Konačni utisak je povoljan: album je namenjen publici preko 25 godina. Da li je to plus ili minus za bend – procenite sami. Slabosti ima, ali nisu nepremostive ukoliko se stane na loptu. Momci i devojke znaju da sviraju, znaju da pevaju, očigledno uživaju u svom poslu, ali to nije dovoljno. Najvažnije je, ipak, da ima građe za nastavak, nadajmo se da neće proći godine do albuma br. 2
Domaći rock i pop... kako to kilavo zvuči. Prošla su vremena kad su Bajaga i Riblja Čorba prodavali po pola miliona ploča, prekrili su ih ruzmarin, snjegovi i šaš. Ipak, (umesto lamenta), imam utisak da je domaća scena prošle godine počela da se budi, izdato je nekoliko dobrih albuma, neke su se grupe vratile u velikom stilu, bilo je dobrih koncerata. U tu priču se uklapaju i naši današnji junaci.
Strip jeste nešto posebno, i to osetite čim u rukama osetite CD umotan u knjižicu, sa još jednim dodatnim multimedija diskom. Na njemu možete svirati sa virtuelnim bendom ala Gorillaz, ali i videti odličan spot
Lov na veštice, kompjuterski animiran. To dokazuje da na ovim prostorima još ima talenata za animaciju i režiju dobrog video spota. Dakle, luksuzno. Ali, nobles oblige, kakve su pesme – što je i najvažnije pitanje u ovoj priči?
Pre toga treba reći ko su članovi Stripa: Milan Prokop je producent i svira klavijature, na gitarama je Sale Sedlar, Boris Topalović je autor skoro kompletne muzike i većine tekstova, a tu je i udarni pevački trio: Ana Milenković, Ivana Pavlović i Aleksandra Kovač. Dakle, ženska all-star ekipa različitog vokalnog senzibiliteta (Ana i Ivana s jedne i Aleksandra s druge strane). Pa, počnimo već jednom.
Album otvara numera Intro otpevana na engleskom. Još jedna rak-rana domaće muzike, kojoj ni Strip nisu umakli. Koliko znam, publiku domaćih bendova čine ljudi koji govore srpski i njemu bliske jezike, i nejasno je, a za neke bendove i samoubistveno, svojeglavo insistiranje na pevanju na engleskom. Šta god oni mislili o tome, veliki svet ih neće primetiti... Skoro svaka engleska ili američka vukojebina ima više bendova nego cela Srbija – time je sve rečeno.
Srećom, osim poslednje pesme, koja se, logično, zove Outro, sve ostale su otpevane na srpskom, i tako dolazimo do numera koje čine prvu polovinu albuma – sve do Košmara. Zvuk koji se proteže prvom polovinom diska obojen je teškim gitarama, karakterističnim pastišom Hammond klavijatura, koje čine da poverujemo da su se vratile rane 70-e u svom hard-rock izdanju. Uopšte, pesme su ponekad nepotrebno obogaćene, što dovodi do jednoličnosti i gde čak ni pomenuti prvi singl, Lov na veštice ne ostaje dugo u sećanju. Kao da ste otvorili rođendanski poklon, skriven iza blistave ambalaže, i unutra pronašli predmet koji već dugo imate na polici.
Srećom, drugu polovinu diska otvara Košmar, primer kako se zvuk sa prve polovine albuma može učiniti pevljivim, pamtljivim i sjajno odsviranim i otpevanim (Ana). Ivana odgovara pesmom Bez odgovora, koja se razlikuje od svega što smo do tada čuli, sjajnim tekstom donosi preko potrebni minimalizam. Aleksandra nam iz svoje vreće vadi soul/gospel note. Pesma je Crni sjaj – i još jedan dobitni poen.
Slede Probudi se i Treba mi neko kao ti, nešto slabije od prethodne trojke, ali i bolje od većine pesama iz prvog dela. Na kraju dobijamo Outro i, kao bonus, još jednu verziju Lova na veštice.
Konačni utisak je povoljan, album je namenjen publici preko 25 godina. Da li je to plus ili minus za bend – procenite sami. Slabosti ima, ali nisu nepremostive ukoliko se stane na loptu. Momci i devojke znaju da sviraju, znaju da pevaju, očigledno uživaju u svom poslu, ali to nije dovoljno: zvuk bi mogao biti malo moderniji, manje klavijatura u obliku prikazanom na albumu – ko još danas tako svira? Najvažnije je da ima građe za nastavak, nadajmo se da neće proći godine do albuma br. 2.
Takođe, ako smatrate da posedujete seksi besan glas, imate poziv za audiciju na sajtu grupe. Nova lica su još jedna od stavki koje su potrebne domaćoj muzici, i to je put kojim treba ići dalje.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.