Kalifonija

Bend Milana Glavaškog objavio je novu kolekciju pesama o suncu, moru, gradu, ljubavi... Jednom rečju, o Kalifo(r)niji

Milan Vukelić

Ocena:
7

Već predugo, ovo mi je jedna od iskonskih slika neostvarene sreće: neki stari kabriolet (mada može i novi, ne bunim se), sunčano nebo i autoput koji se, čini mi se, zove Ventura. Tu su još i pamučna odeća, the significant other na suvozačkom sedištu, pitomi kalifornijski predeli koji promiču pored i stereo uređaj s kojeg bruji bilo šta od Howlin’ Wolfa do Stonesa, Beach Boysa i dalje.

Može i novi album Rebel Stara, Kalifonija.

REBEL STAR Dve godine nakon prvenca So, novi bend Milana Glavaškog (Eva Braun, Popcycle) objavio je novu kolekciju pesama o suncu, moru, gradu, ljubavi... Jednom rečju, o Kaliforniji. Album sam inače preslušao nekoliko puta uopšte ne primetivši da u naslovu nema slova „R“, dok mi to neko nije rekao. A kalifonija inače znači „lepota glasa“. Aleksandar Zograf zato je uradio dobar posao kao autor omota, podelivši ga u dva dela: pevajuće (nasmejano?) lice i – šta drugo nego onaj kabriolet.

Ne treba se zavaravati. Sećam se s kakvim sam užasom pratio svedočenja posetilaca SAD-a, koji su listom govorili kako tom zemljom maltene kao aveti hodaju sve sami japi-kiborzi, hipergojazne spodobe i teška sirotinja; ništa Hemingway, ništa Steve McQueen, ništa Dylan... Iako bi čovek očekivao da takvo saznanje izazove veliko razočaranje kod jednog muzičara, kod Glavaškog do neke dramatične promene nije došlo. Novi album još je američkiji od prethodnog, ali istovremeno duboko ličan i, samim tim, lokalan.

Valjda u tome i jeste štos: nije Amerika ni bolja ni gora od ostatka sveta ili same sebe od ranije, ali neke mitske slike bi trebalo ostaviti na miru. Mitovi su postali sasvim privatna stvar, moja i tvoja, nema više Nas. Jer, neću valjda odbaciti rajsku sliku Kalifornije iz pesama Woodyja Guthrieja o „dustbowl“ izbeglicama samo zato što tom saveznom državom trenutno upravlja jedan republikanac (pa makar to bio Schwrazy), ili zato što ima najveći postotak veštačkih sisa na svetu...

Sve to postaje nevažno u onom kabrioletu, vozili ga vi na Venturi ili u svojoj glavi. Ili u jugiću, na autoputu Beograd-Zagreb. Mislim da se učenim jezikom to zove transpozicija.

Možda grešim, ali rekao bih da otprilike na te stvari misli i Milan Glavaški kada ponekad i doslovno iste stihove koristi i u pesmama uz koje je najbolje malo razdrljiti košulju, rasplesti kosu i gledati u sunce dok oči izdrže, i u pesmama o ljudima koji „žive u tami i što su tako sami“ (naslovna Kalifonija i odmah zatim Vetar)... Drugim rečima, ne postoji apsolutna sreća, Kalifornija je u tom smislu izmišljena zemlja. A i šta će nam Kalifornija ako imamo kalifoniju?

Na albumu se smenjuju prizori puni životne radosti („na zapadu sam i sunce prija“, „moja su sećanja suviše živa i jarko plava su“, „sunce iznad treme i dobar događaj“, „dani su dugi kada se ljubiš“...) s čistim bluesom („što živimo u tami i što smo tako sami“, „gladni slećemo na otpatke od turista“, „čeka nas težak i dugačak dan“), neretko i u istoj pesmi. Usna harmonika spaja nespojivo.

Iako zahteva i izvesnu slušalačku ozbiljnost, na albumu nema celomudrenih misli i mišlenija, tako bolno sveprisutnih u srpskom alternativnom rocku, od kojih vam uleće tupilo od nekuženja (V. Ivančić).

