“Žikica je najveći, ako ne i jedini preostali rok heroj pod ovim srpskim i balkanskim nebom... Žikica Simić je najbolji rok esejista u Srbiji... Tekstovi Žikice Simića su eseji ispisani kamerom... U mom Pantenonu isto mesto je rezervisano i za Dylana i za Žikicu...” – Z. Ćirić i A.D. Kostić na promociji knjige Električna zastava, Dom omladine Beograda, 22. mart 2007.
Žikica Simić je preko dana čovek kao vi i ja. Dobro, ne baš kao vi i ja; u opis njegovog posla spadaju psihološki i starateljski nadzor prestupnika na odsluženju kazne u Centralnom zatvoru u Beogradu. Ovo je ozbiljan, težak i (ne) malo tužan posao, što sam okusio iz neposredne blizine i mogao bih o tome da vam pričam naširoko. Ali neću. Umesto toga, danas ćemo pričati o onome što Žikica Simić radi preko noći.
Žikica Simić noću na sebe navlači odoru posmatrača, pripovedača, beležnika i pesnika istorije koju zajednički proživljavamo ali je svako na svoj način vidi i oseća. Žikica Simić noću piše, i to skoro isključivo o onom večnom, mitološkom i, barem dok je civilizacije, neprolaznom. Živimo u vremenu urbanih mitova, sa svim dobrim i lošim stranama ove istine, a Žikica Simić je rizničar, kurator ali i mitoman, sa svim dobrim i lošim stranama ove istine.
Električna zastava: tajanstveni voz za neonsku dugu (izdavač Dagda/knjižara Omen, Beograd, 2007) je beskonačno vredna knjiga jer su u njoj sakupljeni svi tekstovi koje je Žikica Simić tokom poslednje dve decenije objavio u raznim štampanim medijima. Iako je svaki od tekstova obeležen datumom, njihova je vrednost suštinski nezavisna od protoka vremena jer za mitove vreme prolazi drugačije. Tekstovi u ovoj knjizi bave se pop-kulturom, prevashodno rokenrolom, sa strašću, autoritetom i zanosom koji su gotovo nestali u našem vremenu. Rokenrol je, iz pozicije autora ovih napisa, mit, san koji se živi, fantazija o odmetniku, o ljubavniku, kockaru, pijancu i gubitniku, ukus prašine, miris znoja i, razume se, benzina.
Žikica Simić u uvodu knjige i sam kaže da ne veruje u akademske analize rokenrola, i njegovi tekstovi su delom istoriografija, delom onirička gozba simbola. Veliku vrednost ovih tekstova čini ogroman broj podataka koji se iz njih mogu saznati, ali i sam autor kaže da je to manje važno: danas je svaka informacija nekoliko klikova miša daleko. Najveća vrednost ove knjige nije u pružanju informacije već u mogućnosti da se podeli iskustvo proživljavanja mita. Zavodljivost Simićevog pisanja je u ličnom doživljaju, u strasti koja se kroz sirotinjski medijum štampanih slova prenosi i na čitaoca i u njemu razgoreva tu istu strast, maštu, ljubav.
Oni koji su pisanje Žikice Simića pratili kroz decenije, od Pop rocka i Ritma, preko Vremena zabave, XZ, do Borbe i Danasa, znaju koliko je energija ovog čoveka bila značajna u uspostavljanju stava (ne samo jedne) generacije prema (ne samo) američkom rokenrolu, u razumevanju njegovih nauma, simbola, dostignuća i promašaja. S druge strane, naravno, uvek smo znali i da u dodiru s ovim tekstovima treba biti oprezan.
Jer, ljubav autora prema temama koje obrađuje – bilo da je reč o sertifikovanim ikonama poput Neil Younga i Bob Dylana, ili o relativnim marginalcima poput Jimmy Dale Gilmorea – tolika je da mit koji se gradi i prezentuje preti da zaseni sve drugo i zauvek nam poremeti percepciju pop muzike. A mitološka istina, ma koliko snažna bila, nikada nije bila i jedina. Rokenrol Žikice Simića nije sav rokenrol na svetu; istorija koju ćemo ovde pronaći samo je komadić istorije i slepo verovanje samo u nju nije preporučljivo.
Ovo, naravno, nije krivica autora. Mitomanija nije veliki greh kad se mitovi grade ovako zanosno, uverljivo i iskreno. Električna zastava je rad iz velike ljubavi, a svaka ljubav je, s pravom – slepa. Slepa za sve drugo osim za predmet svoje zaljubljenosti, slepa za nedostatke ili ružne strane obožavanog bića/objekta. No, čak i uz ovu ogradu, ovo je knjiga koja u okviru teme koja je interesuje pruža više nego bilo koja druga napisana na našem jeziku. I to je dovoljno.
Povezani članci:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
3OPAH (gost)
| 08.11.2007. 10.20.18
Ne veruje u akademske analize rokenrola a sam svoje pisanije zove "...istoriografijom - oniričkom gozbom simbola".Da nije smešno bilo bi nepojamno glupo taman kao i njegovi tekstovi
-
najgorost (gost)
| 08.11.2007. 13.47.23
Dugo pratim tektove pomenutog autora. Citao sam skoro intervju sa pomenutim u Playboyu. Kladim se da doticni gospodin ne zna ni jednu stvar od Mastodon :)) Hocu da kazem sledece:
- Ne moze da daje neku sud ako nije upucen. Za njega je RnR mrtav jer nema sluha za nove tendencije, nove nacine iskazivanja onog sto je on oduvjek bio. Znam mnoge koji su prestali da slusaju muziku negdje pocetkom 80-tih, tj slusaju oni ispredjele matorce, Springsteena, Dylana, Younga ali za nove ideje nemaju sluha jer slusaju muziku onako kako su je slusali kad su bili mladi, i ne shavataju koliko se sistemi vrijednosti mjenjaju.
- Ne razumijem kod njega toliku opcinjenost pa i pristrasnost prema country muzici, muziku koju u Americi svi koji imaju imalo izgradjen ukus preziru isto koliko i ovdje narodnjake. Ne vidim da su Ameri toliko kreativan narod da se bas njihovo folk naslijedje toliko istice.
Nadam se slicnoj knjizi Petra Lukovica, jedinog autoriteta yu rock novinarstva koga priznajem. Mada to ne ocekujem od njega, samoljubljiva kolekcija intelektualnih tekstova nema veze sa samo idejom rock muzike, koja je nikad nije voljela pretencioznost. Ili kako jednom rece rahmetli Zappa Frank: "pisati o muzici je isto k'o plesati o arhitekturi"
-
Egzekil (gost)
| 08.11.2007. 13.53.34
Dobar je Žikica, ali je Žikić još bolji....Ma ustvari obojica su genijalni, svaki na svoj način...
-
akira (gost)
| 08.11.2007. 14.27.04
Tuzno je da su komentare o ovoj temi do sada ostavljali samo glupan i tupan u vise verzija. Z.Simic je kompetentan, posvecen i ozbiljan Slusac. I sreca za nas da ponesto i napise. Kupicu knjigu. On je prva liga muzickih kriticara, imamo jos par ljudi koji su druga liga, i vise zalutalih. Medju poslednjima je P.Lukovic koji je primer kako se pisanje o muzici (umetnosti) srozava kroz plitke kvazi-duhovitosti i bavljenje nevaznim.
-
Ćomi (gost)
| 08.11.2007. 15.19.54
Izađi Žikice iza tog glupog nicka akira (čuj - akira)prepoznali smo te
-
LiM (gost)
| 08.11.2007. 15.48.59
dobar je Z.S.!
-
Popboks oficijalni komentar (gost)
| 08.11.2007. 20.48.07
izidji ćomi iz klozeta
-
hm (gost)
| 08.11.2007. 23.47.01
to sto su "sistemi vrednosti"promenljivi ne znaci da se menjaju prema kvalitetu-naime,sto vise ,sto promenljivije tim gore po sustinu same stvari...na kraju krajeva zar nije malo povrsno posmatrati stvari iskljucivo kroz horizontalno kretanje.i koji su to ''svi koji imaju malo izgradjen ukus''?a tek ovo o americkom folk-u,cisto iz opste kulture:ta muzika je opsteprihvacena i taj termin ima izrazito pozitivnu konotaciju u americkoj kulturi...
-
Srbijanac (gost)
| 09.11.2007. 08.02.42
"onanirichki" - bash kul. ljudi poznajete li vi rech ironija?
