Kupio sam prsten, kupio sam pušku...

Originalni naziv: The Sorcerer’s Apprentice
Scenario: Lawrence Konner, Mark Rosenthal, Matt Lopez, Doug Miro, Carlo Bernard
Uloge: Nicolas Cage, Jay Baruchel, Teresa Palmer, Monica Bellucci
Žanr: fantastika, avanturistički
Proizvodnja: SAD, 2010.

Prsten koji je već garantovao da je Frodo taj i da je Harry Potter taj, sada garantuje i da je mali Dave baš taj, u ovom slučaju - naslednik čarobnjaka Merlina. Međutim, garancija, u ovom slučaju, umesto za razvijanje sage pune peripetija, patuljaka i bitaka, služi samo kao priznanica reditelju da može da izvoza svog glavnog junaka kao iznajmljeni autić, te da ga, neoštećenog, vrati u holivudski fundus.

Svestan da prežvakava istu magičnu slamu, Jon Turteltaub stvar rešava tako što celu priču – od pronalaženja tog posebnog dečaka koji treba da spase svet, do njegovog trijumfa i venčanja, frapantno ubrzava praveći akcioni film. Princip premotavanja plasiran je već na samom početku filma, u segmentu potrage za dečakom. Poteru za tim poslednjim holivudskim carem obavlja umorni Merlinov sluga – sva sreća pa se pogužvanost da opravdati silnim knjavanjem kroz istoriju (jer on dolazi iz davne prošlosti), i sva sreća pa znamo da je Nicolas Cage svu energiju pošteno potrošio na Fajtera, tako da se utisak reprize i otaljavanja nekako s razumevanjem prihvata. Cageov tobožnji umor, rokerski obavijen kožnim mantilom, bleda je kopija Constantinea Keanua Reevsa.

Sili scenarista koji su radili na filmu, kao da su ispod tezge prodata nategnuta polurešenja, poput babuške u kojoj su pohranjene generacije zlih čarobnjaka. U tu babušku stane i Monica Bellucci koja, kao u Braći Grim, i ovoga puta šalje svoju zlu sestru -patentiranu ulogu neke poluuspavane princeze - da je odmeni.

Već po toj potrazi za dečakom koja deluje kao da je sačinjena od probnih snimaka sa kastinga za glavnog junaka – smenjuju se kratke, Beneton scene u kojima mali Harryji Potteri sa raznih strana sveta, s oproštenjem ispuše za ulogu čarobnjaka, sve dok se ne nabasa na najmanje zanimljivog beloputog Davea, jasno je da ćemo dobiti holivudski bušan dušek da preplivamo do jeseni. Sva sreća, ubrzo (jer „ubrzo“ je osnovna gramatička poštapalica reditelja), Dave naraste u simpatičnog odraslog Davea.

Po izboru šarmantnog smotanka Jaya Baruchela za ulogu velikog Davea, te ubacivanju sweet teen saundtreka koji ovaj, ni manje ni više, pušta pomoću Teslinih transformatora, deluje da se sa Čarobnjakovim šegrtom išlo na sve moguće ciljne grupe, a posebno na onu tinejdžersku koja je zavolela Judda Apatowa pa sad svaki film koji hoće da joj se umili mora da ima neki njegov trag po sebi.

Međutim, ni u tom simpatičnom zalaženju u rukavce stilizovanog Njujorka i polugikovsko poigravanje sa strujom i ostalim opasnim stvarima, Čarobnjakov šegrt sasvim ne zasuče rukave – taj Njujork, u kojem lopovi uvek nose vunene kape, uvek su glupi ko tocilo i sujeverni ko babe, već je viđen u Sam u kući, a ovde je, opet, kao u svim drugim segmentima filma, dajdžestiran.

Potom ide red romanse i red Nickove i Norahine plejliste na tim Teslinim transformatorima, pa red akcije, proizvoljne magije, plastičnih specijalnih efekata, da bi se naposletku pribeglo čak i neveštom i preteranom omažu na veliko spremanje koje u Disneyjevoj Uspavanoj lepotici obavljaju tri dobre vile.

Opsesija ciljnim grupama koje je film želeo da pokrije, razbucala je priču na froncle koje ljudi gaze nakon što budu epohalno ispaljene. I niko se ovde neće sagnuti da pokupi detalje, kao što se duboko saginjemo pred nekim ranijim radovima Jona Turteltauba, poput fenomenalnog izvirivanja četiri crnca iz boba u Cool Runnings ili avanture Nacionalno blago koja je sasvim dostojanstveno obrisala prašinu sa arhivske zbirke Indiane Jonesa.