno je da se proda jedan disk, i eto pesama na Internetu. To treba prihvatiti i u skladu s tim se ponašati.
Razmišljaš li o kupcu svog diska ili koncertne ulaznice?
Naravno! O ljudima kojima se dopada naša muzika i koji dolaze na naše koncerte. Trudim se da ih što više upoznam.
Zanima me da li si potpuno zanemario ekonomski motiv.
Za protekla dva meseca već smo dvaput svirali besplatno; to valjda dovoljno govori o ekonomskim motivima. Nama je trenutno najvažnije da nismo na gubitku, kao što uglavnom jesmo zbog iznajmljivanja opreme za koncerte. A bilo bi sjajno kad bismo od toga imali dovoljno i da snimimo nešto ili kupimo komad opreme. Zasad ulažemo od onog što zaradimo na drugi način.
Za kog svetskog muzičara možeš da kažeš da ti je po načinu razmišljanja najbliži? Pod uslovom da je živ.
Ako govorimo o pristupu instrumentu, tj. gitari, mislim da sam najviše stvari upio od Johnyja Marra iz The Smiths. Mada, tu su i gitare grupe Ride na albumu Nowhere. Ne znam kako se zovu članovi tog legendarnog benda. A što se tiče poetike, ne znam… Od tzv. živih legendi, možda Thom York. Tu je negde i Morrissey, naravno.
Od novijih?
Malcom Middleton, pomenuti Twilight Sad. Sve ovo je teško shvatljivo nekome ko je čuo samo Značajan događaj, ali to je jedna od naših najranijih stvari.
Koja je najvitalnija muzička forma na savremenoj sceni? U svetu koji je „pun nametnutih stvari...“
Hip-hop je trenutno najvitalnija muzička forma u svetu. U SAD i Britaniji, zemljama s najjačom muzičkom industrijom, hip-hop dominira. Ne govorim ovo samo na osnovu onog što vidim u medijima, već i znam od ljudi koji žive tamo već neko vreme.
Šta je od toga primenjivo u Srbiji?
Ovde takođe dominira hip-hop. Naravno, ako na trenutak zaboravimo onaj turbo deo naše stvarnosti.
Ko je najveći muzičar današnjice?
Verovatno Neil Young. Kažu da je ogroman! (smeh) Ne znam kako ozbiljno da odgovorim na ovo pitanje.
Zašto?
Mislim da danas, u vreme velike raznovrsnosti, ali i hiperprodukcije svega i svačega, pa i muzike, ne može biti najvećeg muzičara današnjice. To bi mogla biti neka iskusna starina poput Younga, ali teško mi je da izdvojim nekog od njih.
A ko je onda najveći neotkriveni muzičar za kog si čuo?
Kralj Čačka.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.