Stvari, dakle, dolaze na svoje mesto: ključni „gitara-obavezna“ rok kritičar/promoter u poslednjih 20 godina uskoro će nas obradovati zbirkom svojih izabranih tekstova objavljenih tokom poslednjih 20 godina...
Znam da je „pisati o rokenrolu isto što i igrati (plesati) o arhitekturi“. Nemoguća misija, dakle. Pa ipak, budući da sam sklon besmislenim postupcima i nerazumnim akcijama, pišem o toj muzici više od dvadeset godina. Ova knjiga predstavlja zbirku tekstova nastalih u tom periodu. Efemerne, kratke živote proživeli su na stranicama Ritma, Vremena zabave, Borbe, Naše borbe, Danasa i drugih novina i publikacija. Ovom knjigom započinje njihov drugi, dugovečniji i ozbiljniji život. Ne znam kako će se snaći. Želim im sve najbolje.
Ne verujem u analizu i ekspertizu. Moj pristup rok muzici je holistički. Zanima me efekat koji rok pesma proizvodi na jednog, određenog „slušača“. Na početku je uvek utisak, sa emocijama i mentalnim slikama koje ga čine. Odatle se polazi u avanturu kroz „aperceptivnu masu“ koja se nalazi iza lica običnog potrošača popularne kulture.
Naslovi albuma, imena izvođača i nazivi pesama jedini su istiniti elementi ovih tekstova. Sve ostalo je nestvarno i izmišljeno. Mislim da danas, kada se do svakog podatka može doći jednostavnom kompjuterskom manipulacijom, lični doživljaj dobija na važnosti. On obezbeđuje kontekst koji informacijama daje značenja. Internetski i enciklopedijski podaci o Džefu Beku, na primer, svedočanstvo su o jednoj fantastičnoj karijeri. Priča o ličnom doživljaju njegove solo deonice u numeri I’m A Man sastava The Yardbirds kazuje više. Govori o prolasku iza kulisa realnosti, ulasku u nepostojeći svet nagovešten pravovernim rokerskim pregnućima, i ireverzibilnim, tako nastalim, promenama.
Ono što me zanima u rok muzici jeste mitologizacija sudbina onih koji žive na „divljoj strani“. Otuda i povećano prisustvo gubitnika, otpadnika i odmetnika na stranicama koje slede. U skladu s tim je i izbor muzičara o kojima se piše. Najpotpunije ga određuje iskaz Antonena Artoa: „Ne volim pesme, ili jezik površnosti, koji odišu srećnom dokolicom i uspešnošću intelekta, volim pesme gladnih, bolesnih (…) otrovanih, onih koji su na gubitku u svom pisanju...“.
Nestvarni životi i izmišljene avanture rok pevača, gitarskog heroja, usamljenog kauboja, koji odlazi ka zalazećem suncu, i antijunaka iz nekog noar filma, tvore „antiokruženje“ koje me je definisalo na način koji je jednom prilikom objasnio Tav Falko. Tekstovi iz ove knjige govore o „mitu i zbilji“, istini i laži, stvarnom i nestvarnom, odnosno o individui koja se izgubila u tim predelima i ne zna razliku između imaginarnog i realnog.
Slušajući singlove The Rolling Stonesa, pre sto godina, doživeo sam „veliki prasak“. Čehoslovački gramofon, debela igla i crni komad plastike proizveli su muziku koja je otključala vrata paralelne realnosti. Ušao sam tamo. I nikad se više nisam vratio. Kako mi je bilo, možete pročitati na stranicama koje slede.
Žikica Simić
Turneja bez kraja
Ako postoji neko ko se tek između korica ove knjige prvi put susreo s pisanjem Žikice Simića, onda se u tom hipotetičkom čitaocu svakako kuva pitanje: „Gde li je bio ovaj čovek u mom životu sve dosad?!“. Na svoju sreću, potpisnik ovih redova spada među one srećnike (ne tako malobrojne) koji su dovoljno davno otkrili Žikicu Simića i koji su – upravo zahvaljujući njemu – stekli sumanute saundtrekove vlastitih života, to neopipljivo blago koje im se uvek nađe pri ruci kada je stvarno gusto i teško, ali i kada im je zaista najlepše.
