Pod francuskom diktaturom

Scenario: Ehren Kruger
Uloge: Matt Damon, Heath Ledger, Jonathan Pryce, Lena Headey
Žanr: bajka/horor/komedija
Trajanje: 118 min.
Proizvodnja: Velika Britanija, Češka, SAD

Film Braća Grim možete slobodno pustiti deci: bez obzira na to što ga je cenzura odredila za uzrast od preko jedanaest (u Norveškoj), pa do preko četrnaest (Brazil i deo Kanade), moja osmogodišnja i od strašnih stvari prilično sačuvana kćerka Milica nije se nimalo uplašila. Mnogo teže bilo je tokom filma objašnjavati joj ko su bila braća Grim, zašto su sakupljali bajke, da li su poznavali Vuka Karadžića, ko su (i zašto) zli Francuzi, a ko (i otkud to) dobri Nemci, šta na istom mestu rade i Crvenkapa, i Marica, i Uspavana lepotica... Milica, naravno, kao veoma pojedinačna osoba, ne odražava filmski ukus sve dece, ali čvrsto stoji na stanovištu da je i ovaj film jedan od mnogobrojnih koji su lošiji od Ledenog doba, a bolji od Harija Potera i Gospodara prstenova.

Terry Gilliam, reditelj, scenarista, glumac, producent i znalac još sijaset filmadžijskih zanimanja, jedini je montipajtonovac koji je rođen (Mineapolis, 22. novembar 1940), odrastao i obrazovao se (diploma političkih nauka!) u Americi. Njegovo spajanje američke megalomanije, britanskog humora i svekolike evropske učenosti (i pretencioznosti u odnosu na tu učenost) ujedno čini Braću Grim zanimljivim, ali i veoma uspavljujućim filmom. Da je makar narativnoj strukturi priče pomogao neko drugi, a ne glavom scenarista Prstena, Prstenova, Prstena 2, The Skeleton Keya – Ehren Kruger... Ovako, imamo nekakvo kvazi-jasno, navodno tek bajkovitim arhetipovima maskirano, a zapravo uniformno i konfekcijsko zlo. Ono džedži u začaranoj šumi, Nemačkoj ili kako god da se ta zemlja zvala pre svog konačnog ujedinjenja. Zlo je oličeno u mrtvoj kraljici, a raste usisavajući u sebe mlade živote: kad usisa dvanaest devojčica, probudiće se, i kraljica i zlo, ponovo u svoj svojoj lepoti i snazi. Braća Grim, prevaranti i skupljači narodne tradicije, bore se protiv zla: jedan zato što je na to primoran od strane germanskih neprijatelja Francuza, a drugi zato što je idealista, borac za bajke, ljubav i dobrotu. I, oni na kraju pobede. Osim što mi svi znamo da im ta pobeda nije baš dobro ni dugo trajala: usisavajući živote devojčica ili ujedinjujući male rasturene kneževine, kraljica Nemačka ubrzo se pojavila u svom lepom i opasnom obličju, a koju stotinu godina kasnije stvarno je insistirala da joj ogledalo kaže da je jedino i samo ona najlepša na svetu. E, onda su naišli patuljci... Koji su danas džinovi i ni samima im se ne gleda ta priča koju su zavoleli kao svoju buduću, a ne kao svoju bivšu...