442... do Kaiser Chiefsa

Konvoj od pet autobusa iz Srbije se zaputio u Zagreb kako bi dao podršku njihovom ogranku Tuborgovog festivala, ali je iz ko zna kojih razloga (da li zbog dobre organizacije, efektivnosti domaćih carinika ili nečeg trećeg) put trajao sat i po vremena duže od predviđenog (sve ukupno osam sati), pa je na moju veliku tugu propušten nastup VIS Lollobrigida. Ostaje da se iduće nedelje u SKC-u nadoknadi propušteno, ali rana na srcu ne zaceljuje tako lako.

Posle neočekivane pratnje nekoliko vozila pripadnika policije uz vožnju od pola sata kroz prestonicu, autobusi se parkiraju u blizini dvorane “K.C. Dražen Petrović”, koja se nalazi tik uz Cibonin toranj visok 92 metra i uz sve reflektore i rominjanje kiše odaje utisak Zagreba koji je vrlo blizak Gotham Cityju.

Pri ulasku u dvoranu i u susretom sa gomilom ljudi sa zelenim perikama i svetlećim štapićima na glavama, kroz zidove čusmo ritam i psovke Ede Maajke. Sala je u tom trenutku lako prohodna, osim jezgra na 10 metara od bine koje čine najveći fanovi, tribine su poluprazne. Ali to ne sprečava Edu, njegovog sidekicka Frenkiea i njihovog DJ-a da dignu atmosferu do neslućenih visina.

Ređaju se hitovi Klimaj glavom, Prikaze, Jesmo l' sami, Bomba, Pržiiiii, Stvoren za rep, No Sikiriki, uz provokacije između pesama na konto toga kako su reperi u pogrešnu halu došli ili kako je publika dobila karte za džabe, pa je samo zato tu.

Već uveliko naprženu masu Edo ostavlja uz Svirali su Gunsi i glamurozno skidanje majice, te feminizirano pocupkivanje u Axl Rose stilu i na plejbek pevanje Sweet Child Of Mine u flašu vode. Maajka je još jednom dokazao koliko su mu živi nastupi energičniji od studijskih snimaka i kako, čak i kad je bez benda, može svaku publiku da digne na noge.

Na binu se onda penju tehničari u Beatles majicama, pojedinici koriste priliku za odlazak do WC-a, ciklični hodnici sa zelenim reflektorima dižu euforiju, publika se gomila i sad su već tribine dupke krcate, dok se u parteru mora stajati pribijeno uz ljude do sebe. Odličnoj atmosferi doprinosi i devojka koja još od Edine “svirke” četvoronoške puzi pored nogu publike.

Tačno na vreme, bina se osvetljava i uz eksploziju počinje Spanish metal, pesma sa novog albuma Kaiser Chiefsa (Off With Their Heads), koji izlazi 20. oktobra, a 1. oktobra je iscureo na net, što se po publici koja je znala sve reči novih stvari dalo primetiti. Masa je krenula da se pali i žari dok slede energične Everything Is Average Nowadays i Everyday I Love You Less And Less.

Već se videlo da će ovo biti jaka svirka, maltene pank-rokerska, puno agresivnija, akrobatičnija i opičenija od indi benda koji se može čuti na njihovim albumima. Ricky Wilson izvodi akrobacije sa mikrofonom, skače u publiku, sa zvučnika na binu, penje se na toranj za rasvetu, pridružuje se Nicku Hodgsonu na bubnjevima, skakuće bez prestanka i upućuje povremene izjave na hrvatskom (“Dobro veče, Zagreb!”).

Zaista je uspeo da ubedi publiku da ovo nije samo još jedna tezga benda kome tek predstoji promotivna turneja novog albuma. A to je, valjda, kod ovakvih svirki najbitnije

Ludački lajt-šou koji svako malo bend ostavlja u senci (bukvalno), dovodi masu u ekstatično stanje kad ceo Zagreb skače uz Ruby, koja je odsvirana već u nekom 20-om minutu koncerta. Petorka na sceni nastavlja sa novim pesmama You Want History, zapaljive Never Miss A Beat i Half The Truth, prošarano sad već klasicima Modern Way, Na na na na naa i Retirement. Neko je možda na Ruby mislio da je to vrhunac koncerta, ali sledi I Predict A Riot koja dovodi masu do ludila.

Ludilo je bilo toliko da su se četiri devojke iz publike obnažile do pojasa i na moju radost u tom stanju provele ostatak nastupa. Već uzavrela temperatura raste sa Take My Temperature i Angry mob, posle kojih se bend povlači. Pet minuta we-want-more! Vrištanja i Chiefsi se vraćaju sa po jednom pesmom sa drugog (Thank You Very Much) i jednom prvog albuma (Oh My God), time definitivno završavajući nastup.

Masa se blago osipa i posle 20-ak minuta na binu stupa tehno-Guča Kirila Džajkovskog. Nastup je bio sličan onome što smo videli na ovogodišnjem Beerfestu: red trubača, red Prodigyja (na stvarno, naravno), lucidni violinista, veseli Makedonac i prelepa crnkinja.

Publici se očigledno dopao ovaj eksperiment, jer su čak i do tad blago rezervisani ljudi na tribinama počeli da đuskaju. Truba je čudo! Publika je, ipak, više skakutala u standardnom tehno-psajhodelik-trens-nešto ritmu, ali nije delovala rezignirano činjenicom da sve to prate trube.

Posle dobrog provoda i osećaja da sam osam sati putovao do bg. Hale sportova (jer sam od Zagreba video samo autoput i halu u kojoj je bio koncert), predstojao je standardno naporan put nazad, uz retrospektivu osećaja zadovoljstva, uzbudljive avanture i lepog provoda. Bilo je super.

Povezano: 

• TUBORG GREEN BEAT 08 (2): Kelis je bila ovde
• TUBORG GREEN BEAT 08 (1): Bez vrhunca
• TUBORG GREEN FEST 08 - Zimzeleni favoriti
• GREEN BEAT 07: Roisin i palme u plamenu
• RHCP U INĐIJI: Zeleni u licu (sve je to od lošeg piva)

Kaiser Chiefs - Spanish Metal + Everything is average nowadays + Every day I love you less and less

Kiril Džajkovski

Edo Maajka - No Sikiriki