Nepretenciozni, ali istrajni, Rebel Star su trećim albumom, koji nosi ime benda, snimili najbolje izdanje do sada, ali i jedan od boljih ovogodišnjih albuma na srpskom jeziku. To nije spomenuto slučajno, jer pevanje na maternjem jeziku i tekstovi koji su intimni, bez upadanja u ispovednu patetiku, čine Rebel Star autentičnom pojavom na srpskoj sceni
Na jedno od najtežih pitanja na svetu: “Koju muziku slušaš?”, neki ljudi mogu jednostavno da odgovore: “Onu iz emisija Žikice Simića” i sve bude jasno. Znate već - country, folk, kauboji i desperadosi, pustinjski heroji, divovi iz delte – jednom rečju “amerikana”. Kad se takva muzika svira ovde, nameće se pitanje da li ona može da prevaziđe zacrtane okvire, koje određuju prekookeanski uzori, i da li može da bude dovoljno zanimljiva sama po sebi, a ne jeftina (jer ne može drugačije) imitacija onoga što rade Neil Young ili Jeff Tweedy, na primer. Neki lako upadaju u ovu zamku u pokušaju da budu pravi kauboji po sred Balkana, ali postoje i časni izuzetci. Od samog početka Rebel Star su uspešno prevazišli ovaj problem – na njihovim albumima uticaji su očigledni, ali autorski pečat Milana Glavaškog je daleko dominantniji.
Nepretenciozni, ali istrajni, Rebel Star su trećim albumom, koji nosi ime benda, snimili najbolje izdanje do sada, ali i jedan od boljih ovogodišnjih albuma na srpskom jeziku. To nije spomenuto slučajno, jer pevanje na maternjem jeziku i tekstovi koji su intimni, bez upadanja u ispovednu patetiku, čine Rebel Star autentičnom pojavom na srpskoj sceni.
Srednji tempo, koji forsira ova postava, vrlo lako može da postane dosadan, ali isprobavanje različitih formi u okviru žanra, čini da ova ploča prosto klizi do kraja. A onda vas povuče da kliknete “repeat”. Slide gitara i usna harmonika, svojom razvučenošću pretvaraju atmosferu katastrofe u pesmi Ptice u priču o tome kako smo se na kraju ipak spasli. Dah je bazirana na ponavljanju post-pankerske gitarske matrice i raspevanom refrenu, koji uspeva da prekokrene efekat stihova u kojima autor se suočava sa gubitkom iluzija (“nemam više ništa da ti dam”), ali se ne odriče svojih snova. Sledeća Anđeli je letnja poskočica u formi dijaloga između muškog i ženskog vokala - duet sa starom saradnicom Ivanom Smolović, pomalo na tragu onoga što su radili Lee Hazelwood i Nancy Sinatra. Krajem prošle 2011, Rebel Star su održali koncert u Gun klubu u postavi gitara-bubanj, gde su iznenadili prisutne sjajnim rešenjima za svoje rasvirane numere koje su dobile na brzini i energiji. Takva naloženost, u najboljem izdanju Black Keys, je očigledna u pesmi Zovem. Pošto sad sviraju u proširenoj postavi, Glavaški je iskoristio priliku da se isproba i na klavijaturama u Oluji.
U pesmi Vozači sa debi albuma, Glavaški je pevao “Stariji smo sad”, što znači da je tek ovo sad prava muzika za odrasle. Zvuči odbojno, ali razmislite da li želite da čitav život budete zbunjeni i nesigurni. Ako to znači govoriti o ljubavi, a ne gubiti se u zabludama i mistifikacijama (“nisam više tako sam, al sam više tvoj” u prelepoj baladi Stazama punog meseca), onda jedva čekam četrdesete. Jer tad se “manje žuri i lakše diše” kao u sporoj Lako.
Najveća veština u pop muzici je dojam da je napisati dobru pesmu najprirodnija stvar na svetu. Da je to nešto neverovatno lako, što samo od sebe teče. Da je to istina, ovakvi pop dragulji ne bi imali tako jak sjaj.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Anoniman (gost)
| 21.11.2012. 17.19.02
od kako sam ga dobio na certu u ns, skoro da ne izlazi iz cd plejera u kolima. zarazna i lepa ploca.
-
1.5v (gost)
| 21.11.2012. 19.11.07
super album, ipak najbolji rebel star je prvi..
jez da je malo sablonski, ali So jednostavno nema slabu tacku.
Dok se ovaj na polovini malo gubi i luta.
I shvatam poredjenje sa black keys, wilco i sl, al meni dok slusam rebel star u glavi: vilenjaci, eva braun, becej, prva postava benda...i tu nista ne bih diro :)
-
Vlada (gost)
| 21.11.2012. 19.57.14
Genijalan album..rame uz rame sa najboljim stranim albumima godine
-
Džordž (gost)
| 22.11.2012. 01.26.08
veličanstveni album veličanstvenog muzičara
-
stejsi (gost)
| 22.11.2012. 01.28.41
da su ostale pesme na albumu ispratile prve tri (kao na spektakularnom debiju "so"), ova bi ploča bila u samom vrhu ovogodišnje svetske ponude.
ovako je "samo" reč o odličnom izdanju, što je standard koji (jedan od omiljenih ovdašnjih autora) glavaški isporučuje 20 godina kroz sve svoje inkarnacije.
a odlična je i recenzija.
-
Pedja (gost)
| 23.11.2012. 03.04.19
Jeleni hvala na lepom textu.
Album?
Sjajan.
-
giuseppe (gost)
| 23.11.2012. 16.14.53
1.5v: da umem da pišem, rekao bih isto :)
-
porucio (gost)
| 28.11.2012. 12.06.56
bih mom velikom prijatelju Milanu da se vrati zimskim melodijama posto su mu ova 2 poslednja letnja albuma znatno slabija. pozdrav!
-
ajmo (gost)
| 28.11.2012. 21.45.51
ja se sa 1.5v-om prvi put nesložio. so je ubedljivo najlošije izdanje do sada i da je ostao na tom putu, rebel star bi sada druževao sa raznim ventolinima, materšip orkestrima i on turovima po nebitnosti i neslušljivosti. no, već drugi album je pokazao da je milan uvideo grešku.
-
stejsi (gost)
| 03.12.2012. 00.40.04
da se malo pospem pepelom i revidiram zadrti stav o tome kako prve tri pesme drže glavu albuma iznad vode. razlog tome je što sam konačno kupio cd i preslušao ga na dobroj opremi.
dakle, amerikana bukvar, fenomenalan na toliko načina da domaći epigoni (ako ih uopšte ima) teško da će dostići milanov nivo. wilco, my morning jacket, ryan adams, black keys, dylan, dopišite sami - sve je to glavaški pametno citirao i nadogradio, toliko plemenito i s dušom da mu verujete čak i kad priča (muzičkim) jezikom ne tako imanentnim ovim prostorima.
nisam ih se nešto naslušao, ali od onog što sam čuo, ovo je ultimativni domaći album godine, superioran kao kkczbg diva ovih dana :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.