Šta bi radio Toni Soprano da naleti na Betmena? Ne, nije reč o početku vica, mada se delimični odgovor na to pitanje nalazi u filmu Fajter i prilično je zabavan
Naslov originala: Kick-Ass
Scenario: Matthew Vaughn, Jane Goldman (po stripu Kick-Ass Marka Millara)
Uloge: Aaron Johnson, Mark Strong, Nicolas Cage, Chloe Moretz, Christopher Mintz-Plasse, Lyndsy Fonseca, Clark Duke
Žanr: superherojski
Trajanje: 117 min.
Proizvodnja: Velika Britanija, SAD, 2010.
Fajter se od ostalih filmova o superherojima (pa i od novog realističnog Betmena) razlikuje po tome što se dešava u svetu u kome maskirani junaci već postoje na stranicama stripova, dakle, poput stvarnog sveta u kome ne pobeđuje uvek pravda. Međutim, to je dozirani realizam. Univerzum u kome se dešava Fajter je u osnovi filmski, ali ne onaj koji smo navikli da vidimo u filmovima slične tematike. Umesto sveta superheroja u pitanju je carsto gikova i mafijaša.
Fajter je adaptacija stripa Marka Millara. Dakle, još jedna cinična, nasilna i stilizovana fantazija koja se sukobljava sa uslovnostima realnog sveta. Ali, tamo gde Tražen postaje čista poza usled pokušaja da se film predstavi pametnijim nego što jeste, reditelj i scenarista Matthew Vaughn uspeva da sa Fajterom izvuče onu pravu nijansu koja spaja i razdvaja dramu i komediju, grotesku i crni humor, eksploataciju i satiru; uz tek po neku malu grešku u koracima.
Fajter počinje kao još jedna komedija nalik na one iz produkcije Judda Apatowa (Kul momci ponajviše). Ovaj filmski mikro-univerzum prvo se ovlaš ukršta sa drugim koji je nalik blagoj parodiji gangsterskog miljea iz Porodice Soprano, a katalizator predstavlja uvođenje ljudi sa maskama u jedan već postojeći klinč gde se sve to, umesto u odviše šarenu kašu, spaja u jednu osvežavajuće drugačiju celinu. Šok i neverica reakcija je gangstera kada posvedoče masakru koji priredi Big Daddy (sjajni Nicolas Cage u kostimu nalik na Betmena ali uz metodiku Charlesa Bronsona). Kao da je nezvani gost upao u njihov film i poremetio im žanr.
Glumci su svi odreda sjajni, ali zasluge što sve to funkcioniše pre svega idu Vaughnu čiji je rediteljski pristup na prvi pogled sličan Tarantinu dok žonglira sa ready-made motivima pop-kulture (a u tom duhu je i sjajno skockani soundtrack), ali možda još više nalikuje estetici Edgara Wrighta, što se naročito ogleda u dinamici kojom se smenjuju scene i kroz pojedina montažna rešenja. Tako je npr. origin story za Big Daddyja genijalno sažet kroz strip u kome je on glavni junak ali i autor istog.
Najvažnije je istaći i podvući da je Fajter u osnovi jedna adolescentska fantazija (čak je i odnos gl. junaka sa devojkom koja mu se dopada, a koja za njega isprva ne mari, čista dečačka fantazija i na tom nivou ostaje) što, zapravo, ne mora da bude ništa loše ukoliko je na pravi način promišljeno, mada limitira mogućnosti za pojedine dramske rukavce koji ostaju tek dotaknuti. Neki će film otpisati kao previše infantilan, vulgaran i nasilan, ali Fajter ni ne pretenduje da bude film sa poukom. Doduše, početak karijere superheroja biva surovo presečen (tj. proboden) kao podsetnik protagonisti da se ne nalazi u pravom filmu, ali to ne obeshrabruje smušenog omladinca u zelenom kostimu.
Jedini trenuci kada se stilizacija otme kontroli su pri kraju filma i na kratko postoji pretnja da se iz superherojske fantazije sklizne u superherojski pozeraj (tanka je to linija) dok posmatramo scene u kojima junaci prkose zakonima fizike bez preke potrebe. U svemu ostalom, Fajter je savršen školski/filmski sastav na temu: Kad bih bio superheroj. Dakle, bilo bi to jedno opasno, bolno, krvavo... i prokleto sjajno iskustvo! Mladost ludost hrabrost. Bar na filmu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari