Ljubaznošću izdavačke kuće Multimedia Records, srpskog zastupnika Universala, prenosimo impresije Rickyja Wilsona i Nicka Hodgsona o novom albumu Kaiser Chiefsa Yours Truly, Angry Mob
Ricky: Naslov
Yours Trouly, Angry Mob nekako se tematski uklapa u sadržaj celog albuma. Naslov zvuči kao neka pesma The Smithsa, a s obzirom na to da je producent Stephen Street (radio s Morrisseyem, ali i na prvom albumu
Kaiser Chiefs, op.ur.), onda to tek ima smisla. Na omotu smo nas četvorica, što pokazuje koliko smo ponosni na svoju ploču. To je tako čist, jasan omot. On govori: „Ovo je najbolje što možemo. Ako nije dovoljno dobro, onda ni mi to nismo!“.
1. Ruby
Ricky: Naš prvi singl, i prva pesma na ploči. Sad svi pitaju – ko je Ruby? Ko je to? To je samo žensko ime. Ko je bilo ko? Ko je bila (hej...) Jude? Ko smo mi? Možda ima malo Ruby u svakom od nas? Čak i u vama. To je ljubavna pesma o početku nečega, kada ti se neko ko ti se dopada prvi put obrati, prvi put te oslovi po imenu. Jednom, u školskom restoranu, devojka koja mi se tada dopadala, rekla mi je: „Hej, Ricky, dodaj mi šećer“. Mislim da je to bio najerotičniji trenutak u mom životu!
2. The Angry Mob
Ricky: Ova pesma je naš odgovor na stanje u Britaniji, govori o odnosu medija prema nekim temama koje su predimenzionirane da bi se sakrilo nešto drugo. Ovu pesmu smo pravili iz delova. Napisali smo prvo strofe, ali nam je falio pevljiv refren. Tako je neko vreme pesma tavorila po strani, ali onda smo konačno našli i odgovarajući refren. Mi nismo neka besna banda iz pesme, ali kad god razmišljamo o tome koliko nam je truda trebalo da dođemo do ugovora, do prve ploče, dok se neke druge grupe nisu tako mučile... Ova pesma na neki način govori o tom periodu nezadovoljstva.
3. Heat Dies Down
Ricky: Jedna od prvih pesama koje smo napisali za novi album. To je bila treća jaka pesma po redu, napisana pre ulaska u studio, tako da od tog momenta više nismo bili pod stresom tipa – oh, ne, ulazimo u studio, a nemamo nijedan zicer! Mi smo već tada imali tri, i nije bilo pritiska! To je dobra, jaka pesma. Nick je smislio refren.
Nick: Da, u taksiju...
Ricky: Sećam se, bili smo na novogodišnjoj žurci i mnogi ljudi su hteli da se slikaju i druže s nama, neki od onih koji ranije nisu hteli ni da čuju za nas. Panično sam pomislio – nije valjda da će od sada uvek biti ovako, da ću uvek biti u centru pažnje, bez imalo privatnosti. Srećom, nije tako. Pogrešio sam. Ali, kasnije te večeri, vraćali smo se taksijem i Nick je počeo da pevuši...
Nick: “When heat dies down, I'll be back in town...“, i tako je počelo.
4. Highroyds
Nick: Inspiraciju za ovu pesmu našli smo u dve teme: mentalnoj ustanovi Highroyds i bivšim školskim drugovima, koje nismo videli deset godina, pa onda slučajno naleteli na njih...
Ricky: To je dobra pesma. Jaka. Ovo nije baš pesma o nekakvoj mentalnoj instituciji, jer ja nisam neki stručnjak za tu temu, a ni mi nismo My Chemical Romance!
Bolnica Highroyds nalazila se pored naše škole i mi smo kao deca jedni druge plašili pričama o njoj. Sada je to luksuzna zgrada u kojoj žive mladi japijevci. To je priča o promeni, o deci koja posle školovanja odrastu, nađu dobar posao, voze dobra kola, steknu kuće, žene i hipoteke. Za razliku od takvih, mi smo poslednjih deset godina proveli u rupi, svirajući gitare, i svi su mislili da smo luzeri. A onda smo te ljude pretekli na životnom autoputu i sada smo svetski poznati momci! Jedna lepa strana toga je da su počeli da nam se javljaju stari školski drugovi s kojima nismo bili u kontaktu desetak godina, jer su nas videli na TV-u ili u novinama.
5. Love's Not A Competition (But I'm winning)
Ricky: Moja omiljena pesma na albumu. Ovu pesmu smo pisali stih po stih Nick i ja. Govori o ljudima u Glazgovu, dva muškarca pričaju o ljubavnim odnosima, o devojci koja se dopadala Nicku, ali s kojom ipak nije bio... A s druge strane, ja govorim o svojim uspesima na tom polju.
Nick: Napisao sam uvodni stih: “I won't be the one to dissapoint you...“
Ricky: A ja sam pisao ostatak strofe.
Nick: Onda sam u refrenu napisao: “Love is not a competition, but Rick's winning“.
Ricky: Pa smo to promenili u „But I'm winning“. Pokušali smo ovu pesmu da napravimo u fazonu U2, pa kao Coldplay, ali onda je ispala preduga i nismo znali šta s njom dalje... Onda nam je Stephen predložio da je odsviramo akustično da bi imala light&shade efekat, pa je Nick preuzeo akustaru, a ja 12-žičanu gitaru i... ovo je rezultat.
6. Thank You Very Much
Ricky: Zahvalnica našim fanovima. Na prvim svirkama imali smo običaj da posle popijemo piće sa svih devetoro ljudi iz publike i da popričamo s njima...
U međuvremenu, porastao je broj naših fanova, pa im sada na ovaj način zahvaljujemo što nas podržavaju...
7. I Can Do It Without You
Ricky: Ova pesma se bavi odnosima različitih vrsta – ljubavnim, ali i onim među članovima jednog benda. Poenta je – lepo mi je s tobom/vama, ali ako bih morao, mogu i bez tebe/vas... (smeh)
Nick: Hvala, Ricky! (smeh)
Ricky: Molim, Nick. Znači, iako misliš da si nepobediv, ne možeš sam. Inače, pesma me podseća na grupu Queen.
8. My Kind Of Guy
Rick: Ovo je omiljena pesma svima u bendu. Kada smo je pravili, podsetila nas je na jedan od naših omiljenih bendova – The Cribbs. Ima fantastičan gitarski rif i super refren: “You're My Kind Of Guy, Cause I Like Your Style, And You're Sound As Horrible As Me...“
9. Everything Is Average Nowdays
Ricky: Simon, naš basista, stalno govori o tome kako je većina stvari prosečna... Ljudi često ocenjuju stvari sa „sjajno, briljantno“, sve je prenaduvano. Tako je mutna linija između nečega što je sjajno i nečega što je đubre. Nečega što je normalno i nečega što je šokantno. Ako ste videli film Donnie Darco, onda vam je jasno o čemu pričam. Mi ne želimo olako da dajemo ocene kako je nešto fenomenalno. U stvari, više volim nešto i potpuno užasno nego prosečno.
10. Learnt My Lesson Well
Ricky: Nismo od onih bendova koji se na svom drugom albumu žale kako je grozno kad si na turneji. Otud stih u ovoj pesmi “Life could be worse, you could be a nurse...“
11. Try Your Best
Ricky: Ovo je naša epska pesma od tri minuta. Pre nego što smo ušli u studio, zakleli smo se da nećemo uzimati dodatne muzičare, da ćemo sve odsvirati sami, pa kako ispadne. Tako je i bilo. Verovali smo u sebe, znali smo da možemo sopstvenim snagama napraviti jak album, i o tome govori ova pesma. Stephen Street jako voli ovu pesmu.
12. Retirement
Ricky: Ako se neko seća, naš prvi album zove se Employment. Ovo je poslednja pesma na novom albumu i prigodno se zove Retirement. Što ne znači da ćemo stvarno da se penzionišemo, mada... Sada kada imamo posao, dođu neki trenuci kada nam je svega dosta, kada bismo najradije pobegli od svog pritiska, stresa i frke. Naravno, taj osećaj ne traje dugo...
Na početku je ova pesma delovala pomalo luckasto, ali je sada velika i jaka, s Nickovom i mojom vokalnom gimnastikom... Zvučimo skoro kao The Choirboys.
Nick: Na ivici smo da zvučimo tako...
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.