Ja sam dete đavola. To mi je dato u nasleđe. Marvin Gaye je najbitniji. Jimmy Page je konj koga on jaše
Van dometa korporacijskih radara, ne dajući ni pet para za atomizaciju popularne muzike, niti za pomravljenje publike, r'n'r duh živi zahvaljujući medijski gotovo nevidljivoj zajednici ljudi koje okupljaju strast, kuraž i talenat.
Jedan od vodećih rukovodilaca u hijerarhiji ove zajednice Greg Dulli ovoga leta jezdi po svetu promovišući svoj novi album. Mr. Superlovea smo uhvatili u velikoj gužvi zbog zgusnutog rasporeda obaveza, a on nam je u svitanje novog losanđeleskog dana odškrinuo svoja vrata, diskretno osvetlivši ne toliko poznate delove svog romantičnog sveta.
POPBOKS: Upravo si se vratio sa američke turneje. Svirao si skoro svako veče, uskoro krećeš u Evropu – da li si iscrpljen?
GREG: Moj otac je radio na železnici 12 sati dnevno, šest dana u nedelji. To je iscrpljujuće, a ovo je posao koji volim.
Ima li razlike između publike Afghan Whigsa i Twilight Singersa? Kako bi opisao ljubitelje Twilight Singersa?
Ima ljudi koji me prate otkad sam bio u Whigsima i ima ljudi koji o tome nemaju pojma, a dolaze na koncerte Twilight Singersa i kupuju naše ploče. Mislim da fanovi Twilight Singersa traže nešto što nije po pravilima i žele da vide koncert koji će razneti njihove krhke umove.
Možda će zvučati kao kliše, ali primetan je nov entuzijazam i ambicija, koji se mogu osetiti kroz do sada najoštriji i najpažljivije produciran album Twilight Singersa. Da li si pucao na veliko praveći ovu ploču? Da li uopšte slediš taj princip u svojoj karijeri, kao npr.
R.E.M.?
Uvek pucam na veliko. Sa svakom pločom želim da izazovem reakciju i da zabavim, da to osetim i ja lično, a i publika. U tom smislu R.E.M. nisu napravili dobru ploču poslednjih deset godina.
Pre nekoliko godina
Steve Wynn je na pitanje o komercijalnom aspektu svoje karijere rekao da mu je Amerika hobi, a Evropa posao. Da li se to može reći i za karijeru Twilight Singersa?
Mislim da je kod mene obrnuto, izuzev možda u Belgiji i Italiji.
Muzički gledano, Twilight Singers napreduju sa svakom novom pločom. U tom smislu,
Powder Burns je osetno tvrđa i teža ploča. Da li ćete taj novi pravac slediti i u budućnosti, ili je to izašlo prirodno?
Mislim da je Powder Burns direktan odraz mojeg priključivanja italijanskom bendu Afterhours. Produciranje i rad na pesmama sa njima, zajednička turneja koja je usledila i osmomesečni boravak u Italiji imali su dubok uticaj na orijentaciju nove ploče Twilight Singersa.
Album ste snimali na različitim lokacijama: u Nju Orleansu, LA-u, Italiji. Kakva je uopšte bila atmosfera tokom snimanja?
Atmosfera se menjala od grada do grada. Snimanje u LA-u i Bruklinu je bilo vrlo opušteno. U Italiji je bilo izazovno u smislu da sam morao da tražim pomoć prevodilaca da bih jasno izrazio ono sto želim. Ali snimanje najvećeg dela ploče, uključujući i miksovanje u Nju Orleansu posle uragana bilo je nadrealno i ponekad teško. Možeš da zamisliš kako nedostatak tekuće vode, struje, vanredno stanje, policijski čas i stalno prisustvo vojske može da utiče na kreativnost i sposobnost da zabeležiš svoja osećanja na traku. Pitaj bilo kog muzičara u svojoj zemlji koji je snimao tokom vašeg građanskog rata. Bilo je intenzivno... ponekad sam bio tužan, ponekad ljut, ponekad sam osećao da gubim razum. Ne bih ovo iskustvo menjao nizašta na svetu.
Stvarno mislim da me je to iskustvo učinilo boljom osobom.
Kako vidiš budućnost Nju Orleansa?
Nju Orlens je trenutno na kolenima. Biće potrebno najmanje deset godina da ponovo postane prelepa kurva kakva je nekada bila.
U pesmama su uvek imao eksplicitne stihove vezane za drogu. Da li si imao problema sa takvom vrstom iskrenosti? Šta misliš o recenzijama Twilight Singersa koje naglašavaju baš taj aspekt?
Otprilike pišem o onome što vidim, osećam i znam. Nekada lažem, nekada ne. Nekada mešam laži i istinu, a nekada ne provaljujem razliku između toga.
Mogu li ljudi onda da saznaju ko je “stvarno” Greg Dulli, imajući u vidu tvoje pesme i samopredstavljanje?
Ako mogu, molim te, reci im da mi kažu. Stvarno bih želeo da znam.
Jedan od ključnih stihova na Powder Burns glasi: “We go underground cuz there’s emptiness above”. Ako je gore praznina, šta pronalaziš u underground zajednici?
Vatru, integritet, ljubav, poštovanje i razumevanje. Izazov, provokaciju i glad.
Kako si ušao u r’n’r?
Ja sam dete đavola. To mi je dato u nasleđe.
Većina albuma Twilight Singersa ima tu mračnu, noir atmosferu. Da li te inspirišu neki određeni romani, filmovi, stripovi...?
Oduvek volim noir. Lopovi i ubice, makroi i kurve, obični ljudi uhvaćeni u neobičnim okolnostima, koje obično sami određuju.
Ti si izuzetan i harizmatičan pevač, koristiš različite pristupe u svojim pesmama. Ko je u tom smislu izvršio na tebe najveći uticaj?
Marvin Gaye je najbitniji. Jimmy Page je konj koga on jaše.
Kako je počela tvoja saradnja sa Markom Laneganom, koliko se dugo znate? Možeš li da kažeš nešto o vašem zajedničkom projektu Gutter Twins?
Znamo se još od ’89. iz Sijetl. Godinama smo se mrzeli, a sad mi je kao brat. Napokon ćemo otkriti Gutter Twinse sledeće godine.
Ko po tebi danas stvara uzbudljivu muziku?
Primal Scream, Neko Case, Afterhours,
Mogwai, Diamond Nights,
Arcade Fire,
Gnarls Barkley,
Kanye West, The Black Keys, Damian Marley i gomila drugih, mrzi me da ih sve nabrajam.
Da li još uvek pušiš Camel da bi ti glas bio dobar ili si promenio marku? Šta misliš o ovom antinikotinskom fašizmu?
Pušim Camel i volim h. Mislim da možeš da pretpostaviš šta mislim o fašizmu uopšte, antinikotinskom i bilo kojem drugom.
Da li si razmišljao o nekim novim obradama?
Trenutno radim obrade Massive Attacka i Karen Dalton.
Nekad si navodio da su ti McBrideove
Velike vatrene lopte jedan od omiljenih filmova. Šta misliš o ovim novim filmovima o rock zvezdama (
Hod po ivici, Poslednji dani...)?
Hod po ivici je bezveze, Poslednji dani je neprijatan.
Zašto mrziš Božić?
Kad bih ti rekao, morao bih da te ubijem.
PS: Autori se zahvaljuju Hansu (Ticeba, hvala! Bloodfire!)
Komentari