Drugo veče festivala Jelen Pivo Live je pred 7.000 ljudi na jednom mestu okupilo neobičnu galeriju rock likova kao što su Bare, Koja, Evan Dando i Cane. To nije moglo da omane...
Sećate li se epizode Grlom u jagode u kojoj Bane Bumbar pokušava da osvoji devojku uz klizanje na Tašmajdanu? Mesto na kom se održao ovogodišnji Jelen Pivo Live nekada je imalo izrazito sportsko-rekreativnu funkciju. Ta vremena u Beogradu su davno prošla, a juče su posetioci bazena preko ograde zbunjeno gledali publiku koja je oko šest popodne počela da pristiže na drugo veče festivala.
Jesenji toplotni udar doveo je na nastupe beogradskih bendova Strip i Shiroko samo par desetina najupornijih. Različite po pristupu, ove grupe zapravo pokušavaju da daju odgovor na pitanje kako treba da zvuči srpski mejnstrim bend sa pevačicama. I dok Strip nastavlja putem Negativa, kombinujući crossover svirku sa pitkim pop aranžmanima, Shiroko se oslanja na modernije tokove plesne muzike.
Kada gledate njihove nastupe jedan za drugim, imate utisak da svakome nedostaje nešto što ima onaj drugi – Stripu (foto iznad) malo moderniji pristup, a Shirokom (foto ispod) više strasti i energije. U tim trenucima momci iz obezbeđenja su se na širokom prostoru partera zabavljali igrajući frizbi.
Izlazak na scenu Majki doveo je pred binu nešto više ljudi željnih prave rock energije. Baretovo karakteristično „umorno“ držanje jednostavno nije ostavljalo prostora za kalkulaciju. Stihovi koje izgovara, iako veoma jednostavni, uvek predstavljaju ponovno proživljavanje - tu, na licu mesta. Nastup je bio (pre)kratak, izgleda da je bend bio zadovoljan, a delom i iznenađen srdačnom podrškom. Goran Bare je na kraju obećao da će Majke uskoro održati solo koncert u Srbiji.
Da energija ostane u visokom registru, pobrinula se Disciplina, koja je u oko sat vremena napravila most između svih faza benda. Kojino liderstvo je svakako neosporno, ali motor koji njihov nastup čini impresivnim je predanost i snaga bubnjara Buce (čiji je pevački udeo takođe značajan). U sudaru sa wahom natopljenim Kojinim Rickenbakerom, najmoderniji ritmovi za trenutak prestaju da budu samo sredstva za jednokratnu upotrebu (npr. u klabingu) i dobijaju emotivnu snagu bluesa.
Iako veoma raspoložena na početku, publika je na sredini koncerta DAK-a osetila zasićenje, ali je bend do kraja uspeo da je ponovo motiviše. Na bisu je bend uz skandiranje publike odsvirao Buku u modi. Tad se već napravila gužva na mestu ispred bine koje pripada fotoreporterima, pošto je trebalo da se zauzme dobra pozicija za fotkanje posustalog lepotana američkog rocka - Evana Dandoa.
Sinoćnji koncert Lemonheadsa verovatno će biti predmet polemika oko suštinske stvari – da li je to bio šarmantni nastup velikog kantautora ili neprofesionalno, neformalno pojavljivanje velikog rock benda (osim Danda, postavu su ovog puta činili basista Vess Ruthenberg i P. David Hazel)?
|
Povezani tekstovi: Jelen Pivo Live '08 (1) - Ostrvo doktora Iggyja - Jelen Pivo Live '07 - King Monkey, Svedoci i Zeleni Zub - Jelen Pivo Live '06 - Uzvraćen udarac |
Sam Dando nijednog trenutka nije delovao isfolirano, naprotiv! Na bini je pomagao tehničarima nameštanje zvuka, zatim se okrenuo publici i počeo da svira, često se osmehujući i komentarišući kratko na kraju pesama (najviše se izvinjavao zbog glasa).
Bend je na početku izveo gotovo ceo It’s A Shame About Ray, a potom je usledio sjajni Dandov solo set sa pesmama My Drug Buddy, Outdoor Tipe, Being Around... Svirka je bila manje impresivna. Jedini trenutak kada su Lemonheadsi energijom opravdali satnicu koja im je dodeljena bilo je izvođenje pesme Great Big No.
Dando je bio vidno ushićen podrškom iz prvih redova (treba li naglašavati da su ga većinski činile devojke?), i na kraju je sišao da malo proćaska, uputi koji osmeh i podeli autograme. To je, dakle, Evan Dando – najtalentovaniji američki autor, kadar da od par akorda stvori magiju, ali koji sa istom lakoćom uspeva da uprska svaku priliku da postane i nešto više od lokalnog heroja.
Nastup Partibrejkersa bio je sušta suprotnost Lemonheadsima, i mogao bi da uđe u red prvorazrednih trenutaka u skoroj istoriji srpskog rocka. Reč je o njihovom prvom većem beogradskom koncertu nakon objavljivanja albuma Sloboda ili ništa. Zvuk je bio odličan, precizan ali samo toliko da ne ugrozi garažni senzibilitet benda. Tokom čitavog nastupa vladala je prava pomama u publici, koja se zabavljala ozbiljnim šutkama i povremenim bacanjem čaša na binu.
