U čuvenom bečejskom klubu Penny Lane je u okviru solo nastupa Milana Glavaškog (RebelStar, Eva Braun, Popcycle), nakon više od 10 godina zajedno svirala originalna postava Eve Braun. Sledi pogled insajdera
Mesto: Klub Penny Lane, Bečej
Vreme: Petak, 4. maj 2007.
Ni u Bečeju tokom 90-ih nije bilo previše bezbedno biti s Evom Braun i Popcycleom na barikadi. Grudobran koji je podiglo ukupno petoro (kasnije šestoro) ljudi, pokazaće se, nije stajao na onoj liniji koju su oni zamislili. S druge strane te razdelnice našli su se i mnogi pretpostavljeni saveznici raznih subkulturnih profila, koji od raznih doktrina, najčešće površno i pogrešno tumačenih, nisu bili u stanju da pročitaju natpis na barikadi: Pop Music.
I desetak godina kasnije, često se na sam pomen ta dva sastava zatičem u ulozi apologete. I dalje nije baš sasvim bezbedno. Ne odvajajte se od grupe!
Petar Dolinka, Milan Glavaški, Goran Obradović, Ljubomir Rajić i Goran Vasović (šesta osoba je Nataša Katić, koja se pridružila sastavu Popcycle pred snimanje albuma) zaslužni su za bečejski doprinos popularnoj muzici kraja Jugoslavije.
Referentna literatura kaže da je njihova ideologija (da ne kažem monistička filozofija) zasnovana na pop pesmi, formi koja u večito naglašavana tri minuta sažima kompozitorsko, aranžersko i tekstopisačko umeće odgajano na muzičkoj erudiciji kojoj se posvećuje čitav život. Barem u njihovom slučaju.
Penny Lane je prikladno ime za jedan bečejski klub. Pre svega zbog tih šestoro ljudi i onog dela duha vremena koje su na tom mestu oblikovali. I još je prikladnije da se na njegovoj improvizovanoj bini svi oni prvi put skupe. Upravo to se desilo u petak, 4. maja, 2007. godine.
Zamisao je potekla od Milana, koji je nakon bečejskog koncerta svog novog sastava
Rebel Star sa Kenom Stringfellowom, rešio da pokrene još jednu, naizgled podjednako nemoguću stvar. Da u malom, intimnom formatu, bez mnogo buke, okupi sve ljude s kojima je delovao u grupama Eva Braun i Popcycle, kao i da uz pomoć Borisa Smoje dočara publici ono na čemu sada radi.
Za stotinak ljudi, koliko je dovoljno da u potpunosti popuni prostor Penny Lane, taj je događaj značio mnogo više od opušteno odsviranih pesama pomenutih grupa. Bilo je to svačije lično putovanje na dugo neposećena voljena mesta raznolikih unutrašnjih geografija.
S obzirom na mnogobrojne i previše izravne veze koje imam sa svim učesnicima tog događaja, od samog nastanka grupe Eva Braun do danas ne mogu lako da prebrojim i opišem sve geološke formacije sopstvenog emocionalnog reljefa čijem su nastanku ti ljudi doprineli. Zato sam i pristao da sa svojim saborcima u kolektivu
Superstudio (Borisom Smoje i Draganom Bašićem) učestvujem u otvaranju ovog događaja.
Za mnoge neočekivano, sve je počelo skrivenom pesmom sa Heart Core, kontroverznog albuma sastava Eva Braun, Ljudima s Meseca. U superstudio obradi, ta pesma je zamišljena tako da podjednako duguje grupama Teenage Fanclub, Jesus and Mary Chain ili The Pale Saints, koliko i mom bratu, koji ju je napisao.
Nije teško uželeti se Milana Glavaškog. Iako su publiku dobrim delom činila ista lica kao i na bečejskom koncertu Stringfellow+Rebel Star, dočekan je kao da ga nismo videli od poslednjih koncerata Popcyclea ili Eve Braun u izvornoj postavi. Čak i kada je sam na bini, na njoj stoji dovoljno ljudi. Nikad nije bilo dovoljno isticano koliko je Milan dobar i maštovit gitarista i osećajan pevač. Mi koji to znamo ionako smo bili na okupu.
Pesme sastava Rebel Star svedoče o blagom otklonu koji je Milan načinio ka alt.countryju (ili no depressionu, kako više volim da ga zovem), žanru koji uvezuje dve tradicije, country i indie, u čvor koji u svojim najsjajnijim trenucima, kada komplementarno koristi najbolje od oba sveta, čini da vam se koža naježi.
Set u kojem je Milan kombinovao pesme Rebel Stara, one koje je namenio svom samostalnom albumu i dugoočekivanoj novoj ploči Eve Braun sa starim licem, priredile su nam upravo to. Pokazale su da svi sati, kilometri i sva osećanja koja smo ulagali kao slušaoci bendova u kojima je Milan svirao tokom devedesetih nisu prosto naišli na rub sopstvenog trajanja. Biće toga još. I to uskoro.
Pošto smo uvereni u bolju budućnost, scenu Penny Lanea postepeno su počeli da popunjavaju članovi sastava
Popcycle. Tako je počeo i deo koncerta koji je bio posvećen boljoj prošlosti, zbog koje smo se i okupili u Bečeju te večeri. Da bismo na nekoliko časova bili izmešteni u vanredno dobru sadašnjost.
Dorian Gray, Digitalni san, Još malo, Od mene, Orbitalna putovanja... Obra, Ljuba, Nataša i Milan, publika koja spremno peva prateće vokale, što dodatno razgaljuje njih četvoro, neka od dragih lica koja sam viđao i na svirkama Popcyclea u Filiju pre desetak godina su tu (i dovikuju: Lopovske merdevine!). Voleo bih to da sanjam, ali nije san... Cycle je trajao kratko, ali je stigao da okupi odanu grupu slušalaca kojima je bilo vrlo teško da ih preboli.
Od svih teško zamislivih stvari, te večeri se dogodila i ona vrhunska – sastav
Eva Braun u originalnoj postavi. Prošlo je 11 godina od kada smo poslednji put imali prilike da ih vidimo na okupu. Za to vreme Eva Braun je doživela transformaciju i nekako opstala, ali samo je zajednički rad ta četiri čoveka bio u stanju da pomera granice domaće pop-muzike.
Iz prve ruke znam koliko su se neki od njih već odvikli od situacije u kojoj su se našli 4. maja 2007. Potraga za zaboravljenim harmonijama i delovima tekstova nekih pesama predstavljali su za njih trening koji, verujem, nije uspeo da ih sasvim spremi na sjajno raspoloženje, interakciju s publikom (i ponovo njen horski doprinos u vidu pratećih vokala), na činjenicu da su neki od fanova prevalili ozbiljan put da bi ih ponovo čuli.
Kurt Vonnegut je umeo da kaže – tako mu je to. Tako mu je to kad napravite dva epohalna albuma, kakvi su Prisluškivanja i Pop Music, i tokom jedva petogodišnjeg trajanja ozbiljno promenite muzički pejzaž jedne sredine. List papira koji sam s koncerta poneo kao suvenir nosi spisak od petnaest pesama. Prisustvovao sam nastanku nekih od njih. Znao sam da nije trebalo da prihvatim da pišem ovaj tekst.
Kako je bilo na svirci u Bečeju? Onoj u petak? Na 27. godišnjicu Titove smrti?
Pitajte nekog drugog.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.