Prošle godine je omaleno srpsko izdavaštvo postalo bogatije za još jednu muzičku etiketu. U pitanju je Magmedia, čiji je osnivač Boško Ćirković, šire poznat kao Škabo Maestro. Prva dva izdanja Škabove firme su intimni rap projekat maestra i njegove supruge, te album electro-blues provenijencije, koji dokazuje da novoosnovano preduzeće neće biti isključivo hip-hop orijentisano
Preterano važna osoba
Vol. 1
Sindikalna družina je već posle svog prvog izdanja postala pretesna za realizaciju svih Škabovih ideja. Usledio je solo album
Sam, koji je pokazao koliko još toga jedna od originalnijih MC persona na ovim prostorima ima da kaže. Originalan humor i zanimljive fikcije su, najopštije rečeno, njegovo glavno liričko oružje; preterivanje u pomenutim okvirima se podrazumeva.
Na istom tragu nalazi se i album Preterano važna osoba (P.V.O.). Ovoga puta su standardnom Škabovom arsenalu tema pridodate i vojni rok, ali i njegov ulazak u bračne vode. Tako u uvodnoj PVOratnik možemo čuti iskrenu ispovest o samoći i udaljenosti od voljene osobe, a već u narednoj, uz interesantan kineski muzički motiv, reklamiranje novog P.K.S. brenda.
Škabov novi partner, muzički i životni, prvo bitnije pojavljivanje ima u pesmi
Četvrto (Murija). Prvi singl i jedan od boljih momenata na albumu muzički se oslanja na rap klasik KRS Onea
Sound Oh the Police, a tekstualno na filmski lik
Zlog poručnika (u pesmi
Pozornik Škabo), koji ovoga puta ima jednako pokvarenog saučesnika u liku Svodnice Dice. Nadica u ovom rap duetu zvuči uverljivo i stilski iskusno, tekst je maštovit i zabavan, a ulice Beograda savršena pozornica za Škabov komad.
Nažalost, pored ove pesme i serijala Surovo (tri epizode u hard rock maniru), ostatak albuma već posle drugog slušanja postaje nezanimljiv. Njegov očigledan interni karakter uzima danak, a iskrenost sama po sebi nije dovoljna da to nadoknadi. Primetna je idejna posvećenost i antipozerski pristup bračnog para P.K.S. (i to svakako treba podržati ), no to je nužno potkrepiti raznovrsnijim i boljim tekstovima, ali i ozbiljnijim muzičkim matricama.
Izdanje je za naše uslove tehnički korektno urađeno, a na prednjoj strani omota se nalazi bračni par u ratno-profiterskoj pozi. Bez obzira što svako ko sluša Škaba zna da je u pitanju ironija, možda će neki klinac iz Leskovca ovu sliku (sa sve kalašnjikovim kojeg nosi Nadica), protumačiti kao superkul ili „extra je brrrate Škabo gengsta“. Malo neoprezno, rekao bih.
P.V.O. je i multimedijalni CD i na njemu se osim 17 pesama nalazi i spot za Četvrto (Murija), tekstovi pesama i remixi za Moj Dorćol (Skabodica feat. Kir Dadi rmx) i P.V.O. (Marko Stojanović rmx). Moj Dorćol, presvučen dobro produciranom elektro matricom, najprijatnije je iznenađenje dodatne opreme ovog izdanja. Ovo naravno nije sve: ako budete kupili ovaj disk, dobićete na poklon razne ćirilične fontove (?), kao i deo foto-albuma samog autora. Domaćinski, nema šta.
* * *
Vol. 1, drugo po redu izdanje u Magmedijinom katalogu, predstavlja zanimljiv pokušaj da se blues veteran (Mista Dady – ovde otelotvorenje žanra) izloži stroboskopskom svetlu mračnog kluba (u čijoj tami teško da ima bilo kakvih lančića). Iskustvo i pređeni kilometri bili su presudni za snalaženje u ovom hladnom elektro svetu, a na momente je stari momak bio vrlo zapažen na plesnom podijumu.
Fokusiranost i jasan cilj sastava/projekta
Electric Blu, koga još čini i Petar Singer, bili su prvi utisci prilikom preslušavanja izdanja. Digitalizovati blues ritmove i svedenim vokalnim deonicama na efikasan način podržati njihov electro puls – to bi u najkraćem bilo moje hrabro tumačenje ideje autora. S druge strane, uspeh u ovoj nameri ipak je samo delimičan.
Album otvara obrada blues tradicionala Rollin u electro ruhu sa sve prvoklasnim blues vokalom i nezaobilaznom usnom harmonikom. Dobar prvi utisak umanjuje Looking For My Baby skromnog muzičkog pakovanja, koji se sastoji od ponavljanja jednostavne elektrificirane bas deonice i repetitivnog vokala koji izgovara četiri reči koje su i naziv pesme.
Možda ipak nije dovoljno samo preslikati blues obrazac (i to prilično stereotipno). Tako su na gotovo identičan način urađene (naravno, podrazumevaju se različite jednostavne electro podloge) i Got No Money, Every Day, Electric Blu.., skoro dve trećine albuma. Malo uverljivije zvuče singlovi Stomach Ache i To Another Line, a najbolji momenti albuma su Winter Time, sa odličnim semplom koji zanimljivo korespondira sa blues vokalom (Škabo umešao prste), i Madman Blues, sa rudimentarnim drum and bass ritmom i upečatljivom slide gitarom.
Bila bi prava šteta da se na tragu ove dve pesme inače samo postavljena ideja na ovom albumu u budućnosti inventivnije ne razradi. U tom smislu sa nestrpljenjem očekujem Electric Blu Vol. 2.
Ovaj disk je takođe multimedijalnog karaktera i sadrži lepo dizajniranu prezentaciju u okviru koje se nalazi i spot sa prvi singl Stomach Ache.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.