Svima koji su me krajem prošle ili početkom ove godine pitali za najbolju pesmu 2007. nudio sam isti odgovor: Britney Spears – Radar
Radar je jedina prošlogodišnja pesma (numera, traka, broj, komad, parče...) koja je u meni stvarala onaj osećaj usled koga bih počeo da se ponašam potpuno drugačije nego inače. Skakao bih prilikom svakog neplaniranog susreta (retke prilike da je ovo neko pustio – bilo u klubu, bilo u etru), pokrivao bih uši rukama i odmahivao glavom tokom onih delova koji su me toliko šljakali, a onda bih, verovatno u grozomornom falšu, pokušavao da otpevam neke reči koje nisam ni uspeo da naučim jer me je Radar uvek bacao negde drugde.
Radar još nije postao industrijski singl – verovatno se čuva za onaj period kada je albumu potrebno udahnuti novi život, a to će, pretpostavljam, biti tokom predstojećeg leta. Album Blackout objavljen je oktobra prošle godine, ali je meni obeležio i leto pre njega. Mesecima pre toga Britney Spears je nebrojeno puta završila kao primer medijskog pakla slave u kojem je svo njeno lično postajalo javni diskurs, što bi se onda vratilo do nje i tako ukrug...
Meni je Britney oduvek stvarala osećaj, a njen pogled, koji je ispisivao ne baš visoku inteligenciju, ulivao mi je sigurnost u bliskost sa Svetom Poznatih.
Nemali broj puta osećao sam se kao da smo razgovarali (i dan-danas žalim što nisam, kao neki moji poznanici, otišao na koncert u Budimpeštu 2003), i nemali broj puta sam njene probleme doživljavao kao svoje. Sećam se da sam na radiju pre neku godinu prognozirao krah njene karijere, ali ni tada nisam mogao da pretpostavim da će mi se „desiti“ Radar. Sve do Blackouta, Britney je za mene bila samo simbol, slika života koji je jako daleko od mene. Nešto kao moja sestra u zemlji čuda.
Pesme i albume nisam ni konstatovao, koliko sam pratio njen život – sve od trenutka kada mi je jedna prijateljica skrenula pažnju na nju 1999, odmah nakon NATO bombardovanja.
Tada mi je sve to bilo novo i čudno; da se jedna klinka toliko prodaje; bio je to početak jedne nove ere.
Nije da me je oduševila ova pesma, ali su me oduševljavale salve besa raznih hrišćana i drugih na konto njenog beščašća.
Nekoliko godina kasnije, Britney za producenta ima Pharella Williamsa, jednog od retkih afroameričkih muzičara koje sam zavoleo nakon Michaela Jacksona.
Pa ipak, ni Toxic ni Slave nisu bile pesme koje bih poželeo da pustim kada sam sam. Pratio sam prethodne vesti o raskidu sa Justinom Timberlakeom (od čijeg albuma se posle nije moglo jesti na miru u McDonaldsu), pa nove veze, brak(ove) i konačno, prvu vest o trudnoći. Tada sam pomislio da je kraj i poželeo da ipak preslušam sve što je ikada objavljeno pod njenim imenom. Ali, iz nekog razloga nisam to uradio.
Talog o Britney u mom mozgu u međuvremenu se nagomilavao: gledao sam kako joj ispadaju deca iz ruku, kako se vozi bez gaćica, provodi i plače, ali ništa nije moglo da me pripremi na sliku ćelave Britney.
Negde u mračnom kutku moje svesti, pomislio sam: ona će biti moj Kurt, sada, ako umre. Sve ove godine verovao sam u nju (bez obzira na to što se skoro nikada nisam slagao ni sa jednim njenim stavom), i negde sam bio siguran da je ona ipak previše hrabra da bi se ubila.
Nisam želeo da vidim te ogoljene uši (koje su tako perverzno podsećale na uši bračnog para Milošević/Marković), ali sam više nego ikada želeo da čujem taj album koji se na jedvite jade snimao tih meseci. Britney je kasnila na snimanja, nije se pojavljivala, jedva se trudila...
Gimme More, prvi singl Blackouta,, najavio je jezivo moćnu produkciju. Beskrajne modifikacije glasa, svi mogući efekti i autotune-pitch korekcije učinili su da ovaj album zvuči savršeno.
Savršeno neljudski, a Britney. Mogao je da peva bilo ko, no svejedno, zvučalo je jako dobro. Nate Hills, poznatiji kao Danja i desna ruka Timbalanda, jedan je od glavnih producenata i godina 2007. bila je njegova zlatna (Bjork, Duran Duran, 50 Cent, Timbaland...).
Pokušao sam da svim svojim prijateljima i drugim komšijama po muzičkom ukusu, stavu i znanju poturim Blackout kao album zaista vredan pažnje. Većina mi se nasmejala, ali bilo je i onih koji su naseli na bar jednu pesmu – no niko album nije shvatio ozbiljno. Ako dobar album danas karakterišu solidne pesme i nova, napredna produkcija, šta fali Blackoutu da bude dobar?
Neko će reći – umetnički integritet: “Britney je samo otvarala usta kad joj kažu, ništa nije odsvirala...” Pa šta, kao da je ona jedina, ali možete li da pokušate da svarite ovaj album i ocenite koliko je dobar? Ili vam se gadi ideja da uopšte i preslušate album Britney Spears?
