Na svom debiju Kaiser Chiefs ne taktiziraju kada je u pitanju plasiranje šarma koji poseduju: u uvodnoj Everyday I Love You Less and Less šarma ima dovoljno za pola albuma Franz Ferdinand
Kada muzička industrija uoči da neka biljka uspeva, nemilice zaliva biljke koje su joj nalik očekujući da i one budu ubrane od strane javnosti. Kod donekle verziranog slušaoca ova pojava može izazvati razvoj svojevrsnog uslovnog refleksa, mehanizma odbijanja da se prihvati neki bend samo zbog toga što liči na sastav koji se nedavno proslavio.
Uspeh Franz Ferdinanda je lako objašnjiv: u pitanju je bend koji je iznedrio album prepun poleta – ne mnogo sadržajnog, ali ipak poleta; bend blaziran i vešt, dovoljno naslušan i zabavan da bi privukao pažnju različitih stratuma slušalaca.
Kaiser Chiefs su površinski slični tim svojim kolegama. Njihov polet, međutim, zvuči prvenstveno kao stvar koja se tiče suštine, ne poze. Deluju uverljivo kao bend koji ne popunjava ni svoju ni tuđu unapred određenu formu, nego nastoji da roka sledeći unutrašnju logiku svog izraza. To je jedan od dva osnovna razloga da se Kaiser Chiefs, uprkos ne baš maloj sličnosti sa Franz Ferdinand, razmotre i uvaže posebno. Drugi, važniji razlog je to što, prosto, imaju nekoliko zabavnih pesama.
Na debiju Employment Kaiser Chiefs ne taktiziraju kada je u pitanju plasiranje šarma koji poseduju: u uvodnoj Everyday I Love You Less and Less šarma ima dovoljno za pola albuma Franz Ferdinand. Toliko slatka ilustracija uvreženog modusa pokušavanja da se srce nakon raskida očuva u jednom komadu ne nalazi se često, pogotovo ne u ovako razigranom izdanju.
Protagonista ima dovoljno entuzijazma u svom providnom poricanju da se ne libi da izjavi I can't believe once you and me did sex , što u muzici ovog benda, za divno čudo, ne zvuči ni najmanje vulgarno. Uspostaviti, već u prvoj pesmi, sistem u kojem takav kuriozitet funkcioniše znači i visoko postaviti lestvicu ostatku sopstvenog albuma.
Kaiser Chiefs uspevaju da održe visinu u sledećoj I Predict a Riot , bistrookom punkoidnom hitu jedan-kroz-jedan. Nemojmo se iznenaditi ako Moby, u još jednom pokušaju dosezanja indie coola, jednog dana obradi ovu kompoziciju.
Ostatak albuma, međutim, većim delom ilustruje problem specifičan za sastave kod kojih je, kao kod Kaiser Chiefs, zabava u užem smislu na prvom mestu: kvalitativna neujednačenost preti da obesmisli album kao format i svede prostor smislenog delovanja benda na singlove i spotove. Iako se Employment uglavnom održava iznad granice pukog fillera , pristup Kaiser Chiefs slabo nadilazi striktno zabavnjačke vode, pa je ovaj problem ozbiljan.
Pred Kaiser Chiefs su dve opcije koje su polovinom devedesetih stajale pred sastavom Blur na koji ovaj bend otvoreno podseća: 1. insistiranje na hitičnosti pojedinih pesama i 2. fokusiranje na LP format, makar i po cenu manje medijske eksponiranosti. Blur su se opredelili za drugu varijantu i počeli da važe za ozbiljnije umetnike.
Najbolji album Blur, međutim, još uvek je The Great Escape. Očigledno, izbor nije lak.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.