Nije bilo većih rock festivala u Beogradu u poslednjih nekoliko godina, računajući i Rock ’n’ roll školu na Tašmajdanu. Ovoga puta u SKC-u je selekcija popularnijih bendova u velikoj, i manje poznatih u maloj sali predstavila ono što trenutno čini relativno objektivan presek domaće scene. Program festivala bio je podeljen na dva dana, od kojih je svaki ciljao na posebnu grupu slušalaca
Mesto: Studentski kulturni centar, Beograd
Vreme: Petak i subota, 15. i 16. decembar 2006.
Produkcija: Jelen pivo & Odličan Hrčak
Prvog dana dominirali su
populistički bendovi – oni koji se samim pristupom obraćaju širokoj publici, koja ne voli da cepidlači u vezi sa ukusom već samo uz pivo želi malo žestokog rock ’n’ rolla. U tom smislu, izbor da iste večeri (u velikoj sali) nastupe Orthodox Celts,
Partibrejkers,
Eyesburn i reinkarnirani Sunshine jeste bio odličan; njihova publika ne samo što voli pivo (pogotovo po promo ceni), nego joj i gužva ne smeta. Naprotiv, može se reći da njima u definiciju rock koncerta spada određena mera haosa. Primetno je bilo da je ovoga puta došla nešto mlađa publika, uglavnom srednjoškolci, dok se stariji fanovi pomenutih bendova nisu mogli videti u većem broju.
U malom klubu dominirao je hard’n’heavy i rap zvuk. Dicord, Straight Jackin, Flip Out, Irie Fm i
Shkabo delovali su kao prilično konzistentan spoj koji je pokrenuo publiku u vidno manjem broju nego što je kapacitet male sale to nudio.
Gužva u SKC-u na ivici humanitarne katastrofe ponovila se i narednog dana, ne u tolikom intenzitetu, ali sasvim dovoljno da opet zasmeta. Redovi na sve strane, na ulazu, za šankom, ispred WC-a, i može se sa sigurnošću reći da je kapacitet samog mesta bio probijen. Hvala nebesima, konačno smo dočekali gužvu i redove na jednom domaćem rock koncertu.
Program je bio namenjen starijoj i rafiniranijoj publici (da izbegnemo neprijatnu odrednicu
urbanijoj). Veliku salu napunili su Neočekivana Sila,
Obojeni Program,
Darkwood Dub i
Disciplin A Kitschme. Zrelija i starija publika, svakako manje besvesna svojih radnji, ispunila je prostor velike sale do kraja. Može se reći da su bendovi imali podjednako dobar prijem kao i prethodne večeri, iako se manje zasnivaju na čistoj energiji i deluju na više moždane funkcije.
U maloj sali su opet, prirodno, nastupili manje poznati bendovi. Naravno, išlo se na sigurno, što je možda greška, budući da su neki novi mogli dobiti priliku, dok ovi stari nisu dobili dovoljnu pažnju u zapostavljenoj maloj sali. Nastupili su
Repetitor,
Intruder,
Popečitelji,
Supernaut i
Shiroko.
PRVI DAN
Partibrejkers
Naveli su publiku da dobro prodrma pod velike sale. Opušteni, sigurni, pomalo mačo, pomalo blues, arhetipski rock ’n’ roll kakav svi znamo, uz tradicionalnu Antonovu virtuoznost, obeležili su njihov nastup. U godinama koje dolaze neće biti nikog da ih zameni. Možda i ne treba.
Eyesburn
Izgleda da su već porasle generacije klinaca kojima su upravo oni otvorili vrata rocka. Takođe, pokazalo se da pevanje na engleskom ne mora da bude prepreka popularnosti domaćeg benda. Doduše, nije sigurno da su ih baš svi razumeli, ali je atmosfera bila podjednako frenetična kao i na Partibrejkersima, uz svu tu distorziju, intenzitet izvođenja i potencijalno romantičnu reggae angažovanost.
Sunshine
Pojavili su se pomalo neočekivano, nakon što smo mogli pomisliti da su definitivno zaboravljeni. Ipak, i ovako mlada publika još odnekud zna za njihove žestoke pesme, na koje energično reaguje, i čini se da joj to sve ne smeta da opet podivlja. Rap s tvrđom gitarskom pratnjom možda će postati novi domaći folk u 21. veku. O tome su u malom klubu svedočili i Straight Jackin, koji takođe vole rep i gitare.