REBEL STAR

Nema ni teških reči, osim u nekoliko navrata, kada se približava socijalnom angažmanu. „Nek me nosi reka do tebe najdraža/ Dok napadaju vuci sve što razmišlja/ Neću da im sudim, nek idu dovraga“, besan je i romantičan Glavaški u pesmi Reka, dok u zatvarajućoj Industriji, idealnoj za koncertni sing-along, „u ime globalnog straha i velikog mraka za sve“ priznaje da smo svi „odavno zajebali se“.

Uzgred, valjda smo konačno došli do trenutka kada se pesma s nazivom Zagreb neće smatrati političkom izjavom; pre će biti ljubavna: „Zatvoriću oči da se setim tvog lika/ Verujem da još si tu“.

Osećanje fine melanholije, negde na pola puta između radosti i tuge, prisutno je na celom albumu, ali najviše u meni lično najlepšoj pesmi na albumu, Grad. Nije to novo Staklo, kao što ni cela Kalifonija ipak ne uspeva da dobaci jednako daleko kao So (nije to lak zadatak!), ali ta pesma leči.

Jer, kakav to čovek moraš biti, pa da ne reaguješ na ove stihove:

Kada padaš u mrak
Kad piješ za doručak
Kad spavaš dok niko ne spava
Zaboravi na sve
Ružne, bele i debele
Kerove što sumnjaju u nas!

Povezano:

Ništa više nije besmisleno, intervju sa Milanom Glavaškim (2007)

Audio:

MySpace

Komentari

Pedja (gost) | 18.01.2010. 12.41.23

Odavno ne bi tako dobar album u zemljici called Serbia,ma masterpiece!!!
elpaso (gost) | 18.01.2010. 12.44.47

Ja ne znam kako vi ali meni je ovo remek dijelo. Za nekoliko klasa bolje od svih albuma izaslih u protekloj godini a taj utisak se svakim novim slusanjem sve vise popravlja a sedam dana slusam manje vise stalno. Sjajan omot, zarazne melodije, cvrste gitare, dobri vokali, odlicni stihovi bez patetike i pretencioznosti, ukratko pop album kakav nisam cuo od Prisluskivanja. Milan po prvi put pijeva i to odlicno , pet potencijalnih hitova, plus genijalna "Dani" Ne znam zasto je samo g. Vukelic ovako umjeren i skroman sa ocjenom , ovo je cista 10!
Vrabac (gost) | 18.01.2010. 13.31.53

Samo htedoh da priupitam da li mozda nekome nedostaju Devojka iz Svemira ili Dorian Grej?
derek_row (gost) | 18.01.2010. 13.36.27

ozbiljno, ovo je ubedljivo najbolji album na srpskom jaziku u prosloj godini. misim, ja bi mu dao bar 9.
kalifornija (gost) | 18.01.2010. 13.49.16

zaista, teska srca priznajem, ovo je 6 puta bolje od neubedljivog i jedva preslusljivog debija.
daniel k. (gost) | 18.01.2010. 14.11.38

meni je kalifonija bolja od soli. retko koji album u celini preslusam vise puta, a ovo je jedan od tih.
1.5v (gost) | 18.01.2010. 15.09.48

10/10
dusans (gost) | 18.01.2010. 16.23.32

samo da se pridruzim hvalospevima...pravo osveženje,pravi album!
prcko (gost) | 18.01.2010. 22.36.13

izvrsan omot samo zasto ronald regan? zasto ne harnold szwarchenegger ili barem karl malden - nase gore list!
aleksandar (gost) | 18.01.2010. 22.43.41

Cista desetka !
Dobar znak (gost) | 19.01.2010. 09.29.08

Odličan album, produkcijski bolji od prethodnog. U svakom slučaju Rebel Star je izgradio stil jedinstven na našim prostorima. Onima koji nisu preslušali preporučujem da pronađu i prvo izdanje Rebel Stara, promo EP, na kome su neke pesme u malo drukčijim aranžmanima (meni je recimo ta verzija pesme Veliki san najbolja). Inače, kad preslušavam nove domaće albume za pozitivan utisak značajnu ulogu ima i to koliko je na stil grupe uticala muzika Koje i Kebre. Mislim, odsustvo tog uticaja. Ovde ima mnogo tog odsustva. Pošto nije ušao u te izbore za 2009. pretpostavljam da će ovo biti jedan od najboljih albuma 2010.
Dragiša Nedović (gost) | 19.01.2010. 09.31.31

mora da sam loš čovek, čim mislim da su stihovi "nek me nosi reka do tebe najdraža" banalni, a ne romantični. najdraža, reka, dovraga - te reči su ispražnjene od značenja rabljenjem u kič asocijacijama slično ovim milana glavaškog. ako je rebelstar zaslužio pohvale za takav pristup, onda je apsolutno neophodno da se na popboksu pojave i recenzije crvene jabuke. a mora da sam i namćor čim ne reagujem na rogobatne, i takođe banalne stihove o "belim i debelim" (!) kerovima što sumnjaju u nas dok spavamo. odakle kerovi, kakav doručak, kakav mrak - tupilo od nekuženja. međutim, najveći problem je vezivanje za mitsku sliku amerike i opravdanje da se, uprkos istini, ne valja odupirati toj iluziji, zapravo zabludi, kojom su se vezali svi srpski kritičari filma i muzike od osamdesetih do danas. to je ne samo tvrdoglavo i pogrešno, već je i politički naivno. uviđanje zablude počeće onda kada počne ispravno tumačenje pop kulture na kojoj smo zasnovali tu mitsku sliku - pesma "dust bowl refugee" nije nimalo slatka i romantična vizija rajske kalifornije, već iza sebe ima veoma ozbiljan politički kontekst, kao i ceo "dust bowl ballads". da li se kritičar, gospodin vukelić, uopšte potrudio da sazna nešto o Dust Bowl eri tridesetih? da li je čitao The Grapes Of Wrath, ili bar gledao film? ako nije, onda treba da zna kako se Dust Bowl era povezuje upravo sa razočaranje u mitsku sliku kalifornije kojom su zavođeni propali okie farmeri da bi rintali za bednu platu na kalifornijskim poljima. ovakvo neznanje, ili svesno zanemarivanje političkog konteksta zarad "vožnje u kabrioletu" (po autoputu 101 koji je vazda zakrčen, čak i kada je nebo sunčano, samo što to recenzent ne želi da zna jer mu je lepše da živi u "mitskoj slici"), ne samo da je neozbiljno već je i politički neodgovorno. meni je zaista nejasno zašto gospodin vukelić, kao i neki drugi srpski kritičari, poput aleksandra s. jankovića, ima potrebu da gospodina glavaškog tapše po ramenu i ubeđuje ga da je na pravom putu dokle god rabi ovo potpuno pogrešno, zastarelo i naivno oduševljavanje amerikom, koje u slučaju rebel stara daje samo mediokritetske rezultate i uljuljkuje taj, inače potencijalno dobar bend, u samozadovoljstvo i nekritički pristup vlastitom stvaralaštvu. možda je stvarno u pitanju ukus, možda se njima kalifonija sviđa, i to je potpuno u redu, ne slažemo se, i možemo da se razilazimo. ali u raspravi oko eskapističkog stava da ništa nije bitno osim onog što nas čini srećnom, makar živeli u iluziji i promovisali neznanje - ne možemo se nikad razići u tišini i pomirenju.
cher guevara (gost) | 19.01.2010. 09.38.13

"...rajsku sliku kalifornije...sa dustbowl izbeglicama..." "...kao aveti hodaju sve sami japi-kiborzi, hipergojazne spodobe i teška sirotinja" Vi ste gospodine puni protivrecnosti.
elpaso (gost) | 19.01.2010. 10.04.44

Dragisa Nedovic. Malo ste preozbiljni gos Nedovicu, ovo je samo pop muzika i nista vise. A ne smisao zivota po Milanu Glavoskom... I stvarno zasto su reci draga i reka banalne, moze biti banalna njihova upotreba u neodgovarajucem kontekstu ali cini mi se da je ovde u pitanju vas licni cinizam a tu leka nema...
Dobar znak (gost) | 19.01.2010. 10.11.14

Dragiša, Lepo si ovo sastavio, međutim čini mi se da polaziš od stava da se jedna pojava može doživeti samo na jedan način (tvoj način - politički angažovano - jedini ispravan?) i da je svako odstupanje od toga greška. Spoljašnji podsticaj je bitan, ali u suštini svako umetničko delo nam daje sliku samog umetnika mnogo više nego tih spoljašnjih senzacija, tako da isto okruženje može proizvesti potpuno suprotna viđenja. Evo nekoliko primera različitog viđenja iste Kalifornije: Džon Fante, Beach Boys, The Doors, Ry Cooder.
Dobar znak (gost) | 19.01.2010. 10.39.07