I dok se prisećam trenutka (znam tačno vreme i mesto!) kada sam u nekoj od Žikicinih emisija prvi put čuo Ti Boun Barneta, čija me muzika inspiriše dok kuckam ove redove, ne mogu a da ne razmišljam i o tom hipotetičkom čitaocu početniku, kao i o radosnom finalu njegovog bezbrižnog čitalačkog eksperimenta. Jer, iako o knjigama, baš kao i o ljudima, nikako ne valja suditi na osnovu toga kako su upakovane, odnosno kako su obučeni, nema sumnje da je ono što je hipotetičkog čitaoca nateralo da posegne za ovom knjigom to što je bio privučen koliko njenim atraktivnim omotom, toliko i njenim neobičnim naslovom. A ako je pri tom i zavirio u njen sadržaj, pa još tamo pronašao razlog da nastavi s listanjem, onda je u potpunosti pripremljen teren za početak jedne lepe i neočekivane avanture duha.
Naravno, ako se pogodi da taj neko već tada u Žikici Simiću prepozna svog izgubljenog sabrata po muzičkom i (širem) pop-konzumentskom ukusu i sklonostima, ostatak priče biće kameran i čitalački ili slušalački savršeno intiman. No, ukoliko se slučajno dogodi da se za Električnu zastavu – Tajanstveni voz za neonsku dugu veže neko kome je ponuđeni sadržaj tek mutno ili sporadično poznat ili zanimljiv, pa u autoru ipak prepozna osobu s potpuno osobenim stilom, fascinantnom erudicijom i strasnom ljubavlju prema svemu o čemu piše, tada će i uspeh ove knjige biti potpun, a pred samim knjiškim istraživačem nehotice će se otvoriti godine i godine osvajanja i usvajanja čistih zvučnih užitaka.
Jasno je, dakle, kako je slušati ili čitati Žikicu Simića nešto bez čega se jednostavno ne može, pod uslovom da ste rođeni ovde i da i dalje, nakon svega, verujete u to da je rokenrol važan deo onoga što teče vašim venama ili kola vašim mislima. Razume se, znatno je teže pisati o tome šta Žikica Simić radi i kako on to radi, pre svega zato što u ovdašnjoj sredini nema nikoga s kim bi se mogao porediti. Uostalom, osvrnite se i sami, potrudite se i pokušajte da iznađete pandan za jelovnik i kuvara koji stoji iza njega. Uprkos tome što ima mnogo zlobnika koji tvrde kako je strašno ostariti kao aktivan rok kritičar u Srbiji, i uprkos tome što su se pripadnici tog ovde trenutno nepostojećeg esnafa (uključujući i većinu nekadašnjih esnafskih perjanica) zapanjujuće brzo utopili u gluvim iskušenjima naše skorašnje a, nažalost, i aktuelne istorije, ova knjiga Žikice Simića ne samo što je nepobitan dokaz da se za sve to vreme moralo i moglo misliti i raditi drugačije, već i svedočanstvo jednog spektakularno zrelog i zaokruženog autorskog rukopisa koji se, pre svega, temelji na večitoj znatiželji i visokonaponskom iskustvu.
Rokenrol, ipak, nije samo predmet lažljive nostalgije ili samoizolovane savremenosti, i to je nesumnjivo prva i najvažnija tačka na kojoj je Žikica Simić zasnovao ne samo svoju knjigu već i vlastiti kritičarski manifest. Za Žikicu Simića rokenrol je bio i ostao živ organizam kojim se može ovladati jedino svakodnevnim radom i neprekidnim osvežavanjem informacija. I baš kao što je Bob Dilan, sa svojih veteranskih 65 godina, i dalje na nečemu što se zove Turneja bez kraja, i Žikica Simić je, nepokolebljiv na podjednako volšeban način, dežurno uho mnogih generacija ovdašnjih poklonika popularne muzike i kulture.
Uz to, Električna zastava... odlučno demonstrira i drugi bitan pol jedinstvenog kritičarskog prosedea Žikice Simića, onaj koji se ogleda u potrebi da se najpre bude grešni uživalac i zajapureni mitoman, a tek potom i racionalni arbitar, sistematični arhivar ili rečiti trendseter. Braneći svoj nezahvalni angažman, autor ove knjige zapravo onom slučajnom čitaocu nudi kompleksan, a opet prijemčiv i šarmantan pogled na okean masovne zabave, koji je pri tom prezentovan na takav način da je lako poverovati kako su sami tekstovi dovoljna uputstva za probijanje kroz sve plime i oseke, bure i oluje, mene i skokove koje donosi rokenrol. Zato se i treba nadati da ovo neće biti jedina knjiga ovog autora, jer će nam i u svim budućim rifovskim bitkama i refrenskim iskušenjima biti potrebna njegova lucidnost, njegovo znanje, iskrenost i dalekovidost.