DRUGI DAN
Repetitor
Nastupili su kao prvi bend drugog dana festivala, a koncert je, uz tehničke probleme (loš monitoring na bini, koji ih je pratio tokom celog nastupa), počeo u 21:40. Bez obzira na neshvatljivo nemaran odnos tonske ekipe, ako uzmemo u obzir veličinu događaja, grupa je zaista odlično zvučala. Očigledan je izvođački napredak, neke pesme su aranžerski obogaćene, Ana-Marija je povremeno pevala back-vokale Borisu, a nekoliko puta je izgledalo da će Milena potpuno rasturiti one jadne bubnjeve. Ubedljivo i inspirativno, uz verovatno najbolje izvođenje pesama Ja i I Wanna Be Your Dog Stoogesa dosad, za šta je, apsurdno, verovatno malo zaslužan i tonac, koji je loše obavljenim poslom izazvao revolt kod članova benda.
Intruder
Posle probijanja leda očigledno se i tonac vratio za mix-pult, tako da je ova plesna postava imala manje tehničkih problema. U prilično živoj varijanti – bubanj, gitara, klavijature, mašine, muški i ženski vokal – Intruder su nas prošetali kroz svoju sada već 15-godišnju karijeru. Angažovano i usvirano – noge nisu mogle ostati mirne.
Popečitelji
Odlični svirači, svesni šta znači biti muzičar, pomalo drski i ljuti, pomalo mistični, vole jazz, ali i folk. I ne dopuštaju predah. Furiozno brzi, rasvirani, uvek poletni, teraju na ples ili na poskakivanje u mestu. Očigledno, mala sala SKC-a bendu možda nije donela toliko novih slušalaca koliko uživanja onima koji ih već znaju.
Darkwood Dub
Nekad omiljeni rock alternativni bend skrenuo je u elektroniku više nego što je to sebi dopustio bilo koji drugi bend njihovog kalibra. Iako pomalo hermetični, uspeli su da podignu publiku koliko i pravoverni rock ’n’ roll Partibrejkersa.
Supernaut
Manje inspirisani nego na spektakularnom solo koncertu u SKC-u pre mesec i po dana. Ipak, punijeg zvuka nego ranije, s pridruženim novim gitaristom, činilo se da im nikad nije dosta hard-rock-blues-pub-rocka s dodatkom psihodelije. Cinični i oštri, privući će samo neke, mada je ovoga puta reakcija bila sasvim pristojna – možda su uspeli da iniciraju ponekog u svoj podzemni svet.
Shiroko
Oni su doživeli najveći peh na JPL festivalu. Basista je do subote bio u Pragu, a zbog magle na beogradskom aerodromu avion kojim je putovao nije mogao da sleti u Beograd, već je završio u Zagrebu. Po njega je kolima otišao bubnjar, koncert je premešten za kraj festivala, a nervozni članovi benda su tokom cele večeri pokušavali da procene koliko je vremena potrebno da se svi okupe.
Da to ne bi bio jedini problem te večeri potrudio se tonac u malom klubu. Prvo je dao rok (!?!) do kada će čekati da se odsutni članovi benda pojave, a zatim je, kad su se svi skupili i počeli sa svirkom, posle par pesama odlučio da je to bilo dovoljno i započeo manevar samoinicijativnog završetka koncerta. Nakon poluincidentne situacije koncert je nastavljen i bili smo u prilici da čujemo još samo jednu pesmu pre konačnog kraja. Prilično solidan nastup benda ostao je u senci svega ostalog, nadamo se da će biti prilike da ih uskoro vidimo ponovo.
Disciplin A Kitschme
Kako i priliči našem bendu sa najvećim autoritetom, Jelen Live je zatvorila bučna heavy-bass-blues ekipa. Jednog od retkih autentičnih genija savremene muzike koji je prešao četrdesetu, novotalasnu/neopunk ikonu, zasluženog veterana..., Koju bi bilo nepravedno svrstavati u bilo koju kategoriju osim njegove lične. Primer Disciplin A Kitschme - čiji je koncert, uprkos problemima sa zvukom, protutnjao punom snagom – je dokaz kako ne treba brinuti za budućnost rock ‘n’ rolla: on će postojati dokle god bude bilo establišmenta protiv koga će moći da se postavi.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.