Američki alt. country slavuj Gene Clark napisao je pre više od trideset godina ove stihove: “ We all need a fix at a time like this / But doesn’t it feel good to stay alive”. Greg Dulli danas slavi tu, naizgled, običnu činjenicu, što je ostao živ, ponudivši nam na uvid ovaj album koji se ne propušta, kao potvrdu svog nesumnjivog talenta
Malo je tvrdokornih fanova grupe
Afghan Whigs (1986-2001) nakon njihovog raspada blagonaklono gledalo na Dullijevu novu muzičku avanturu
Twilight Singers. Ozbiljniji zaokret ka soulu i uopšte crnoj muzici, intimnijem doživljaju setnih noćnih sati i naglašenoj seksualnosti (primetan već na poslednjem albumu AW –
1965 iz 1998) uz tada moderne trip hop ritmove, smetao je pravovernima, sklonim verovanju da su snaga i iskrenost emocija proporcionalno jednaki broju popucalih glasnih žica.
Međutim, niti su Afghan Whigs pretendovali na upražnjen grunge pijedestal, niti je Greg Dulli autor koji svoju individualnost potvrđuje isključivo prepisivanjem samoga sebe.
Naprotiv! Ko je to na vreme shvatio ima priliku da prati najlepše viđenje r’n’r-a danas.
Twilight Singers, nepretenciozno započeti kao Dullijeva saradnja sa
Haroldom Chichesterom (Howlin’ Maggie) i
Shawnom Smithom (Satchel, Pigeonhead) još u Whigs danima, vremenom su se pretvorili u fluentnu grupu muzičara (od kojih je najredovniji i najintrigantniji Mark Lanegan iz
Screaming Trees sa kojim Dulli poslednjih godina radi u okviru projekta
Gutter Twins), ali i u sasvim logičan produžetak na putu na kojem su AW stali.
I zaista, sledeći uzlaznu putanju sa svakom novom pločom, TS danas imaju sve kvalitete koji su prožimali najbolje radove Whigsa: rock osnovu, naboj, strast, dramu, destrukciju, melanholiju uz sve naglašeniji hedonizam, pomalo razmetljivi mačizam i finu kombinaciju romantike i otvorene libidinoznosti “bedroom soula”, a Dulli i dalje ponosno nosi titulu najbaje. Čvrste ruke, ali nežnoga srca.
Delimično snimljen u postapokaliptičnoj atmosferi opustošenog Nju Orleansa, omiljenog Dullijevog grada, u kojem se izmučeni gradski kauboji prepuštaju “slatkom zaboravu”, četvrti po redu album TS gotovo je čistokrvna r’n’r ploča, na kojoj Greg Dulli uspostavlja vezu sa svojim demonima iz prošlosti. Seks, droga i rock and roll možda jeste izvikan obrazac, ali Dulli je duboko intiman songwriter koji baca pogled unazad, ostajući ipak dovoljno misteriozan da istinu zadrži za sebe.
Već od uvodne minijature Toward the Waves, koja prelazi u eksplozivnu I’m Ready sa stihovima “I hope I see you out tonight and I hope we get it on” on je do te mere strastan da to izaziva skoro fizičko uzbuđenje: bilo da peva o zavisnosti (Bonnie Brae, Forty Dollars, Powder Burns), bilo da istupa kao ekstremni romantik ili j...č.
Povratak bazičnom rock idiomu posebno dolazi do izražaja u pomalo stadionskoj There’s Been an Accident, već pomenutoj 40 Dollars u kojoj se naivni citati Beatlesa “Love is all you need” i “She loves you, yeah, yeah, yeah” mešaju sa gorkim osećajem otpadništva “We go underground, ‘cos there’s emptiness above”.
Posebni dragulji albuma su Candy Cane Crawl, melanholični soul, dostojan besanih noći u kojima vam svašta pada na pamet, sa predivnim pratećim vokalom Ani DiFranco i skoro zastrašujući vapaj u naslovnoj Powder Burns.
Twilight Singers su na ovom dragocenom albumu spojili primarni mladalački nagon i životna iskustva sa uverenjem da njihovo vreme dolazi. Obavezna muzička lektira za ovu godinu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.