-
Egzekil (gost)
| 09.11.2007. 08.33.02
Ko ne razume country, ne razume ni rock and roll, jer ako niste znali rock and roll je upravo kopile tzv. ritma i bluza i gore pomenutog kantrija! Fuzija ova dva muzička pravca čine njegovu suštinu... Naravno o ukusima ne treba raspravljati, ali reći za kantri da je bezvezan, bez preterivanja, je isto kao i reći da je Mozart truba kompozitor! Neke stvari se ipak ne mogu tumačiti u okviru gore pomenute sintagme! Postoji jedno pravilo po kome se vrlo lako može utvrditi da li neko razume rokenrol ili se samo pravi da razume! Onom ko se samo misli da razume rokenrol Ramonesi nisu među tri omiljene grupe, kantri je jednak turbofolku i Beach Boys-i su bezvezna rokabili grupica! Onome ko ne razume kantri toplo preporučujem da za početak skine sa Interneta par stvari od grupe The Band ili besmrtnog Gram-a Parsons-a!
-
3OPAH (gost)
| 09.11.2007. 09.52.58
Pazi štreberskih tumačenja ... otkud onda i možeš očekivati da neko svojom glavom shvati da su recimo Henk Vilijams i Toma Zdravković isto,duhovni blizanci Uzgred ,ima li pravo Popboks da se uključuje u komentare,zauzimajući stranu u raspravama?
-
Egzekil (gost)
| 09.11.2007. 10.35.10
Za nekoga ko sluša rusku duhovnu muziku, bolje bi bilo da se ne meša u stvari u koje se ne razume, dovoljno... Ovo što sam ja napisao može se nazvati štreberskim tumačenjem, a može i ARGUMENTOVANIM tumačenjem!Stvar ukusa...Što se tiče poređenja Hank-a Wiliams-a i Tome Zdravkovića, ono i nije baš umesno, jer je reč o koncepcijski različitim umetnicima... Dakle, u pitanju je formalna razlika, ali su suštinski veoma slični... Povezuje ih jedna stvar, a to je da nijedna "otpevana i odsvirana" emocija nije nedoživljena emocija i to ih čini sličnima i Ramoens-ima i Wilson Pickett-u...Potrebno je imati specifično stanje uma da bi se razumelo ovo o čemu ja govorim, tako da ne verejume da bi ti to shvatio i pored moje dobre volje i truda!
-
Dr. Kadžija (gost)
| 09.11.2007. 10.52.28
Za ove što misle da sve znaju! Sve najbolje i najplemenitije što je stvoreno u rock and roll-u nastalo je u USA, izuzev T-Rex-a! Kraj diskusije!!!!
PS. Rolling Stones, Beatles i Who se izuzimaju - stara garda!
-
Baroness (gost)
| 09.11.2007. 12.01.08
Bed je kad javna licnost sa znatnim uticajem i kredibilitetom dugo sticanim (i zasluzenim)nema vremena ili zelje ili strpljenja, mozda sluha da saslusa, pokusa razumeti nove tendencije u muzici... Ponavljati kako je RnR mrtav nece to uciniti tacnim, za one uskog uma i maste moze nazalost postati nekakav aksiom... Toliko je novih bendova i pravaca od kojih nije malo ingeniozno (nekolicina je i na ovom sajtu imala recenzije), tj. RnR je poprimio toliko razlicitih oblika i boja da se za svakog MORA naci nijansa po meri... Treba naci vremena i zelje za traganjem jer nemaju svi hit singlove i ne vrte im se spotovi na televiziji svaki dan, ali ako iko ima pretenzije da se bavi pisanjem o muzici trebao bi osecati obavezu da potkrepi svoje tvrdnje, inace ispada da dosta nekrofila seta unaokolo...
-
Nick Kent (gost)
| 09.11.2007. 12.22.09
Z.S. nije samo tumach americhkog promashenog sna. On kroz prizmu vestern filmova, domacih autentichnih likova koje verovatno susrece u praksi i povezuje sa sudbinama anti-junaka svojih prica, ne samo da oslikava nama dalek i nedostizan svet, nesto o cemu mi pojma nemamo, nego nam uz to servira i nasu svakodnevnicu, o kojoj isto tako pojma nemamo, mada se neprekidno na nju zalimo... proklinjemo
sudbinu koja nam je geografski i istorijski nametnuta. bezimo od nje. Sudbine malih naroda, naroda gubitnika, sudbinu dece gubitnika... Njegova zapazanja ni jednog trenutka nisu nista manje uzbudljiva ili nepreciznija od zapazanja njegovih americkih i britanskih savremenika. On je u stanju i kad ponovi neku svoju ili tudju misao, na papiru, na radiju... u stanju je da kaze opet nesto novo, dok mi, ovakvi jadni i iskompleksirani... kakvi smo, i kad nesto novo izrecemo... iz toga izvire nesto staro, otrcano, odavno sazvakano...
-
ALEKSANDAR JEVTIĆ (gost)
| 09.11.2007. 13.11.38
OCAJNICKI ZELIM DA KUPIM OVU KNJIGU ALI U SAPCU NIKO NIJE CUO ZA NJU.POMAGAJTE!!!!
-
Ćomi (gost)
| 09.11.2007. 13.25.46
izašao sam,možete da počnete
-
3OPAH (gost)
| 09.11.2007. 14.07.45
He ,he pa da slušaš i razumeš Rusku duhovnu muziku bolje bi razumeo i r`n`r ili džez i obrnuto...kad porasteš kazće ti se samo,neću da polemišem s dečurlijom
-
maare (gost)
| 09.11.2007. 14.12.55
"Ili kako jednom rece rahmetli Zappa Frank: "pisati o muzici je isto k'o plesati o arhitekturi""
to je rekao Elvis Kostelo
-
Preacher (gost)
| 09.11.2007. 16.11.25
Zikica Simic je najbolji rok novinar kod nas. Izvanredno prati liniju rokenrola od njegovih prapocetaka, do danasnjih dana, i prilicno je upoznat sa savremenom muzickom scenom, za razliku od raznih Dzetova koji su muziku prestali da slusaju pre 20 godina. Rokenrol u svom izvornom obliku jeste umro, ali kroz postmoderni tretman i neotradicionalizam je i danas u punoj snazi
-
postman (gost)
| 12.11.2007. 14.13.56
Da li bi hteo iko da mi pomogne i kaze gde moze da se kupi ova fantasticna knjiga ?
Unapred Hvala !
-
Žile (gost)
| 13.11.2007. 07.16.06
pomozi sebi i mojne da kupiš ovo tip je objavio valda svaki pismeni zadatak koji je ikad napisao i to loše
-
Preacher (gost)
| 13.11.2007. 22.03.50
Jedno pitanje: Ako Zikica ne valja, ko je onda dobar?
-
osmatrač (gost)
| 14.11.2007. 08.44.59
AMBROZIĆ,Rajin,Kremer
-
osmatrač (gost)
| 14.11.2007. 12.28.50
da i pokojni B.Vukojević,O.Tvrković i G.Paunović(ova dvojica su valda još živi)
-
najgorost (gost)
| 22.11.2007. 08.54.40
Tek sad sam procitao komentare na moj komentar. Stvarno sam mislio da je ono bila izjava F. Zappe. Iza svega ostalog i dalje stojim, mislim da sam kompetetan da sve ovo kazem jer sam slusao i Grama Parsonsa, i Flying Burrito i Hanka Williamasa (njega izuzetno cjenim!), ali sam slusao i Mastodon. Heavy metal (uzimam njega kao primjer, mogao sam da uzmem kao primjer Hip Hop ili electonicu) kao najodbacivanija muzika od strane rock kriticara ima poseban sistem vrijednosti, to treba da se izvali. A za to treba volja, slusanje "na zor", dok se ne provali. Ljudi obicno imaju tu volju dok su mladi, onda je izgube i ostane im izgradjen ukus kakav su stekli u mladosti. U tome je problem pomenutog autora i svih drugih koji su prestali da slusaju muziku nakon punk-a, imaju vec izgradjena ocekivanja od muzike i ako to od nje ne dobiju (prerano) je odbacuju kao manje vrijednu. Nema problema, kad tad cu i ja da izgubim zelju da sve pratim ali ne mogu da izjavim tvrdnju da je RnR mrtav (tvrdnja za koju sam cuo da je spominjana jos tokom 70tih), jednostavno desile su se 90-te, pune sjajnih bendova, desio se Radiohead, The Smiths, Metallica, Nirvana... Potreba "malog covjeka da predje preko crte", uzme gitaru (ili ritam masinu, svejedno) i iskaze se i dalje postoji i postojace.
Vezano za Petra Lukovica smatram da najkvaliteniji tekst jeste satira i da pomenuti stvatrno ima smisla za to (i to ne samo u za rock novinarstvo). Svakako OK su i M. Rain i Kramer, ali njega sam izdvojio i zbog toga sto imam utisak da razumije prvi dio ovog komentara.
-
Janez Guna (gost)
| 04.06.2008. 08.20.09
Kako bi mogao kupiti - naručiti knjigu Žikice Simića ELEKTRIČNA ZASTAVA ovde u Sloveniji.
Super tekstovi, nešto sam pročitao iz neta i moram reči, da je to fantastičan tekst.
Janez Guna
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.