Na svojoj balkanskoj turneji kantautor Ken Stringfellow, najpoznatiji kao pevač power pop benda the Posies je održao čak tri koncerta u Srbiji. Prenosimo vam utiske sa dva, iz Beograda i Bečeja, koji su se srećom po one koji su videli oba, potpuno razlikovali…
Mesto:Living Room, Beograd / Pozorišni klub Scena, Bečej
Vreme: Četvrtak, 22 mart / nedelja, 25. mart 2007.
Produkcija: Pop Depresija / Scena
Beograd
Iako je Living Room SKC-a na prvi pogled delovao kao mali i nefunkcionalan prostor za održavanje koncerta, sve što je usledilo od ulaska pa nadalje je potvrdilo suprotno. Prednastup
Ike je bio inače drugi u nizu takvih i to samo tri meseca nakon premijernog nastupa (decembra 2006. sa Ilijom Ludvigom, na istom mestu), ali prvi posle izdavanja kompilacije
Jutro će promeniti sve? U još upečatljivijem nastupu od prvog, Ika (kako pevačica Ivana Smolović kaže, bend Ika) je predstavila set svojih akustičnih pesama kao odličan šlagvort za beogradski nastup Stringfellowa, tzv. onaj-bez-mikrofona.
Ken Stringfellow je interesantan šoumen koji se svojski trudi da vam njegov nastup ostane urezan u sećanju. A kako to izvodi? Za početak odbija da nastupa na bini, da koristi mikrofon dok peva (iako je električna gitara uredno utaknuta u struju) i želi da vam bude što bliža dok svira i peva. On je one-man show koji zanimljivost pokušava da održi ne samo svojih izuzetno stabilnim i prodornim “pop” glasom, već i gomilom anegdota i kontaktom sa publikom. Tako znamo da je njegova dvogodišnja ćerka svirala bubnjeve sa
Calexico ili koliko je bolestan bio kada je svirao sa
R.E.M. u Beogradu.
To je jedan od onih koncerata na kojem nemate utisak konkretnog početka I kraja, gde sve deluje dosta opušteno i neposredno, gde su se u jednom momentu ispunjavale i muzičke želje (kao npr. pesma Never My Love benda the Association, koju je Stringfellow obradio na poslednjem albumu Soft Commands) i na kojima i Solar Sister od benda the Posies prepoznajete po stihovima, jer je kao i sve ostalo rađeno u svedenoj verziji, bez benda (el. gitara ili klavir).
Da, to je i nastup na kojem će i publika biti pozvana da sedne na scenu odmah do Kena u periodu onoga što bi trebalo da bude bis. I nastup na kojem je i pevač podjednako tapšao publici kao i ona njemu. Pomislili smo da ga zovemo i “gajbi” posle da nam svira pošto smo videli da je čovek voljan, ali ipak i spontanost se uvežbava i ima svoje granice. Sve u svemu, Ika je pozvana da nastupa sa Kenom u Bečeju gde ga osim nje čeka, kako njegov sajt kaže, „full band”. Stižemo u…
Bečej
Full band koji nas dočekuje u Bečeju je
RebelStar, novi bend Milana Glavaškog (Eva Braun, Popcycle), sa sedištem u Sent Andreji, petočlani sastav kojem je ovo bilo premijerni nastup. Između njihovog koncerta i koncerta sa Kenom u poznatoj
Sceni u Bečeju, izgledalo je kao da Ken želi da ponovi svoj performans iz Beograda, samo ovoga puta sa mikrofonom.
Nastup je počeo isto tako što se Ken umuvao među publikom, čak je poželeo i da se popne na šank ali avaj, bio je od stakla. Scenario je ipak bio drugačiji jer momenat kasnije on već seda na pod i moli nas da mu se pridružimo u istoj pozi ne bismo li se u potpunosti uživeli u njegov šou.
Posle ovako upečatljivog početka, Ken se vraća na scenu Scene sa Ikom gde u duetu najpre pevaju njegovu pesmu For Your Sake, a potom kao prvi od kurioziteta ovog koncerta obradu pesme Somethin’ Stupid (duet Frank & Nancy Sinatra). Iku je na sceni ubrzo zamenio RebelStar i otpočeo je jedan sasvim drugačiji koncert od onoga što je početak nagoveštavao.
Koncert u Bečeju je bio jedan sonični power pop doživljaj uz odličnu kombinaciju pratnje RebelStara i vokala i gitare Stringfellowa, koji je prošetao kroz repertoar solo pesama, obrada (Buffalo Springfield, The Association) i samih The Posies, po kojem ga većina ljudi i pamti.
I tu dolazimo do drugog kurioziteta tj. bisa na kojem osim sada pune koncertne verzije Solar Sister smo dobili i pravu poslasticu od obrade pesme Dream All Day. Koju su, sudeći po lokalnim pričama, Popcycle i ranije tokom 90-ih izvodili na svojim nastupima, pod nazivom Sanjam ceo dan. Sigurno 10-ak godina kasnije, Milan i ekipa su sada to izveli sa koautorom te pesme u pure power pop aranžmanu, gde je zvezda večeri povremeno u refrenu ubacivala nešto što je podsećalo na “mogao bih da sanjam ceo dan”…
Oba nastupa su imala svoje draži, prvi zbog svoje svedenije i “adult”, drugi zbog svoje “mladalačke” pop forme. Najveća čar je verovatno u tome što je prvi u Beogradu delovao spontanije, a ispostavio se kao mnogo uvežbaniji dok je drugi u Bečeju koji je delovo programiranije zapravo predstavljao mnogo veću improvizaciju. U svakom slučaju, da ste bili i vi ste mogli da dobijete aplauz.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.