Prvo vreme

Preselivši se ponovo u Beograd, Dado se uselio u deo stana Cveleta, basiste grupe Tilt u kojoj sam ja započeo "profesionalnu karijeru" (Cvele i ja ćemo kasnije opet svirati zajedno u Instruktorima, gde se on zadržao i do današnjih dana). Prisustvo tročlane porodice Topić nije smanjilo redovnost veselih okupljanja u gajbi nadomak Palilulske pijace

Dejan Cukić

Za moju generaciju, vreme ozbiljnog interesovanja za muziku poklopilo se sa procvatom "albumskog roka" na svetskoj sceni. Kompozicije su postajale duže, instrumentalizacije komplikovanije, a slušaoci sve zabrinutiji. Nekako u to vreme i na prostoru bivše Jugoslavije rokeri su prevazilazili početnu fazu prostog kopiranja (u najboljem slučaju – prepevavanja) stranih hitova i zalazili u avanture ličnih autorskih iskaza. Pionirske pokušaje Indexa, Drage Mlinarca i njegove Grupe 220 smenila je vladavina začudno šizofrene karijere beogradske super - postave nazvane po njenom tvorcu, Korni grupa. Sastav Bate Kovača raspinjao se između trivijalnih pop pesmica lako uklopljivih u vladajuću "zabavno – muzičku" produkciju, i ozbiljnih "progresivnih" kompozicija zbog kojih smo ih uvažavali i obožavali, kao i rokenrol zaluđenici širom balkanskih prostora. Ipak, u vreme prvih "ozbiljnih" albuma jugoslovenske rok muzike, Kornijevci su dobili moćnu konkurenciju u sastavu okupljnom oko sopstvenog bivšeg pevača - Dade Topića. Bila je to grupa vrhunskih muzičara. Sjajno uklopljena džezerska ritam sekcija (Ratko Divjak – bubnjevi, Mario Mavrin - bas), solisti dorasli žestokom rokanju (orguljaš Tihomir Pop Asanović i gitarista Vedran Božić, koji je u Nemačkoj svirao sešn sa Hendriksom!!!) uz znalačke ornamente svestranog Braneta Lambert Živkovića (klavir, flauta) i, naravno, moćni glas samog Topića.

Ono što je Time izdvajalo od većine progresivnih ostvarenja tog vremena bili su temelji za zvučne i instrumentalne građevine ovog albuma, čvrsto postavljeni u jezgru divnih Topićevih pesama. Zato Time 1 nismo samo upijali zaključani u teško izborenu osamu tinejdžerskih soba, već smo magiju ove ploče međusobno delili po žurkama, ekskurzijama i plažama... Moji polu-nevešti prsti prebirali su po žicama jeftine gitare dok je ekipa oko mene urlala kletvu Istina mašina ili zaraznu besmislicu Hegedupa upa... Promišljali smo, kako to samo tinejdžeri mogu, smisao postojanja uz Za koji život treba da se rodim i slavili mučninu prvih pijanstava kroz Kralj alkohol... onda bi se svi utišali i pustili me da ih vodim "kroz bele magle sna..." tajanstveno naslovljene Pjesme br. 3...

Samo nekoliko godina kasnije redovno sam se drao na sličnim žurkama rame uz rame sa samim Topićem. Naime, preselivši se ponovo u Beograd, Dado se uselio u deo stana Cveleta, basiste grupe Tilt u kojoj sam ja započeo "profesionalnu karijeru" (Cvele i ja ćemo kasnije opet svirati zajedno u Instruktorima, gde se on zadržao i do današnjih dana). Prisustvo tročlane porodice Topić nije smanjilo redovnost veselih okupljanja u gajbi nadomak Palilulske pijace (čuvena scena: restoran Šumatovac, prazan. Ulazi Cvele i pita Miću kelnera: "Šta je bre ovo, gde su svi?" Mića: "Pa, kod tebe"). Gitare i druga razveseljavajuća sredstva kružila su uz pesme koje smo voleli i kojima nismo prestajali da razgaljujemo sebe, čak i kada nam zabavljanje drugih postalo posao. Ipak, nikada se nisam usudio da pred Topićem zapevam neku od onih sa Time. Čak ga nikada nisam pitao zašto se meni najdraža njegova pesma zove tako misteriozno... Umesto toga, slušao sam otvorenih usta anegdote - od mitskog uspona Korni grupe do strahote odlaska u zatvor "zbog izbegavanja vojne obaveze" koji su mu namestili neki ondašnji omladinski funkcioneri (kivni što ih je izvređao kada su se na nekoj priredbi "zatvorenog tipa" ponapijali i oštetili ozvučenje grupe Time)... ili kako se jedan od "najrevnosnijih" čuvara iz tog istog zatvora pojavio kasnije na nekoj svirci i sav ponosan mahao iz publike: "Hej, Topiću! Sećaš se mene!". Koncert je prekinut zbog neočekivano temeljnog nanošenja telesnih povreda posetiocu, od strane glavnog izvođača...

Par godina kasnije, opet sam se našao na jednoj "žurci sa pevanjem". U salonu elegantne kuće na Dedinju skupila se prilično reprezentativna ekipa tadašnje beogradske rok scene uz počasne goste iz Zagreba, članove grupe Parni valjak, još zadihane posle odličnog koncerta u hali Pinki u Zemunu. E, sad... u postavi Valjka tada je bio i Vedran Božić (kao zamena za Rasa Miloševa dok je ovaj gulio dug prema otadžbini)... Susret čoveka za koga se u Zagrebu pričalo kako "zna da svira sve pesme Bitlsa" i nižepotpisanog jors trulija sa tada već izgrađenom reputacijom frika koji "zna sve tekstove Bitlsa napamet" mogao se završiti samo na jedan način – svi ostali su se preselili u baštu, a nas dvojica smo ostali sami da prebiramo najskrivenije kutke repertoara liverpulskih prvoboraca. U jednom trenutku, ohrabrio sam se i zamolio dobroćudnog majstora gitare da zajedno odsviramo Pjesmu Br. 3. Kada su utihnuli poslednji odjeci doživljaja koji ću zauvek čuvati duboko u srcu, Vedran se nasmešio: "A, da li znaš zašto se zove broj 3?" Prosvetljenje se bližilo! "Ma, Dado nije imao tekst za tu pesmu, a omot je trebalo predati ranije (svi omoti tadašnje produkcije rađeni su u jednoj jedinoj štampariji u Beogradu – prim. DC), pa smo je potpisali po rednom broju koji je zauzimala na albumu. Mučio se sa tim tekstom do kraja... sećam se kako je sedeo sa svojom sveščicom na klupi u dvorištu ispred Jadran-studija na Dubravi..." Dado se vratio u studio sa pesmom čije je "harmonije bio rob"... "I svijetu cijelom pjevat ću je ja...", zagrmeo je najzad čudesni refren.

Ne znam za ostatak sveta, ali nekima od nas, ovi mukom istisnuti stihovi zauvek su urezali generacijski žig koji svaki trag sećanja na prvi album grupe Time pretvara u suzu čiste ljubavi prema muzici.

Komentari

Pexa (gost) | 04.06.2012. 14.12.07

Odlicno.
slazem se (gost) | 04.06.2012. 14.54.29

samo ime kaze
Iwo (gost) | 04.06.2012. 21.41.29

Dejane, s uzivanjem pratim tvoje pisanije. I, posebno uzivam u Keith Richardsovim avanturama.
Ras (gost) | 05.06.2012. 18.15.02

Dejane, bravo! Uživanje te je čitati.
tozzinjo (gost) | 05.06.2012. 22.26.04

bravo, cukicu. izuzetno. volio bih da ovo preraste u feljton pa da mozda jednog dana izadje i knjiga o ovim dozivljajima. sigurno bi bila hit. jedino sto sam procitao od tebe (od kolumni do knjige) a da mi se nije pretjerano dopalo, bila je knjiga o zapi. da si je nazvao "zappa za pocetnike" , tako bi prosla, a ovako... :)
3602 (gost) | 06.06.2012. 06.58.56

dejan cukić je oduvek bio potcenjen. iskreno, jedan od retkih ljudi za koje mogu da kažem da se baš vidi da vole muziku.
Ljiljana (gost) | 06.06.2012. 15.23.28

Nostalgično i divno, divno :) Bravo, Dejane!

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike