Noć punih cipela

Mesto: Livingroom SKC-a, Beograd
Vreme: Četvrtak, 14. maj 2009.

Primamljivost ideje pravljenja rock benda, ono zbog čega to možda ima smisla raditi i neke tamo 2009. godine, leži u mogućnosti da se uz pomoć minimalnih sredstava (rif, ritam, buka) uradi velika stvar – razbije mikrokosmos slušaoca i okupira njegova pažnja. Težište je stoga premešteno na izbegavanje rasplinjavanja i preteranog promišljanja, a i obim sastava je postao faktor za ispunjavanje cilja.

Tako dolazimo i do važne specifičnosti savremene globalne rock scene, do činjenice da je, zahvaljujući bendovima kao što su The White Stripes, The Kills, The Black Keys, duo postao klasična formacija.

Kada je reč o domaćem terenu, već je prva postava Discipline Kičme pokazala mnoge prednosti ovakvog pristupa. Na sinoćnjem koncertu u SKC-u, pred oko 200 veoma raspoloženih duša nastupila su čak tri dua, različitih usmerenja, kao i beogradska kantautorka Bo.

Za debitante Budilnik se može reći da imaju sve i da nemaju ništa. Sa jedne strane Ticija i Frizbi (tako se potpisuju na MySpaceu) imaju mladost, šarm (devojka koja svira jaguara), i stavove. Njihova muzika, ili pre ideje koje su predstavili, oslanjaju se u velikoj meri na njujoršku noise scenu ranih 80-ih, sa psihotičnim tekstovima, kao i otkucajima i zujanjima iz laptopa. Ipak, kod njih je evidentno odsustvao sigurnosti u izvedbi (ovo je bio njihov debitantski nastup), dok pesme nisu do kraja uobličene. Ima tu, dakle, još dosta da se radi.

Osim formacije, Ola Horhe i Stuttgart Online dele još jednu, daleko važniju osobinu – energičan pristup svirci koji je neretko na granici agresije. Nastup Ola Horhea je odisao sigurnošću. U njihovim rukama, instrumentalna muzika se oslobađa egzibicionističkih sviračkih okova i usredsređuje na slušaočevo telo. Nije mala stvar kada nešto više od pola sata svirke uspete da primorate makar deo publike da se kreće u nimalo blagom ritmu, sa figurama na Moogu koje se kreću od funka do Kraftwerka i dalje, sve do drum 'n' bassa.

Bojan Slačala iz Stuttgart Online je posebna pojava na ovdašnjoj sceni. Punkerski stav da ukoliko imaš šta da kažeš, ukoliko imaš energiju, treba da izađeš iz sobe i to podeliš sa drugim ljudima, za njega predstavlja imperativ koji svakodnevno živi. Zbog toga je svirka Stuttgarta tako neposredna i ima ugođaj “ovde i sada”, iako su uticaji više nego očigledni.

Njihov nastup je imao i najbolju reakciju publike, prvi redovi su skakali uz 2 miliona ljudi, Oni i mi i Crna ovca. Nezadovoljstvo koje Bojan nije do kraja uspeo da sakrije kada je bubnjar Marko u jednom trenutku “ispao” se može smatrati preterivanjem. Naravno da se takve stvari dešavaju bendu koji tempo gura do ivice ljudske izdržljivosti. Što je najbolje od svega, peh se dogodio u pesmi Kompjuter i ja.      

Koliko god da su mladalački grč i bes obeležje Stuttgarta, toliko su za Bo karakteristični opuštenost i zrelost. Ona očigedno nema potrebu da bilo kome bilo šta dokazuje, i taj utisak podjednako je očigledan u pesmama na njenim albumima, u živim interpretacijama i u kratkim šalama koje usput prosipa između pesama.

Bilo da se šali na račun svetske krize ili da peva o ljubavi, ona je podjednako ozbiljna i duhovita, što su kvaliteti koje nema mnogo izvođača na našoj sceni. Ta vrsta neobične topline prosto prija, pa imate utisak da to na bini peva neka vaša dobra prijateljica, a da je i ne poznajete.

Sa sigurnim gitarsko-bubnjarskim duom Saša Furunović – Rade Vulić iza sebe, ona je sinoć predstavila pregršt pesama sa svoja dva albuma, a publika je najbolje reagovala na Ljubav je tu, Bicikl i Cipele.

Jedna druga Cipela sinoć je, kažu, ispala s Evrovizije.