Pop identitet ima sve veći rok trajanja – setimo se fenomena Crazy Frog. Vrlo je verovatno da će sve-više-marketinška muzička industrija posezati za trenutnim/temporarnim ikonama. Žaba ili Britney, nosilac pesme biće sve manje bitan, a veština produciranja se ionako već sve više naplaćuje.
Posle ovoliko dobrog albuma sve manje pratim šta radi Britney. Kao da je ovaj album mogao biti ovakav samo zato što je ona bila onakva, i da će svaki njen psihofizički boljitak biti korak dalje od Blackouta.
Na stranu sve to, osećam razočaranje prema svima onima koji su me zezali što jedno do drugog na nedeljnim top-listama Last.fm-a stoje Animal Collective, Taku Sugimoto i Britney Spears. Netolerancija prema drugačijem, koju najčešće sprovode ljubitelji jednog posebnog žanra – bio on tehnički ili umetnički skrojen – za svaku je osudu. Ako ne prihvatamo kao ravnopravno konkurentne i one komercijalne, kako možemo dizati u nebesa i promovisati bilo koji underground?
Jednom prilikom Jim O'Rourke mi je (sticajem okolnosti - da, baš meni!) rekao da je veliki fan Spice Girls i da se dugo ložio na Baby Spice. Mogao bih da se opkladim da je on bio veći fan u publici od sve dečurlije, uključujući i Coco Haley Gordon Moore, koju je vodio tamo.
Neki veruju modi, neki osećajima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Zarko (gost)
| 16.04.2008. 11.16.51
Zabavan ti tekst Luka
-
Anoniman (gost)
| 16.04.2008. 11.34.31
em zabavan, em falabogunajzad i jedan pro mejnstrimashki tekst na popboksu. blackout je sasvim okej album, slushalo se dosta u proslih pola godine
-
Meho Krljic (gost)
| 16.04.2008. 11.41.40
Izdao je hardkor.
-
djape (gost)
| 16.04.2008. 12.07.41
Odličan tekst. Stvarno odličan. Pravi pop tekst u magazinu koji se bavi pop kulturom.
-
vidi vidi (gost)
| 16.04.2008. 12.55.02
tekst. ++
-
...Boy Division... (gost)
| 16.04.2008. 13.22.47
...bez dobrog mejnstrima, nema ni dobrog andergraunda, a ni obrnuto...
-
Nikola (gost)
| 17.04.2008. 09.44.00
Pesma "Radar" mi ni najmanje ne prija, uprkos dobroj volji i blagoslovu autora teksta, cije pisanje inace veoma postujem. "Toxic" je 10 puta veci hit ;)
-
whiteybanana (gost)
| 17.04.2008. 13.04.11
!ask Luka>>emo je u modi!*
-
Kid_A (gost)
| 18.04.2008. 04.50.04
dobar je tekst, ali veliki problem je to sto izjava da je rejdr super pjesma mora da se potpomogne prizivanjem eniml kolektiva i dzim o rurka. taj cin zahtijeva cijeli novi tekst.
-
madonn-a (gost)
| 18.04.2008. 09.13.08
kakav je, bre, ovo text?
-
Alex (gost)
| 19.04.2008. 16.29.03
Ovaj tekst treba da skrene pažnju da u visoko-idustrijskoj, naglašeno komercijalnoj, "ne - umetničkoj", više producentskoj & manjeilinimalo autorskoj muzici ima i dobrih pesama.
Problem je što to svako zna sem nesrećnika ogrezlih u alter/undergroundu koji takođe podsvesno znaju a ne žele ni sebi ni drugima da priznaju.
Prvi singl BS - Baby One More Time jeste savršen tinejdž pop singl (autor je naravno Šveđanin), a i ostali singlovi sa prvog albuma su OK.
Drugi album je već bio katastrofa i trebalo je sakriti se od očajnih pesama poput Lucky. Treći korektna, a uobičajeno prolazna Neptunes đuska. Četvrti je bar ponudio drugi najbolji singl u karijeri, urnebesno zabavni James Bondovsko - Duane Eddyjevski Toxic.
Novi album? Može, za klince. Za nas starije Europljane tu je Kylie.
A za đusku? Ni Jenet nije više kao nekad. Poslušaćemo ponovo Rhytham Nation 1814.
A za Popbox? E pa oni prvo treba da shvate da su i Kajagoogoo imali sjajne singlove. A posle ćemo lako.
-
"Ni Jenet nije više kao nekad. " (gost)
| 20.04.2008. 09.28.49
hm, "Discipline" je odlican album!
-
weltact (gost)
| 20.04.2008. 11.59.34
ma istripovao si, ocajna je britney. ima najruzniji glas ikada, a ne zna da peva da joj zivot zavisi od toga
dobar text, nevertheless
-
Alex (gost)
| 20.04.2008. 18.14.53
"hm, "Discipline" je odlican album!"
Nadam se - proveriću.
-
zoki (gost)
| 21.04.2008. 12.23.58
zabavan za bravo. preterujes
-
JB (gost)
| 22.04.2008. 15.33.54
Izvinite, ko je ovaj decko sto je pisao ovo? Jel' neko poznat? Izvinjavam se sto ne znam.
-
luka gejmboj (gost)
| 23.12.2009. 15.02.10
ma nek ide sve, ako nase najpoznatije ime na nojz sceni pise 3 strane o fakin britnispirs.
mislim cak iako se lozis na nju, zasto si zaboga imao potrebu da to podelis sa nama?
ima razlog sto se takve stvari zovu guilty pleasure...
feel guilty, damn you :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.