Popboks - EDO MAAJKA - Stig’o ćumur [s2]
Gledate arhiviranu verziju Popboksa
Popboks - web magazin za popularnu kulturu

Albumi · 03.08.2006. 00:00

EDO MAAJKA

Stig’o ćumur

Stig’o ćumur je penzionerski album, ali ne spektakularan i efektan da Edi zasluži penziju, već kao da je proizveden u dubokoj penziji i autorskoj hibernaciji. Rep mora da bude opasan. Edin rep to nije

Dimitrije Vojnov

Ocena:
5
5/10




Pojava Ede Maajke se može posmatrati iz više pozicija. Većinom je posmatrana iz vizure kanonizacije Eda Maajke kao regionalnog god emceeja, apsolutne i nesporne veličine, neke vrste svejugoslovenskog Rakima samo kad bi imao tiraž Jay Z-ija. Međutim, možda je značajnije posmatranje Eda Maajke kao izvesne osavremenjene varijacije superstara proisteklog iz sarajevske škole popa, hip-hop varijante Davorina Popovića ili Gorana Bregovića, sa nespornim panjugoslovenskim izvođačkim autoritetom Zdravka Čolića. I sve to, naravno, u miljeu hip-hopa.
U najboljoj tradiciji Čole iz Kamarad faze, Edo ima podršku hrvatske diskografije, najrazvijenije u regionu, ima podršku svih regionalnih beatmakera, ima otvorena vrata za saradnju sa svim hip-hop frakcijama, kao što je Čola nekada bio sposoban da na ploči ima i Bajagu, i Arsena, i Balaševića, i Kornelija Kovača, i Bregu i pokojnog Branka Radičevića, ako treba (mada su Brankove pesme one najiritantnije u Čolinom opusu).
Na albumu Stig’o ćumur, Edo Maajka možda već pokušava da prevaziđe hip hop geto i postigne crossover slušanost i poštovanje koje ima Rambo Amadeus. Otud su mu singlovi na tragu socijalnog popa iz SFRJ. Međutim sam album je hip hop, i za razliku od Rambove konstantne kontroverze, Edo isporučuje vrlo ravan i društveno odgovoran album. Štaviše, ako je socijalni angažman grupa poput Riblje Čorbe ili Prljavog Kazališta bio u neku ruku provokativan, Edin angažman je krajnje benevolentan, slično stalnoj politizovanosti Bijelog Dugmeta koja je samo simulirala kontroverzu.
EDO MAAJKA
Na novom albumu, Edo tehnološki drži liniju sa prethodnih ploča, flow je besprekoran, i njegova MC veština je nesporna. Edina snaga kao repera se možda još više oseća kada se na disk privole monotone i nemaštovite pesme, pošto onda umesto sadržaja do izražaja dolazi tehnika. Da, Edo može da bude podnošljiv i kada repuje telefonski imenik. Međutim, ovaj album nije showcase njega kao repera kao što ni slušaoci nisu tu da bi verifikovali njegovu veštinu već da bi dobili i neko ispunjenje tog tehničkog potencijala.
Suštinski, potpuno je odustao od mimikrije koja karakteriše tipične rep teme. Bogatstvo, MTV ili gangsterizam postoje samo u tragovima, kao nešto što Edo parodira. Međutim, ta parodija je pitoma, odgovorna i slabija od onoga što u alternativnim i edgy uslovima isporučuju reperi poput Edinog gosta na pesmi Budi i ti, Ajs Nigrutina.
Od klasičnih rep mitema, Edo se jedino ozbiljno bavi beefom i samodokazivanjem kao MC-a kada kontemplira o svojoj karijeri. Iako i u tim izlivima, uspeva da ostane u domenu realizma, taj vid rep stilizacije ipak stvara određeni disbalans u odnosu na Edove dotadašnje tranzicijske opservacije koje su na ideološkom i intelektualnom nivou pijačnih anketa u Beogradskoj hronici.
Kad je reč o supstanci, Edo Maajka u suštini pokušava da definiše čitav asortiman socijalnih i emotivnih tenzija koje tište balkanskog muškarca. U tom smislu, Edo Maajka sledi geezer estetiku koju forsira Mike Skinner, tj. The Streets. U tom smislu u nekim fazama albuma čak i odustaje od klasičnog beatmakinga i pretvara svoje rep pesme u pop komade, slično ovom engleskom superstaru. Međutim, čini mi se da Edo Maajka nema šta zanimljivo da kaže geezerima i da se suviše spustio među njih.
EDO MAAJKA
Rečju, po pričama sa ovog albuma, kada bi sedeli sa jugoslovenskim MC-jevima u društvu, Edo Maajka bi bio najdosadniji, i eventualno bi imponovao svojom skromnošću.
Ono zbog čega su Bassivity izvođači sa početka (Bad Copy, Nigrutin, Prti Bee Gee...), i raniji hrvatski hip hoperi pa i sam Edo bili zanimljivi, je spremnost gajenja ekstremnog izraza koji ne možeš da slušaš pred porodicom. Stig’o ćumur može da se sluša pred porodicom, dovoljno je isproduciran da su vokali nerazgovetni, a kad se čuju dobijamo stavove koji su verovatno zanimljiviji mom ćaletu nego meni.
Rep mora da bude opasan. Edin rep to nije.
Ne znam koga ovo zaista zanima. Stig’o ćumur je propustio priliku da iskoristi MTV Adriju kao sud kojim će Bosna metastazirati i u hip hop univerzum. Ipak, ovo još uvek nije kraj jaran repa. Plašim se da druženje tek počinje.


Komentari

Trenutno nema komentara.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.