Aleksandar D. Kostić
Simpatija za gurua
Rokenrol je priča o pitonu i zvečarki. Da bi piton progutao zvečarku, neko mora da zamahne zvečkom u zmijarniku. Naravno, problem je kako bubuljičavom šesnaestogodišnjaku opisati smisao zvečke. Jednom čoveku je TO pošlo za rukom. Iako u njegovoj ruci nije bila ni gitarska trzalica, ni bubnjarska palica, ni pozerski mikrofon mudrosti.
Mislim da vam neće biti teško da mi poverujete kada kažem da sam poznavao ljude koji su Žikicu Simića smatrali za svog gurua. Neke od njih sam, negde usput, izgubio; neki su, pak, izgubili mene. Prava dvanaestotaktna melodrama. Ali, budući da lutanje nije isto što i potera, onako didlijevski razdrndani nismo imali razloga za nekakvo krvoločno opraštanje. Jer svi smo se, na kraju priče, našli ponovo zajedno – u ovim tekstovima. Majstor Žikica, klinički psiholog, ispisao je tajnu istoriju naših života. I otkrio nam svetu dijagnozu: rokenrol je tačno onoliko misterija koliko su misterija naši proćerdani, istračani životi. Zato pročitajte ove tekstove-eseje da ne biste morali sopstvenom džigericom da spoznajete banalnu suštinu koja boli i posle smrti. Pokušajte da ih tretirate kao istoriju bolesti koju su mnogi preživeli po cenu da je nikada ne odboluju.
Znam da je sve već odavno ispričano, napisano, komponovano i otpevano, ali isto tako prokleto dobro znam da rokenrol nikada neće umreti – baš kao ni sva ta rđa koja ga tera da stalno kotrlja samoubistvenu reciklažu kotrljanja. Elem, u stanju permanentnog vaskrsa jedino što nam preostaje jeste molitva za pasivni otpor. Ona koja je ispisana neonskim slovima na visoko uzdignutoj Električnoj zastavi. Amin.
Zoran Ćirić
SADRŽAJ
Ličnosti
- Kanadski period
- Zbogom Ontario – Zdravo El Eju
- Ludi konj i Kanađanin
- Smrt Denija Vitena
- Noćas je noć
- Rđa nikad ne spava
- Osma dekada
- Nil Jang i mladi američki rokeri
- Nile, ti si moj heroj
- Sonični tajfun
- Mit
- Ragged Glory (1990)
- Weld (1991)
- Harvest Moon (1992)
- Unplugged (1993)
- Sleeps With Angels (1994)
- Kralj serumskog hepatitisa
- Epitaf za legendu
- Stvorenje sa atomskim mozgom
- Piramida i oko
- Tužni anđeo u palati greha
- Poreklo, harizma, greh i kazna
- Stari prijatelj
- Čovek sa velike zvezde
- Memphis underground
- Zapisi iz podzemlja
- Sunce se ponovo rađa
- Beskrajni život
- Otac: mornar među zvezdama
- Sin: crveni horizonti vrište naše ime
- Jenki u Brehtovom pozorištu
- Opera za tri groša
- Priča o dva drveta
- G-l-o-r-i-a... Gloooooria...
- Buntovnik s razlogom
- Curriculum vitae
- Odmetnička paradigma
- Noć iguane
- Fun House
- Lepljivi nadimak
- Udar agresije
- Solista
- Demon i đavolak
- Žensko pitanje
- Žene su crnci sveta
- Mišel Šokt
- Suzan Vega
- Viktorija Vilijams
- Frank
- Pomalo iznenađujući zaključak
- Posle farmerica
- Brzina zvuka usamljenosti
- Veliki američki zombi
- Dodatak, deset najboljih pesama Louela Džordža
- Deset najvećih interpertacija Boni Rejt
- Danijel Džonston
- Soni Landret
- Mek Rebenek, alijas Doktor Džon
- Moon & Sun
- Sunce, mesec, trave
- Pet nivoa Doktora Džona
- Usta puna slobode
- Život kao koncept
- Anđeo s lasom
- k.d. lang – All You Can Eat
- Veliki san
- Sa Turobnim anđelom
- Komadići neba
- Cena odrastanja
- Sin prodavca kadilaka
- Posveta mentoru
- Raj Kuder – šestožičani autoput između zvuka i slike
- Hiljadu tragova u pesku
- Dečak i gitara
- Rok faza: pribežište u metodi
- Filmska muzika: Kroz pustinju i močvaru
- Mark Bolan – povodom dvadesetogodišnjice smrti
- D. A. Penebejker – film umesto istorije
- Natrag ka stvarima
- Mušica na zidu, traka u kameri
- Događaji umesto umetnosti
Grupe
- Heroji (ni)su umorni – ili The Rolling Stones pružaju utočište poslednji put
- Sjaj
- Tama
- Izlazak
- Dodatak, najbolje pesme The Rolling Stonesa
- The Kinks
- Veliko srce za male ljude
- Na strani roditelja
- Koreni svetonazora
- Čari Londona
- Cream, supergrupa šezdesetih
- Led Zeppelin
- X
- American Music Club
- Ujedinjeno kraljevstvo beznađa i očaja
- Molitve za uplašene
- Crna pustinja
- Social Distortion
- Četvoročlana banda
- Mamino malo čudovište
- REM
- Obnova bajki / Bajke o obnovi
- Impresionističko mrmljanje
- Izlet u britanske magle
- Povratak u Ameriku
- Put u nepoznato
- Bak i Stajp
- Perspektive
- R.E.M.
- B. Električna gravitacija
- Premisa I
- Premisa II
- Producenti
- U potrazi za zaključkom
- Impresije o muzici sastava Green On Red
- Mazzy Star
- Nepomična pesma
- Prvi sneg i uvelo lišće
- Zvezda koja pada
- Mazzy Star, Among My Swan
- The Geraldine Fibbers
- 16 Horsepower
- Giant Sand
- Sleater-Kinney
- Whiskeytown
- Sparklehorse
- Mercury Rev
- Violent Femmes
- Siroti dečaci
- Dole na uglu
- Pank-folk
- Turneja
Zvuk San Franciska
- Beli bicikl iznad kukavičjeg gnezda
- Ken Kizi i San Francisko
- Haight-Ashbury
- Moby Grape
- Lorens od euforije
- Koda
- Kontekst: ostali najveći bendovi San Francisco Sounda
Soul grafiti: Soul muzika u '70-tim – od Crnih pantera do disko muzike
- Uvod: pesnice u vazduhu
- Mladi radikali: Don’t Call Me Nigger Whitey
- Marvin Gej: Šta se događa?
- Slaj Stoun: srce tame
- Kertis Mejnfild i Stivi Vonder: nema ljubavi u srcu grada
- Keni Gembl i Leon Haf: ljubav je poruka
Grinič Vilidž
- Mlađi nego juče
- Prvi deo: Dug put do obećane zemlje u ulici Bliker / Vudijev radio
- Ispod linoleuma
- Iza lica
- Grafiti na "mašinama"
- Šta je to 'hootenanny'?
- Drugi deo: Planeta Dilan
- Novi dečko u gradu
- Mala digresija: Čudni almanah
- Dilanov paradoks
- Apendiks
Kantri rok i američka kosmička muzika
- Novi kanti: desperadosi čekaju voz
- Pegaz od stiropora
- Svetlost Laboka
- Trojka iz Laboka: Ilaj, Henkok, Gilmor
- Nešvilski horizonti
- Tragičan kraj
- Tema za zamišljeni vestern
- Nostalgija kao poziv za promenu
- Neobičan rok doživljaj
- Logorska vatra u crkvi svete trojice
- Gospodari melanholije
- Osećaj za vrednosti
- Valcer divljeg psa
- Jahači rumene kadulje
- Noćna mora Toma Vejtsa
- Anđeo sa lasom
- Pevačica torch pesama
- Dva honki-tonk anđela
- She Never Spoke Spanish To Me
- Država usamljene zvezde
- Bluz (ne)srećnih žena
- Ajris Dement
- Nova alternativa
- Snevači Parsonsovih snova
- Linda Ronštat
- Duga iznad vode
- Devojka iz Tusona
- Stepenište za nebo
- Zelena trava doma
- Cosmic American Music: Big Dream
Neogaražni bum
- Louie Louie – hronika neogaražnog buma
- Jednostavna pesma slobode
- The Delta 72: 000
- Brendan Benson: Lapalco
- Neil Michael Hagerty: Plays That Good Old Rock And Roll
- The Von Bondies: Lack Of Communication
- The Mooney Suzuki: Electric Sweat
- Soledad Brothers: Steal Your Soul And Dare Your Spirit To Move
- The Black-Eyed Snakes: It's The Black-Eyed Snakes /Low: Trust
- Doktor Džekil i mister Hajd
- The Greenhornes: Dual Mono
- The Black Keys: The Big Come Up
- The White Stripes: Elephant
- Mr. Airplane Man: Moanin'
- The Immortal Lee County Killers: Love Is A Charm Of Powerful Trouble
- The Kills: Keep On Your Mean Side
- The Detroit Cobras: Seven Easy Pieces
- Holly Golightly: Truly She Is None Other
- The Dirtbombs: Dangerous Magical Noise
- Detroitski masakr električnom gitarom
- The Little Killers
- The Von Bondies: Pawn Shoppe Heart
Teksas
- Stiže teksaški umetnik – Teri Alen
- Groteskna maskarada
- Steve Earle & The Del McCoury Band: The Mountain
- Poet – A Tribute To Townes Van Zandt
- Kišne kapi na kongo bubnju
- Trubadur sa usamljene zvezde
- Ted Roddy With The Tearjoint Troubadors: Tear Time
- The Flatlanders: Now Again
- Rodney Crowell: The Houston Kid
- Delbert McClinton: Nothing Personal
Memfis
- Big Star: mali svet – velika zvezda
- How I Got To Memphis
- Memphis Underground
- Night Train To Memphis – povratak na koncert
- Memphis Blues Again
- Down to Memphis
- Goin’ Down The Road To Memphis – kraj
- Tav Falko
- Ponoć u Memfisu
- Svet kojeg se sećamo
- Desetogodišnjica
- Memfis undergound
- B. Rokabili odmetnik
- C. Blues dell’ arte
- Dan Penn & Spooner Oldham: Live – Moments From This Theatre
- Još jednom, sa puno osećanja
- James Luther Dickinson: Free Beer Tomorrow
- Skitnice, heroji i ulični klovnovi
- North Mississippi Allstars: Shake Hands With Shorty
- Lorette Velvette: Rude Angel
- Don Nix & Friends: Going Down – The Songs Of Don Nix
- Sid Selvidge: A Little Bit Of Rain
- Porch Ghouls: Bluff City Ruckus
- A History Of Memphis Garage Rock – The 90's
Recenzije, Danas, 1997–2004.
- Munja nad vodom
- Džim Vajt
- Svaka slika kazuje priču
- Gruba suština
- Grom u rukama
- Okean u čaši
- Do poslednjeg dima
- Čuvar plamena
- Individualizam kao utopija
- Večiti graničar
- Usamljeni putnik
- Arheologija zvuka
- Kontrolor ritma
- Cink u palati greha
- Politika doživljaja
- Staza slonova
- U vrelini noći
- Vrsta koja nestaje
- Džoni budi dobar
- Karika koja nedostaje
- Bioskop "Paradiso"
- Jeff Beck: Who Else!
- Paul Westerberg: Suicaine Gratification
- Steve Cropper: Play It, Steve!
- Van Morrison: Back On Top
- Geoff Muldaur: The Secret Handshake
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Igor Ostojić (gost)
| 25.01.2009. 11.15.18
Ja sam iz Zagreba i sretan sam ko dijete što sam uspio nabaviti knjigu. Imam 40 g da ne bude zabune. Raso sam s tim tekstovima.
-
mladen brankovic (gost)
| 19.05.2012. 06.10.58
68 sam dosao na nbgd a odmah zatim je proradio studio b i parada albuma i jazz cetvrtkom, na riz-a sam povezao koss slusalice a sloba nam je iz londona donosio lp nove..posle mnogo godina jew dosao zikica. sad je 2012. bravo .
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.