I ako može da dodam, Dragiša, hvala što si nas podsetio na Dragišu Nedovića koji je napisao "Kad si bila mala Mare" i "Stani stani Ibar vodo". Takve pesme bi dobile ocenu 10, zato Rebel Star dobija 7.
Dragiša Nedović (gost) | 19.01.2010. 10.43.28

meni je to vrlo ozbiljna stvar, jer kad neko ko je inteligentan čovek kao g-din vukelić, čije kritike inače izuzetno cenim, svesno zanemaruje suštinu pojave dust bowl radnika, odnosno gura pod tepih politički kontekst, onda mislim da se mora reagovati. kao kad biste rekli da da film "land and freedom" kena louča nije o socijalističkoj revoluciji već o lepotama španskih pejzaža. takođe je umetnički doživljaj kalifornije u pesmama milana glavaškog ne samo nabijen političkim značenjem, već i kontekstom jugoslovenske pop kulture u kojoj se pojavljuje (čitaj: oduševljenje amerikanom koje sam već pominjao). i tu mislim da nema mesta dilemama spoljašnje/unutrašnje, moj/tvoj doživljaj, već se radi o tačnosti informacija i vredosti pristupa koji kritičar koristi u procenjivanju nekog dela, u ovom slučaju albuma rebel stara. ja, dakle, samo kažem kako mislim da je, načelno govoreći, stavljanje političkog konteksta pod tepih, a zarad nekog eskapističkog uživanja u lepoj muzici i slikama američkih autoputeva i obala okeana, za mene nedovoljno dobar pristup. što se reči draga i reka tiče, naravno da je u pitanju kontekst u kom se upotrebljavaju. ja sam to i rekao: banalne kič asocijacije koje proizvode te reči, a na kojima su građene brojne pesme u jugoslovenskoj pop muzici, nalaze se i u ovoj pesmi milana glavaškog. da se odmah razumemo: iako ste me proglasili cinikom, ja načelno zaista nemam ništa protiv tih banalnosti. možete da rimujete sami-tami, znaj-kraj-maj, draga-snaga do mile volje. ali onda da se zna s kakvim poetskim nasleđem muzika rebel stara stupa u kontakt. ja kažem da je crvena jabuka od tih rima i upotrebe reči reka i najdraža evoluirala, i da danas od njih pravi bolje pesme nego rebel star. ali crvena jabuka se neće pojaviti na popboksu, niti će publika rebel stara slušati album "volim te" radi poređenja sa omiljenim im bendom.
james (gost) | 19.01.2010. 11.18.05

uzivo su smor
vi... (gost) | 19.01.2010. 11.23.56

...sigurno volite kakofoniju,gospodine Nedoviću...
Dragiša Nedović (gost) | 19.01.2010. 12.04.03

ne, baš naprotiv, mada nisam ni meloman. (@ dobri znak: drago mi je da sam vas podetio na velikana narodne muzike dragišu nedovića, baš je juče na talasima radio beograda 2 bila emisija o njemu - izuzetan kompozitor. slažem se da bi pesme koje ste pomenuli dobile čistu desetku.) štaviše, kod rebelstara najviše i volim njihovu sposobnost da naprave dobru pop pesmu, da naprave pamtljivu melodiju, a najbolji trenuci "soli" su upravo oni kada glavaški pokušava da tu melodiju kombinuje sa tekstovima u kojima postoji ironija i mali odmak od preterano emotivnog oduševljenja amerikanom (pesma "amerika" je na tom tragu). na ovom albumu toga, nažalost, nema, i zato se pojavljuje ta patetika čistog ličnog doživljaja i neke neprikrivene emotivnosti/iskrenosti. i da, slažem se da uživo ne zvuče baš najbolje, a i scenski nastup i kontakt s publikom pate od sentimentalnosti i neprikrivene iskrenosti koja se često graniči sa poziranjem ("ovo na čemu ću sad svirati je moja američka gitara iz '69."). i baš zato što mi se rebelstar dopada smatram da je bilo uputnije prići "kalifoniji" na jedan stroži način i napomenuti sve ove, po meni, mane albuma: arhaičnost srpske verzije amerikane i njene političke posledice (čega je gospodin vukelić očigledno svestan, ali je odlučio da to gurne pod tepih, a ja kažem da to nije dobro), uljuljkivanje rebelstara u poziciju sjajnog benda koji je na pravom putu genijalnosti i nema potrebu da se menja i poboljšava, i patetiku suviše lične emocionalnosti koja, kada je uobličena u stihove koji treba da nas dirnu (sem ako nismo "ne znam kakvi ljudi"), poteže rimovanja tipa sami-tami i bele-debele, reku, vraga i najdražu (bio je jedan sarajevski bend koji je imao stih "smrde ti noge, draga, idi do vraga").
zbunjena (gost) | 19.01.2010. 13.10.41