Cane je bio dobrodušan i ciničan u isto vreme. Tražio je od publike da se opusti, dok je prema VIP loži bio nemilosrdan (naslov teksta je citat Canetovog obraćanja publici, posle kog je prisutne vipovce nazvao pičkicama).
Trenutak koji ovaj nastup čini istinski velikim je odlučnost i snaga sa kojom je Cane ponavljao reč „neću“ (pesma Sloboda ili ništa sa istoimenog albuma), pokazavši da je i dalje miljama daleko od srednje i mlađe generacije srpskih bendova, koji u odnosu na njega deluju veoma pitomo. Taš je tada zaista zagrmeo i izgledalo je kao da će se svet bar na trenutak zaustaviti kako bi se stalo na put nepravdi.
Antonovi rifovi su bili na istom zadatku, ali je način na koji je odsvirao Kreni prema meni bio posebno zadivljujući, pošto je pokazao kako u njemu kuca nepogrešivi nerv Chucka Berryja.
Iako je bio vidno slabije posećen od prvog dana, sinoćnji koncert nije zaostajao po kvalitetu, a završnica je bila više nego ubedljiva.
Žao mi je, Iggy, ali ovo ipak nije bila samo tvoja žurka.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
v (gost)
| 07.09.2008. 18.55.55
"...najmoderniji ritmovi za trenutak prestaju da budu samo sredstva za jednokratnu upotrebu (npr. u klabingu) i dobijaju emotivnu snagu bluesa."
ho ho ho! ritmovi ZA TRENUTAK prestaju da budu sredstva za JEDNOKRATNU upotrebu. i to još najmoderniji :)
-
dr (gost)
| 07.09.2008. 18.56.43
Brejkersi,definitivno broj 1 na srpskoj sceni. Inace, nije prva svirka posle objavljivanja novog albuma. U bloku 45 odrzali su jos bolju (duzu) svirku i to za dz. pre nekoliko meseci.
E da, fascinantno je koliko je Disciplina dosadan i bezvezan "bend". Majke, po prvi put posle 20 godina u BG da sviraju pola cuke, a Koja da smara svojim diletantizmom sat i po. Definitivno promasaj festivala. Los zvuk, pevanje ispod svakog nivoa. Uzas.
-
E svasta (gost)
| 07.09.2008. 21.01.08
Ja sam se najbolje provela na disciplini, kakvo smaranje, to je bio najenergicniji nastup!
-
slushajmo domace (gost)
| 07.09.2008. 21.07.41
mogao bi biti moto sajta
-
vukoye (gost)
| 07.09.2008. 21.12.30
Disciplina je na dobrom putu dok god publika Brejkersa, Corbe, Van Goga i slicnih narodskih bendova bude smatrala da je njihova muzika dosadna
-
zlopamtilo (gost)
| 07.09.2008. 23.32.44
ako ti je dak bezvezan bend,probaj sa galijom,sigurno ce ti se svideti!
-
glorfindel (gost)
| 07.09.2008. 23.59.08
Disciplina je sve oduvala, bez greške! Retko neki bend isijava toliku energiju kao oni. Voleo-ne voleo njihovu muziku, osećaš se dobro dok sviraju. Brejkersi standardno dobri.
Ono u šta ne mogu ni posle više od 24h da poverujem je neobjašnjivo katastrofalno ozvučenje za vreme nastupa Lemonheadsa. Evan je bio sasvim solidan, opušten potpuno, sušta suprotnost divljačkoj Disciplini, ali sam se kući vratio nagluv! Gde god da sam stao, tik uz binu, levo, desno, na 20 ili 40 m od iste, ne zna se gde je zvuk bio gori, samo krčanje. Šteta što se takav amaterski propust desio za vreme svirke takvog lika kao što je Dando, daj Bože da se ukaže prilika za "popravni", ali sumnjam da hoće...
-
palibrk (gost)
| 08.09.2008. 01.23.59
bio dobar provod na disciplini, i to je to za drugi dan.
-
Tijana (gost)
| 17.09.2008. 14.41.56
Disciplina zvučala solidno, ali sve to više nema nikakvu snagu otkrića, kao da je prežvakano. Brejkersi na jednom od najboljih nastupa, apsolutno se slažem. I dalje imaju moć da te jednostavne stvari koje izgovore pogode pravo gde treba, i da sve odiše energijom kakvu nemaju ni bendovi dvadeset godina mlađi. Van Gog nema s tim ama baš nikakve veze.
-
mighty milorad (gost)
| 29.09.2008. 15.16.12
Ne slazem se sa Tijanom, jer ako neko stagnira, to su pre Partibrejkers nego Disciplina.
Postali su popularan srpski bend, godinama zvuce isto i izbacuju iste albume.Tu tek nema iznenadjenja i to u nekoj ozbiljnoj r'n'r sredini ne bi moglo da prodje, potpisujem.
Toliko.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.