„A šta ste vi uradili u poslednje vreme?“, rečenica je koju glavni junak izgovara pravo u kameru, tj. obraćajući se direktno gledaocu, a kojom se završava Bekmambetovljev poslednji film
Naslov originala: Wanted
Scenario: Michael Brandt, Derek Haas, Chris Morgan (po stripu Marka Millara i J.G. Jonesa)
Uloge: James McAvoy, Morgan Freeman, Angelina Jolie, Terence Stamp, Common
Žanr: fantastični triler/drama
Trajanje: 110 min.
Proizvodnja: SAD, 2008.
Posle Dnevne i Noćne straže, a dok priprema Sutonsku stražu, ruski reditelj kazahstanskog porekla Timur Bekmambetov snimio je svoj osmi film, ovog puta u Americi. Žanr filma je po količini akcionih scena i akcentu na delatno rešavanje povišenih konkretnih problema svakako triler koji ima jak bajkovito-fantastični (ne i naučni) momenat, po čemu se razlikuje od Matriksa, s kojim ga neki porede.
Takođe, s obzirom na emocije glavnog junaka i njegova lična, unutrašnja kolebanja, tu je i jaka dramska linija radnje. Ona se nekada ne bi posebno razmatrala kao deo žanrovskog određenja jer se smatrala imanentnom svakom dobrom, pa čak i osrednjem filmu.
Danas, međutim, kad je bilo koja iole složena motivacija (i demotivacija) junaka ostala u meandrima glavnog toka najveće svetske kinematografije, dramatičnost u užem smislu pojavljuje se kao posebno čudo koje treba naglasiti. U ovom slučaju, čudo je vrlo dobro, ako ne i sjajno. Magija glumaca, kamere i specijalnih efekata neosporna je vrednost ovog filma, ali to nije sve.
Osim osavremenjene homerovske poetike samih slika nasilja (tipa onih vrhova kopalja koja su antičkim poginulim junacima izlazila na usta kao čelični jezici), tu je i od starih Grka poznata priča o ocu i sinu. Junakinja (Jolie), u istom duhu, na početku saopštava glavnom junaku (McAvoy) da je poznavala njegovog oca, a kasnije tokom filma ona bolje upoznaje i sina; nije mu baš majka, ali bi, za potrebe asoscijativnog strip-Edipa, mogla biti neka vrsta maćehe.
Najzad, tu je i istovrsno modifikovana sudbina u vidu tkačkog razboja gde se tkaju život i smrt svakoga na ovom svetu.
Uzurpacija čitanja sudbine kompetentnog ali zabludelog maga (Freeman) dovodi Bratstvo posvećenih ubica do kriminalizacije i obesmišljavanja. Čarobni razboj, naime, izbacuje imena onih koje treba ubiti, a kad se na spisku nađu oni sami, Freeman počne da vara sudbinu preuzimajući odlučivanje u svoje ruke.
Za to vreme, zahvaljujući genetskoj predodređenosti, glavni junak od kancelarijskog miša postaje mišićava, dobro naštimovana mašina za ubijanje. On prepoznaje svoju pređašnju histeriju kao vrhunski biološki preduslov adrenalinske bure savršenog ubice, a poljuljanu veru u sudbinu vraća mu, i u potencijalnom i u kinetičkom smislu, jedan genijalno smišljen gest glavne junakinje.
Najzad, dok završava ličnu priču koja je na početku imala i osobine stvarnosne proze ironičnog poigravanja sa superherojstvom, Bekmambetov pribegava fau-efektu (razbijanju čarolije): junak se brehtovski obraća direktno gledaocu i time ulazi u novi krug čudesa. On nabroji šta se sve u njegovom životu dogodilo od početka filma do kraja, a onda trezveno upita gledaoca šta je on uradio u poslednje vreme.
U kojem god žanru da gledalac sagledava samog sebe, njegov će odgovor biti potencijalni početak nove priče što Traženom daje finalnu dozu i dramaturške i bukvalne fotogeničnosti.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
dzoli travel (gost)
| 23.07.2008. 21.00.25
film je preterivanje, ko je gledo zna i zasto. ok zaplet, ali stil je diskutbilan.. previsoka ocena ali vredan gledanja.
-
Bare (gost)
| 24.07.2008. 14.43.47
Film je ocaj zivi...
Posle gledanja drugari i ja smo se dogovorili da nikome ne pricamo da smo ga gledali...
Eto toliko..
-
Bare (gost)
| 24.07.2008. 19.50.52
izdao si brate...
-
Bare (gost)
| 25.07.2008. 13.24.45
morao sam zarad drugih....
-
Sima (gost)
| 03.08.2008. 15.12.57
film je sasvim, sasvim korektan. prijatno sam iznenadjen timurovim napretkom, u svakom pogledu. moja iznenadjenost je ista (ako ne i veca) i kada je u pitanju vladislavina kritika. sto se tice kolega, opet se moram osvrnuti na njihove komentare - licno mislim da je stil izvrstan. preterivanje? da, ali dobro, jako dobro zapakovano. treba pogledati npr. jumper-a i hancock-a, pa onda uporediti rezultate i smisao preterivanja. ocaj zivi? ne bih komentarisao. mozda treba pogledati happening ili doomsday?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.