otkuda ovima sto vole i sto ne vole rebel star ideja da album ima ikakve veze sa amerikom? nista osim zografovog omota ne ukazuje na to
ma ok... (gost) | 19.01.2010. 13.59.32

...sve sve i zamerke i pohvale ovde iznesene imaju smisla. ipak, glavaski je redak ovdasnji autor koji o americi peva iz prve ruke, jer je, koliko znam, ziveo tamo neko vreme. ne mislim da u pesmama preterano hvali, ali ni kudi ameriku kao takvu. mislim da ima dosta izbalansiran, zdravorazumski stav o tome i da deo tog iskustva vidimo u pesmama. uglavnom, dobro je da je tako.
Dragiša Nedović (gost) | 19.01.2010. 14.45.20

kako, gospođice zbunjena, vi još niste naučili nešto što bismo uslovno mogli nazvati "prepoznavanjem narativnih konvencija"? puteve asocijativnosti pop-kulturnih kodova? pa zar mislite da je omot sasvim slučajno asocirao pronicljivog kritičara g-dina vukelića na kabriolet i autoput ventura? na beach boys? da je kalifonija totalno nesvesno naslov koji je samo jednim slovom udaljen od kalifoRnije? da prva pesma sa stihovima "na zapadu sam i sunce prija", uz muzički stil koji asocira upravo na tipične predstavnike amerikane, koje su mnogi recenzenti prepoznali (wilco, the band, neil young, ryan adams), da sve te pesme o suncu, moru i gradu nemaju veze sa Amerikom? da "kalifonija" nije nastavak, po mom skromnom mišljenju neuspešan, "američanske" poetike milana glavaškog sa albuma "so" (pesme "amerika" i "jabuka", sa jasnim asocijacijama na njujork i čak direktnim pominjanjem ovog grada)? sigurno se šalite. nećemo valjda sad raspravljati o osnovnim stvarima. priznajem da vas lično svi ovi prepoznatljivi pop-kulturni motivi možda asociraju na putovanje na snegom okovani kopaonik, ali to je samo vaš privatni eksces koji sa "tekstom" rebel stara nema mnogo veze. ne, ne, draga moja, gospodin vukelić je vrlo dobro i tačno prepoznao amerikanu na novom albumu rebel stara, ali je nije pošteno i kritički vrednovao, već ga je ponela emocija.
Dobar znak (gost) | 19.01.2010. 15.31.02

Dragiša, bez obzira na to šta je uzeto kao tema pesama, emocije koje one prenose su ipak lične i verovatno na to mnogo više utiče ono što je autor doživeo i osetio tokom celog svog života, koji je, koliko znam, većim delom proveo van Amerike. Možda nije u pitanju Kopaonik pod snegom, ali reklo bi se da panonska melanholija ipak ostavlja trag, bez obzira da li je pesma stilski pod uticajem Nila Janga ili Dragiše Nedovića Eto, i Dragiša je pisao o Americi, znaš onu "Ajd u Kolorado". :)
. (gost) | 20.01.2010. 01.05.04

super album
Pedja (gost) | 20.01.2010. 01.58.35

Dragisa,idemo do dna,tuga ti i ja...
Djole (gost) | 20.01.2010. 22.22.20

Dani i noci su pesme koje ce ostati sa ovog albuma, evo ja ih slusam non stop :). Ostalo je sasvim OK, ima odlicnih i manje dobrih momenata. Sve u svemu, lepo je da u Srbiji imamo bend kao sto je Rebelstar. Voleo bih i da ih cujem uzivo.
Zagrepčanin (gost) | 21.01.2010. 21.16.33

Jedna je "So" ali s "Kalifonijom" nisu podbacili. Naprotiv. Jedva čekam da "Zagreb" po drugi put zasviraju u Zagrebu!

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike