Negde u dnu sale dugokosi momak, tada gitarista i pevač sastava koji je bez velikih ambicija svirao strani repertoar po igrankama u okolini, prelomio je u sopstvenoj glavi: "Ako ovi dečki mogu doć i svirat samo svoje pjesme tu u Kulušiću, to si trebam i ja napraviti". Ubrzo se ošišao, napravio novi, autorski orijentisan bend i nazvao ga Dorian Gray
"Cijeli život čekam priliku da pjevam u Beogradu rokenrol..." bio je refren kojim je Dado Topić preslikao osećanja najvećeg dela mladih muzičkih entuzijasta širom nekadašnje SFR Jugoslavije. Prilika da se sopstveni talenat, žestina i ambicija predstave publici glavnog grada, šuškala je kao skriveni pokretački motiv mnogih potom velikih karijera. Ali, šta sa nama rođenim u Beogradu? "Niko nije prorok u svojoj kući", često je pominjana poslovica, po mom mišljenju, najčešće kao alibi za one neuspešne. Beograd je uvek umeo da odgaja, podržava i slavi sopstvene talente. Ipak, osećaj je različit. Drugačije izgleda kada se posle nekog trijumfalnog nastupa i potonje žurke završi noć u hotelskoj sobi (po mogućstvu u društvu novostečene obožavateljke), a ne povratkom u roditeljski dom. Zato se naše omiljeno odredište i merilo uspeha nalazilo pomereno 400 kilometara na zapad.
Ozbiljan početak moje muzičke karijere višestruko je vezan za Zagreb. Grupa Bulevar već se dokazala na brojnim svirkama i napravila finu medijsku gužvu nastupom na legendarnom koncertu Riblje čorbe na Tašmajdanu 1. septembra 1979. Meni ja čak pripala čast da gromoglasno najavim glavne zvezde večeri, što verovatno znači da su Miša Aleksić i Bora prvi kod mene primetili dar za "vođenje" masovnih okupljanja. (Tako sam prisustvovao urnebesnoj sceni kako se, uz huk hiljada posetilaca, u totalnom mraku i dimu koji su čuveni tehničari Buki i Šara pustili malo pre vremena, članovi uskoro najvećeg benda ovih prostora panično međusobno sudaraju jer neko od treme nikako nije uspevao da uključi pojačalo. Kao što već znate, ja sam odgrmeo svoje, pojačalo je proradilo, svetla su se upalila i... ostalo je istorija).
Međutim, to nije bilo dovoljno za poverenje komšijskog PGP-RTB. Bulevar je i dalje očajavao bez ugovora za snimanje ploče, dok Peca Popović nije na ovu nepravdu upozorio tadašnjeg urednika u zagrebačkom Jugotonu, Sinišu Škaricu. Snimili smo dve pesme u studiju Druga maca, vlasnika Enca Lesića, sjajnog klavijaturiste, karatiste (niko mu nije ostajao dužan) i autora jednog od najvećih hitova Indexa - "Sve ove godine"... E, sad... objavljivanje ovog (i ne baš toliko spektakularnog) proizvoda nenadano je odloženo bolešću i krajem "najvećeg sina naših naroda i narodnosti". Vesele note proterane su iz etra tokom opštenarodne zabrinutosti i proistekle tuge. Kako da promovišeš rokenrol izdanje sa pesmom Moje bezvezne stvari u tako ozbiljnim okolnostima? Naša prva ploča izašla je zato tek krajem avgusta 1980. a prva koncertna promocija dogodila se, naravno, u Zagrebu, u klubu Kulušić. Centar za kulturnu djelatnost organizovao je višemesečnu manifestaciju Yu rock moment kao poligon za predstavljanje rokenrol sastava iz cele Jugoslavije, pa me je njihov operativac Marjan Crnarić pozvao sa osnovnim koordinatama.
"Kada siđete sa vlaka dođite u CKD u Miha-krrrr-ššš-hhh-ćevoj ulici," (kvalitet telefonske veze sa centralama - reparacijom iz Prvog svetskog rata, nije bio baš najbolji), "Tu je blizu kolodvora".
Kada sam se mnogo godina kasnije setio prvog dolaska grupe Bulevar vozom u Zagreb smejao sam se samom sebi naglas. Tada i nisam bio svestan magnitude nespretnosti koju izgovaram.
"Oprostite, gde je ovde Mihajlovićeva ulica?" Taksista me je pogledao kao da vidi biće sa druge planete.
"Prosim?"
"Mihajlovićeva?"
"Ne bu vam to bilo ovdje..."
"Ma, tu je sigurno, negde blizu stanice"
"Može bit Mihanovićeva?"
"(nečujno ups) Verovatno ste u pravu..."
U Kulušiću te večeri nije bilo više od tridesetak posetilaca, ali naš poslovično posvećeni izliv energije sa zanimanjem je ispratila probrana ekipa predstavnika medija na čelu sa legendarnim tandemom Vrdoljak – Glavan. Negde u dnu sale dugokosi momak, tada gitarista i pevač sastava koji je bez velikih ambicija svirao strani repertoar po igrankama u okolini, prelomio je u sopstvenoj glavi: "Ako ovi dečki mogu doć i svirat samo svoje pjesme tu u Kulušiću, to si trebam i ja napraviti". Ubrzo se ošišao, napravio novi, autorski orijentisan bend i nazvao ga Dorian Gray. Massimu je trebalo više od dvadeset godina da mi ovo ispriča. Godilo mi je na ličnom nivou, ali svedočilo i o čudnoj simbiozi beogradske i zagrebačke rok scene tog vremena. Strujanje zvuka duž, rupama ispunjenog, puta "Bratstva i jedinstva" davalo je nove vrednosti, pa više nije bilo važno odakle dolazi više energije, odakle bezobrazluka, odakle pameti ili prefinjenosti izraza... Nadmetali smo se i sarađivali, nadsviravali i družili kao da sutra nikada neće doći... Zagrepčanke su uvek najviše volele beogradske, a Beograđanke zagrebačke muzičare što je verovatno i bio ključni razlog čitave halabuke. (Udobno sklonjeni od ove linije, "veseli Bosanci" su najčešće uzimali najbolji plen radeći stvari koje su nekako najlakše stizale do najmasovnije publike, ali... neka to bude tema neke druge priče).
Imao sam sreću da učestvujem u oba izdanja jedine formalne manifestacije ove raspevane veze Beograda i Zagreba. ...Bolje vas našli bile su serije koncerata kojima se, u toku nekoliko dana, publici jednog, predstavljala najreprezentativnija selekcija rok bendova drugog "bratskog" grada. Početkom 1981. u premijernom izdanju (mislim da je plakat bio reprodukcija Seobe Srba sa Borom Đorđevićem u ulozi Arsenija Čarnojevića) Bulevar je nastupio pred prepunom salom SKUC-a, na talasu našeg, mnogo uspešnijeg drugog singla za Jugoton, Nestašni dečaci... Slično se ponovilo i tačno 5 godina kasnije. Prvi nastup (uopšte!) Bajage i instruktora u Kulušiću gledalo je opet nekoliko desetina namernika (verovatno isti oni od pre pet godina... Dražen Vrdoljak i Darko Glavan bili su opet tu... i članovi Parnog valjka koji su nam pozajmili neku opremu, a Bajaga i ja smo zauzvrat pevali u horu pesme Uhvati ritam), da bi samo nekoliko meseci kasnije, u okviru ...Bolje vas našli istu salu prepunila gužva raspoložene mladosti i konačno lansirala Bajagu u sam vrh.
Bio sam pre neku godinu ponovo u Zagrebu. Sreo sam na ulici Juricu Pađena kome je trebalo više od minut da me prepozna ("Jebem ti... a jučer sam te pominjal sa nekim 'džonijevcima'!!!") I ja sam jedva prepoznao Zagreb. Mislim... sve je uglavnom isto, samo lepše i sređenije. Čak i hotel Interkontinental ima isti miris iako je modernizovan i sada se zove Westin - Opera. Međutim, nekih ljudi koji su činili duh Zagreba onog vremena, više nema. Namćorasti genije je, čini se, zauvek opusteo Trg izgnavši se u Holandiju. Rokenrol kraljica glumišta dolazi nam sada kroz američke serije sa maskom intergalaktičke ambasadorke ili francuskinje izgubljene na fantazmagoričnom ostrvu. Začudni, nekoliko puta pomenuti novinarski tandem međusobno najrazličitijih likova koje možete zamisliti, ostao je sudbinski nerazdvojan i u nesreći. Dražen Vrdoljak i Darko Glavan napustili su nas u razmaku jedva nešto većem od godinu dana.
Neke nove generacije otkrivaju ponovo čari različitosti naših tako bliskih mentaliteta. Tu je i fizička blizina. 400 kilometara danas zaista nije toliko mnogo. Put je dobar i u njemu više nema rupa... ni bratstva... ni jedinstva...
Ostale kolumne Dejana Cukića na Popboksu:
Komentari
-
Johnny (gost)
| 09.07.2012. 16.23.48
Ja ovo redovno citam i stvarno UZIVAM! BRAVO!
-
i ja uzivam, (gost)
| 09.07.2012. 16.59.44
steta je je mojoj generaciji uskraceno druzenje bg-zg i jako retko razmenjujemo bendove, mislim na nove i mlade i mislim na obicnu decu, gimnazijalce, studente...aj sto nema para za putovanja nego eto tako je neka atmosfera nit prijateljska nit neprijateljska medju nama komsijama...
-
Ševko Effendi Omerbašić (gost)
| 09.07.2012. 21.58.47
druzenje "bg-zg" ne radi, ali zato "novi pazar - sa" razbija.
-
tozza (gost)
| 10.07.2012. 01.20.28
cukica vezati za stolicu i zadati mu normu od tri teksta dnevno!!! milina je citati ove uspomene...
-
dusans (gost)
| 10.07.2012. 06.36.32
misliš, 442 do zg.
-
Anoniman (gost)
| 10.07.2012. 14.55.36
ova mi je nekako najlepsa do sada.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.