Uspostavljanje prošlosti

Nesumnjivo najvažniji muzički događaj srpske muzičke 2007, koncert The Rolling Stonesa 14. jula na beogradskom Ušću, kruna je kako koncertnih zbivanja u istoriji Srbije, tako i trenda koji je obeležio muzičku 2007. u Srbiji.

Još jedan Exit je za nama, kao i još jedna Guča. Da parafraziram, izmenim i dopunim izjavu premijera – koji je, od svih ljudi, ni kriv ni dužan, dočekao da baš za njegova zemana Stonesi konačno dođu u Srbiju - ko ne razume i Guču i Exit, nema teorije da razume zemlju u kojoj živimo.

Programski, "Guča beše k’o Guča i šta da se priča", osim da se napomene kako jedan od najaktuelnijih bendova na svetskoj alternativnoj sceni, američki sastav Beirut, dobar deo inspiracije i estetike crpi iz zvukova iza kojih stoje Boban Marković i Goran Bregović. Sve se, naravno, može i preterano relativizovati – pogotovo kada u igru uđu ukusi, ali ovaj podatak svakako nije beznačajan.

Postoje, ipak, i stvari koje su apsolutne – spektakularnost pomenutih Stonesa, na primer, ali i spektakularnost posve druge vrste kojom je odisala predizborna Nova godina po julijanskom kalendaru. Bio je to turoban početak koncertne 2007, od kog se neki od učesnika možda nikada neće oporaviti. Neke stvari, naprosto, ne mogu da idu zajedno.

Što se novije tradicije muzičkog provoda tiče, teško je oteti se utisku da je prošlogodišnji Exit bio nešto bleđi nego što smo navikli, i da je iskoristio priliku da napravi korak u mestu oslanjajući se na inerciju sopstvenog brenda. Ipak, kada se prelete globalni muzički televizijski kanali, dominacija hip hopa na glavnoj bini ne deluje kao potpuni blef. Robert Plant, koji je u prošlogodišnjoj ponudi značajno odudario je, naravno, uvek dobra ideja; ko zna, ako Led Zeppelin odluče da nedavni londonski trijumf protegnu na ostatak sveta i krenu na turneju, možda čitav bend ove godine vidimo na Ušću. 

Pored Planta i Stonesa, Srbiju su posetili i Bryan Ferry, Joe Cocker, David Sylvian... Uopšte, prosek godina muzičara koji su 2007. gostovali u Srbiji prilično je visok, što bi se moglo posmatrati na više načina koji se daju svesti na jedan: u Srbiji postoji interesovanje za kvalitetnu muziku, a da bi se povećao broj – i kvalitet – nastupa mlađih muzičara, logično je prethodno popuniti rupu koja je na tzv. ovim prostorima dugo zjapila.

Ta rupa nije jedina na slabo ugaženom koncertnom terenu Srbije. Da je za uspešan veliki koncert potrebno puno više od atraktivnog izvođača, entuzijazma publike, dobre volje organizatora i velike livade pokazao je nastup grupe Red Hot Chili Peppers u Inđiji. Na neočekivano kratko druženje sa muzikom rokera iz Kalifornije nadovezao se parkirališni kolaps, što je dalo povoda za povremeno neumerene kritike usmerene na razne adrese. Ipak, ovaj slučaj bi bar za sada najbolje bilo posmatrati kao potencijalno dragoceno iskustvo.

Slično je bilo i sa Rihannom, devojkom koja izvodi možda i najveći hit 2007. Umbrella, čiji je koncert u Beogradskoj areni jedva održan, i to pod upaljenim svetlima. Organizator je saopštio da je za probleme „zaslužan“ menadžment pevačice, sama Rihanna je napismeno izjavila kako se divno provela, a od svega je valjda ipak najvažnije što je koncert ovako vruće zvezde ipak održan. Ostaje nada da će mlada i neiskusna publika uskoro imati niz prilika da se navikne na bolje, a da će ovakve probleme preduprediti strogo ali – što se tehničkih standarda koncerata tiče – pravedno tržište za kakvo u Srbiji svakako postoji potencijal, bar kad je publika u pitanju.

I na unutrašnjoj sceni dominirali su odavno etablirani muzičari. Ekipa iz beogradskih 80-ih imala je pravu renesansu. Pored toga što su Disciplin A Kitschme i Partibrejkers objavili nove albume, muzika Ekatarine Velike doživela je transformaciju u rukama bubnjara Ivana Fecea Firčija na albumu EKV Revisited; Električni orgazam se i koncertno (Dom omladine, februar) i diskografski (Breskve u teškom sirupu Vol. 1 i New Wave) okrenuo novotalasnim korenima; vratio se Dr. Spira... Ovom trendu pripadaju i dve izložbe – Kojinih likovnih radova Iluzija KOJA prija, koja je na jednom mestu (SKC) sabrala najveći deo likovnog aspekta Discipline, i fotografija Goranke Matić Poslednja pobuna, fantastična dokumentacija beogradskih 80-ih koje još uvek čekaju da budu prevaziđene.

Restauriran je vojvođanski pop 90-ih, CD reizdanjima albuma grupa Eva Braun, Oružjem protivu otmičara, Popcycle i Veliki Prezir.

Čak i najbolje novo domaće izdanje 2007, istoimeni CD grupe Goribor, deluje pre kao nadoknađivanje i utvrđivanje gradiva, nego nešto potpuno novo. Goribor su, naime osnovani pre više od deset godina i u Hrvatskoj imaju čitav niz izdanja na kojima se nalazi većina pesama sa ovog albuma, koje su za „debi“ snimljene ponovo – i to u Hrvatskoj. Sam album je, zapravo, na domaćem tržištu licencno izdanje: objavio ga je zagrebački Dancing Bear, a u Srbiji ga distribuira ponovo agilni Automatik, koji je objavio i pomenuta reizdanja.

Pre izlaska albuma Goribor su se, uz niz mladih ili (na neki drugi način) neafirmisanih izvođača, našli na PGP-ovoj kompilaciji Jutro će promeniti sve?, koja pokušava da predstavi novu srpsku scenu, ali i da pomogne da se ona u većoj meri uspostavi. Kompilacija je izazvala nezanemarljivo interesovanje javnosti, a koliko će od težine i uticaja Paket aranžmana vremenom zadobiti zavisi od niza faktora. U prvom redu, od bendova poput Nežnog Dalibora i Repetitora kojima je, evidentno, vreme da puno rade, i energiju i estetiku izbruse i fokusiraju za samostalne albume.

Minula godina, dakle, nije protraćena – daleko od toga. Ostaje, ipak, utisak da bi sadašnjost muzike u Srbiji, kako strane, tako i domaće, tek trebalo da zaista počne.

Povezani članci:
SVETSKA MUZIČKA SCENA 2007: Žedni, iako to ne znamo
NAJBOLJA MUZIKA 2007: Stuttgart Online, Goribor i Burial